Zaziranje od pravde

Konstantin Obradovic

Zapad, uprkos verovanjima jednog broja ljudi na ovim prostorima, ocigledno nikako ne odustaje od zamisli da osobe osumnjicene da su na tlu bivse Jugoslavije tokom ratova 1991-95. pocinile teske povrede medjunarodnog prava oruzanih sukoba ili, krace, ratne i druge zlocine, izvede pred sud. Ima za to vise vrlo ubedljivih znakova.

Prvi je da nikom u medjunarodnoj zajednici nije ni na kraj pameti da (na ovaj ili onaj nacin) »likvidira« Haski ad hoc tribunal za edz-Jugoslaviju, kao sto su neki ovde svojevremeno ubedjivali nase javno mnenje, tvrdeci, uz ostalo, da ce to biti ucinjeno i stoga sto je taj sud, navodno, »nelegitiman«. Najbolji dokaz da to nije tako je cinjenica da nijedna drzava, niti grupa drzava, nije osporila odluku Saveza bezbednosti o njegovom osnivanju. A sto to nije ni pokusano samo dokazuje da je kod vecine drzava preovladala pravna svest ili opste pravno ubedjenje da je Tribunal legalan. Stavise, zatvor u Seveningenu se puni novim »klijentima«, ovog puta hrvatskim. Sada je, uzgred budi receno, haskoj pravdi dostupno vise Hrvata no Srba. Drugi znak da je stvar ozbiljna je upravo odluka nadlezne hrvatske vlasti da Darija Kordica i drugove uputi u Hag. Blagi ili manje blagi pritisci, dakako politicke prirode, koji su ih tamo oterali, samo su dokaz da je hrvatska vlada shvatila da je stvar i te kako ozbiljna i da Zapad od toga nece ama bas nikako odustati.

Treci znak je, bar za one koji se bave medjunarodnim javnim pravom, upravo senzacionalan - prica o stvaranju jednog stalnog medjunarodnog suda za krivicne stvari je, posle sezdeset i vise godina, napokon krenula sa mrtve tacke. Vise od pola veka propadale su inicijative u tom pravcu, i pre i posle Nirnberga. Komisija UN za medjunarodno pravo zavrsila je nacrt statuta, Generalna skupstina je stvorila poseban komitet da taj statut i prateca dokumenta prouci i dotera, a za iducu godinu je vec zakazana i diplomatska konferencija koja sve to treba da pretvori u medjunarodnu konvenciju. Mozda to bas nece biti dogodine, no citava se stvar ipak privodi kraju. A to sto je u svom istupanju u generalnoj debati predsednik Klinton, kao jedan od glavnih zadataka americke spoljne politike, naveo i delovanje u pravcu stvaranja stalnog suda o kojem je rec, samo je dokaz da se vise nego ozbiljno na tome radi. Tamosnji drzavnici, naime, dobro odmeravaju sta ce reci i zemlja koju predstavljaju iza toga stoji. Mogao bih se skoro kladiti da ce Stalni sud biti stvoren, a skoro je izvesno da ce preuzeti i sadasnje nadleznosti ad hoc Tribunala za Jugoslaviju i Ruandu.

No, vratimo se »izrucenju« (ili dobrovoljnom pristanku, svejedno) Kordica i druzine Haskom tribunalu. Kad se sve to pogleda iz jednog drugog ugla to je ipak poprilicna bruka. Vrsiti pritisak na, recimo, nevine ljude (a oni se tako osecaju, vele) da idu pred medjunarodni sud samo da »pomognu svojoj zemlji«, meni se cini malo sramotnim. Zar u Hrvatskoj nema sudova koji ce, objektivno i uz sve moguce garantije, ispitati njihovu krivicu? Osuditi ih ili osloboditi, zavisno od dokaza. Trebalo bi da ima. Ovo utoliko pre sto je obaveza, jos po zenevskim konvencijama iz 1949, svake drzave da tako postupi. To, razume se, vazi i za SRJ. I ovde ponekog optuzuju za te gadne stvari. Hocemo li se i mi, to jest zemlja u kojoj zivimo, takodje jednog dana obrukati kad nas, kao Hrvate, svojski pritegnu?