Maheraji

Tri epizode u razaranju srpske ekonomije i drzave

Da Srbijom vladaju lopovi i podlaci, prema kojima prirodne vrste kao sto su hijene, lesinari i pijavice izgledaju kao bebe, nije jasno samo onima koji nece da im bude jasno. Svakodnevnih primera je toliko da bi, da je zakona i pravde, najveci broj drzavnih funkcionera i »uspesnih« privrednika odavno trebalo da je u zatvoru.

Tri novija primera ogoljeno pokazuju sa kakvim amoralnim i nepostenim ljudima gradjani Srbije imaju posla.

Prvi je izjava Radmile Milentijevic, ministarke za informisanje u srpskoj vladi. Narecena gospodja ministarka je nedavno, sve praveci se naivna, izjavila da se u srpskoj vladi veoma dobro zivi, dok izbeglice gladuju. To je tacno i to svi znaju. Odavno se vec u stampi pise, a bogami i po hodnicima srpske vlade suska i gundja kako nema ni ministra, ni ministarke koji nisu inkasirali bar po nekoliko miliona dolara, dok oni - cinovnici - sa zakasnjenjem primaju svoje bedne plate.

Otkud ministrima pare kad im ministarske plate nisu bogzna kakve? Glupog li pitanja. Mnogi od njih su direktori kobajagi uspesnih drustvenih i drzavnih preduzeca u kojima su kapital, rizik i gubici drustveni, a kajmak direktorski, tj. ministarski. Nista lakse nego se »ugraditi« u troskove. »Ugradjivanje« u troskove je poslednjih godina popularna i korisna zabava visih krugova rezimske koalicije. A o mitu i korupciji i da ne govorimo.

No, vratimo se gospodji ministarki i njenoj izjavi. Radmila Milentijevic je nedavno, prema pisanju stampe koje niko nije demantovao, za petnaestak hiljada nemackih maraka otkupila od drzave Srbije, koju predstavlja vlada ciji je ona clan, stan u centru Beograda koji je ta ista vlada platila nekoliko stotina hiljada maraka. Ne moze zena, prema sopstvenoj izjavi, da radi na »srpskoj stvari« bez cetvorokrilnih vrata. Doduse, njoj bi trebalo platiti da na »srpskoj stvari« ne radi, jer otkako radi »srpska stvar« sve losije i losije stoji.

Vladi Srbije pare ne padaju s neba, vec od poreskih obveznika. A srpski poreski obveznici su sirotinja koja jedva sastavlja kraj s krajem. Da je gospodja ministarka u »njenoj Americi« na isti nacin kao u Srbiji »stekla« stan, odavno ne bi bila ni ministarka, niti u svom lako stecenom stanu. Drustvo iza resetaka bi joj pravili i svi oni koji su u toj prljavoj raboti ucestvovali. Zato ocekujemo da raznezena i naglo osvescena gospodja ministarka vrati stan vladi Srbije, da vlada isti, a i druge slicne - nije ih malo - proda i kupi za izbeglice hranu da ne gladuju.

Drugi primer je skandal sa mobilnim telefonima. Opet se radi o nedemantovanoj novinskoj vesti, prema kojoj su neki pojedinci, medju kojima i ministarka za kulturu u vladi Srbije, Nada Popovic-Perisic i vozac Koste Mihajlovica, coveka najzasluznijeg za katastrofalan polozaj Jugoslavije u pregovorima o sukcesiji, dobili na besplatno koriscenje mobilne telefone. Valjda ljudi obavljaju vazne drzavne poslove, pa im mobilni treba. Izgleda, doduse, da su navedeni slucajevi samo vrh ledenog brega i da u Srbiji vlada prava epidemija deljenja mobilnih telefona na besplatno koriscenje raznoraznim pojedincima. Dele ih uglavnom drzavna i drustvena preduzeca i ustanove od kojih je mnoge odavno trebalo zatvoriti zbog hronicnih gubitaka.

Sustinsko pitanje je ko placa racun. Pa, kao i obicno, svetina, tj. siroke potrosacke mase, jer se racuni za mobilne telefone samo »ugrade« u troskove. Zato, izmedju ostalog, mi telefoniramo skuplje nego bilo ko u Evropi.

Treci primer je takodje nedemantovana vest, ovoga puta agencije Montena-faks, prema kojoj su izmedju dva izborna kruga predsednickih izbora u Crnoj Gori, istaknuti privrednici, clanovi JUL-a poklonili tri miliona nemackih maraka Momiru Bulatovicu - pare su doduse uludo stracene, jer je kandidat Bulatovic izgubio izbore.

Navedena vest bi u normalnoj drzavi odmah odvela finansijsku policiju kako u Direkciju JUL-a, tako i u preduzeca »istaknutih privrednika«. Samo da provere po kojem zakonu i u kojoj formi je takva »pomoc« moguca, i da li su i JUL i »istaknuti privrednici« na ta tri miliona maraka platili porez. I jos nesto, jedino legalno sredstvo placanja u ovoj zemlji su dinari. Sva tri navedena slucaja samo su malene epizode u tragediji koja bi se mogla nazvati »razaranje srpske ekonomije i drzave« koja je otpocela pobedom tzv. antibirokratske revolucije i dolaskom Slobodana Milosevica i njegove zene i njihovih partija na vlast.

Gvozden Tarabic