Kriminalizovani urbanitet

Nemoguce je danas razumeti niti ekonomiju niti politiku ukoliko se ne razumeju realnosti kriminalizovanih ekonomskih tokova, govori u intervjuu casopisu Gradovi (Cities, februar 1996) autor brojnih knjiga i studija o urbanitetu Manuel Kastels (M. Castells) (najpoznatija mu je knjiga Urbano pitanje - The Urban Ljuestion, London 1977, zatim City, Class and Ponjer, London 1978, The Informational City, Odzford 1989, itd.). Ukazuje na »nojevski sindrom« koji je zahvatio intelektualce i clanove vlada oko ovog pitanja. »Porast globalne kriminalizovane ekonomije, koristeci informacionu tehnologiju je centralna osobina danasnjeg drustva«, smatra Kastels. »Ne samo sto su koreni glavnih poremecaja trzista kapitala (UN procenjuju godisnju cifru od 750 milijardi dolara 'ispiranih' tajnim kanalima) nego organizovani kriminal prodire u politicke sisteme sirom sveta, od Italije do SAD-a (Majami je u stvari latinoamericka prestonica trgovine drogom), do Meksika (Raul Salinas-Tamaulipas kartel) do kineskih trijada, japanskih jakuci-a ili Galicije kao kljucne kolumbijske veze u Evropi itd.« Dalje, Kastels postavlja provokativna pitanja: »Zasto je na primer propao drzavni udar komunista protiv Gorbacova 1991? Udar koji je bio pripremljen od sefa KGB, ministra odbrane, Centralnog komiteta KPSS, i od skoro cele vlade Sovjetskog Saveza? Kako se potom dogodilo da nakon neuspeha drzavnog udara, po dolasku demokrata na vlast, januara 1992, da svi medjunarodni fondovi i tajni racun CK KPSS nestanu? Kako se onda iznenada na sceni pojavila agresivna verzija ruskog kapitalizma, cesto podupirana razlicitim vrstama beskrupulozne mafije? Zasto je sudija Falkone ubijen iako je izbegao brojne ranije pokusaje atentata, bas u vreme kada je istrazivao veze izmedju sicilijanske i ruske mafije?« (videti knjigu Castells, M. and Kisileva, E., The Collapse of Soviet Communism; The Vienj from the Information Society, The University of California, Berkeley, 1995). Profitabilna kriminalna trgovina ima artikle od prioriteta: droga, oruzje, uranijum, strateski metali, nuklearna tehnologija, biloski rat, zene, deca, ljudski organi. (Kastelsovu sliku mozemo doslikati sopstvenim iskustvima kriminalnih banaka, piramidalnih kamata, kiparskih racuna, brojnih nerasvetljenih ubistava ukljucujuci i nekadasnjeg sefa policije, aviona koji pun municije za Libiju kruzi nad Beogradom da bi neslavno zavrsio u surcinskim kukuruzistima, a listu poslova prosiruju artikli na crnoj berzi Balkana tokom rata i sankcija, naftnim derivatima i oruzjem, cigaretama, drogom, sve kontrolisano od mocnika, bivsih komunistickih kadrova, vojnika i policajaca, a ponekad uz blagoslov crkvenih velikodostojnika...) »Ali citav kriminalizovani sistem zavisi od njegove sposobnosti da obezbedi politicku zastitu za pranje novca i da se uvuce u finansijske institucije i drzavne aparate. Ko god ignorise ovu realnost nije u stanju da razume svet u kojem zivimo«, kaze Kastels, primecujuci da se iz te perspektive postmoderna teorijska lutanja svode samo na naglabanja poput nastranih sala.

M. P.