Broj 175

Bojkot izbora: da ili ne

Cedomir Jovanovic: Mi sa razocaranjem moramo konstatovati da je antiizborni savez, formiran kroz insistiranje na postenim i demokratskim izborima, razbijen inicijativom GSS-a koji priprema svog predsednickog kandidata. Nazalost, time se potvrdila nasa teza koju smo zastupali sve vreme naseg politickog delovanja: Socijalisticka partija Srbije i svi oni koji su pristali na njenu politiku u proteklih sedam, odnosno deset godina, ne bi mogla da pokaze potencijale i sopstvenu moc da je bilo nekog analognog politickog delovanja. Mi smatramo da smo antiizbornom kampanjom, koja je bila bolja od one '92, uspeli da odemo korak dalje u rasciscavanju politicke scene u Srbiji. Danas, umesto da se insistira na dijalogu vlasti i opozicije, na dogovoru jednih i drugih oko izbornih uslova, kako bi se promena dogodila u jednoj demokratskoj atmosferi, danas smo u situaciji da se nalazimo na pocetku puta kojim smo krenuli. Ostali smo bez Vuka Draskovica i SPO i utoliko smo bili jaci u prvoj antiizbornoj kampanji. Sada smo ostali i bez GSS-a i svih onih koji su pomislili da izborni uslovi nisu bitni, da je vaznije ime kandidata.

Desimir Tosic (predsednik Evropskog pokreta za Srbiju): Idealisati bojkot kao politicko sredstvo potpuno je pogresno. Vecina zemalja se tukla za demokratiju, a nije bojkotovala izbore. Ne mozete u zemlji kao sto je nasa cekati na dobre uslove. Morate za to da se izborite. To ne znaci da bojkot nema vrednosti _ ali tek onda ako ste vi vec nekakva snaga pa bojkotujete. Ako niste snaga, a bojkotujete, onda ste jos manja snaga. Ja licno mislim da bojkot uopste nije pobedio na izborima iako sam i ja, po partijskoj liniji, bojkotovao izbore. Ja sam licno uvek, i ranije, bio protiv bojkota. Ne bojim se onoga sto vi zovete mrvicama vlasti u parlamentu. U svakom parlamentu postoji vecina i manjina. Potpuno je netacno da manjine ne mogu nista da urade.

Opredeljivanje birackog tela

Dragoljub Popovic: Kada je u pitanju bojkot izbora mislim da smo u jednoj krajnje delikatnoj situaciji i kao politicke stranke i kao nekakvo ukupno javno mnenje. Sasvim je jasno da je uspon radikala na ovim izborima rezultat bojkota izbora. To je jedan veoma jak argument za to da se izadje na izbore. Zasto ne izlaziti na izbore i tako davati mogucnost nekome ko u stvari nije toliko jak, da se odjednom osnazi? S druge strane, kao sto je rekao kolega Pribicevic, kakvu ce to imati moralnu tezinu. Kako ce politicke stranke, koje su s razlogom bojkotovale izbore, sada, pre svega svojim biracima, pa i celokupnom javnom mnenju objasniti taj svoj iznenadni skok. To okretanje za 180 stepeni. Sta mislite, gospodine Tosicu, ako stranke koje su bojkotovale izbore sada odluce da ipak ucestvuju?

Desimir Tosic: Povodom bojkota, pogledajte procente sa druge strane. Lilic i Seselj su dobili 50% birackog tela. Ako uzmemo da na izbore kod nas izlazi uglavnom oko 65% birackog tela, onda bojkotu pripada svega 15%. Ta cinjenica da su neki glasali za Seselja znaci da su to ljudi koji ne pristaju na bojkot, pa su zato glasali za njega. Mislim da bojkot nije jak.

Jasna Sakota: Mislim da g. Tosic, s obzirom da je dugo vremena proveo u jednoj demokratskoj zemlji, ima sasvim drugu viziju izbora, najverovatnije onu demokratsku i onu pravu koja kod nas ne postoji. I sami ste rekli da je nase biracko telo needukovano sto znaci da nema sanse da jedna takva ideja uopste zivi. I nase partije su needukovane, nikakvog pomena o demokratizaciji tu nema, ni u jednoj partiji, koliko sam ja videla. To znaci da se mi nalazimo u sasvim drugacijoj situaciji od one u nekoj demokratskoj zemlji. Niti cemo mi imati uslove za demokratske izbore, niti bi prosli izbori, da ih nismo bojkotovali, dali bilo sta u smislu demokratizacije. Vi kazete da su dovoljna dva-tri mesta u parlamentu. Molim vas, parlament nije mesto gde se vodi politika i zato sam za bojkot. Vi drzite pod kritickom kontrolom one koji uistinu vladaju i stvarate iluziju demokratske atmosfere. Bojkotom rusite iluziju demokratske atmosfere i radikalno pravite dobar potez _ ne dajete vise javnom mnenju da bude u iluziji o postojanju demokratije i visepartijskog sistema.

Desimir Tosic: Ja sam posao od jedne druge premise koju vi ne uzimate u obzir, a to je da vecina stanovnistva nije na strani demokratskih stranaka. Prema tome, ja sam zadovoljan onim predstavnistvom koje oni dobiju. Ono bi, da nema podvala, verovatno moglo biti vece. Moglo bi biti vece za 10, 15, 20%. Ali opet to ne bi bila vecina. Morate da se priviknete na to da dejstvujete kao manjina, jer i za manjinu uvek ima mesta.

Dragoljub Popovic: Da pokusamo da udjemo u motive onih koji predlazu bojkot. Nesporni su motivi studenata. G. Jovanovicu sam sklon potpuno da verujem _ oni imaju jednu radikalnu ideju koju zele da sprovedu. Radikalnu, u pozitivnom smislu. To je, verovatno, i slucaj biraca. Medjutim, uzmite male stranke. U to bojkotasko preduzece svako je uneo neki kapital. Demokratski centar, gospodine Tosicu, nikad nije izasao sam na izbore. Mi nemamo pojma kolika vam je snaga. Saborna narodna stranka i GSS _ 50 000 glasova, a Srpska liberalna stranka sigurno ne vise od par hiljada glasova. Demokratska stranka Srbije _ 200 000 glasova, a Demokratska stranka cak 500 000 glasova, u vreme kada je bila na vrhuncu i zato je Djindjic jedini koji je uneo realni kapital. Jedini je Djindjic nesto stvarno rizikovao. Ovi drugi su usli u bojkot jer nemaju sta drugo da rade. Mislim da zato Djindjic mora da odluci _ sta dalje. On se, izgleda, ponovo opredelio za bojkot _ ne znam da li mu je to pametno, mada ne znam ni sta bih mu ja rekao, ako bi mene pitao za savet.

Frustrirana opozicija

Jasna Sakota: Sa nekoliko dobijenih mesta, pa neka je to i desetina, vi sluzite samo kao paravan jer nikada svojim glasovima ne mozete bilo sta da ucinite. Vasi predlozi nikada ne prolaze. I ne samo da imate u Skupstini ljude koji su frustrirani _ vi frustrirate i mene koja sam glasala za nekog da se u Skupstini pojavi i da, sada, tamo besmisleno cuci, da zvera, da ponekad izadje za skupstinsku govornicu i da mu se desi da ga neko udari, ili da ga opsuje. Stvara se takav stepen frustracije kod gradjanstva, da ono zali sto je ikada glasalo za ljude koji tamo tako besmisleno provode vreme. Pri tom, jedinu uslugu cinite socijalistima jer skrivate njihovu autenticnu moc i lazno predstavljate Srbiju kao demokratsku zemlju. Sedam godina je to radjeno i ocigledno je bilo lose. Ne vidi se sta bi moglo biti bolje od bojkota.

Dragoljub Popovic: Uz samo jednu primedbu _ bojkotasi uopste nemaju nikakav pozitivan program, oni ne nude nista osim ovog sto ste vi rekli.

Aljosa Mimica: Upravo bojkotovanje izbora omogucuje stvaranje nekakvog javnog mnenja. To je nekakvo autenticno predstavljanje sopstvenog gradjanskog protivljenja da se ucestvuje u farsi. Tako bismo se, mozda, jednog dana primakli nekoj vrsti autenticnog politickog stanovista. Ovde nismo u situaciji da pravimo politicke izbore. Glasamo prema tome da li nam je neko lepsi ili ruzniji, smesniji, bezobrazniji... To nisu politicki izbori koji bi morali da korespondiraju sa socijalno-politickim interesima. Mene zaista ne zanima da glasam za nekoga ko ne zastupa niciji socijalni i politicki interes. Ljudi ovde ne shvataju da politicke partije postoje zato da korespondiraju sa nekim socijalnim i ekonomskim interesima.

Jasna Sakota: Pretpostavljam da ni na ovim izborima nece izaci vecina. Pretpostavljam da ce to biti i zbog Milutinovica za koga ce i sami socijalisti tesko glasati. Time ce se povecati broj onih koji ce bojkotovati ove izbore, a s druge strane, jos ce losije biti ako slucajno neka od stranaka, koje su ranije bojkotovale izbore, predlozi svog kandidata, zato sto ce onda jos veci broj ljudi odustati od izlaska na izbore. To ce, naravno, biti lose za samu tu politicku stranku, ali ce zato biti dobro za SPS i Slobodana Milosevica jer njegov cilj i jeste da to mesto sto duze bude upraznjeno.

Cedomir Jovanovic: Samo iz politicke neukosti moze se bojkot videti kao cilj sam po sebi. On je bio i bice jedini put promene. U ovom trenutku, svi oni koji smatraju da izborni uslovi nisu bitni, daju demokratski legitimitet nedemokratskoj vlasti Slobodana Milosevica. Ne bi trebalo puno ocekivati od sveta. On nece, kao ni do sada, biti spreman da razume sta se ovde dogadja, a niti da pomogne onu vrstu politike koja nije u njegovom direktnom interesu. Do 7. decembra nista se radikalno nece promeniti. Sedmog decembra nece niko pobediti.

Priredili:

Nastasja Radovic
Tamara Kaliterna
Dragos Ivanovic


© 1997. Republika & Yurope - Sva prava zadrzana
Posaljite nam vas komentar