 |
|
Istorija i teorija
Odlomci iz nove knjige Sime M. Cirkovica, »Rabotnici, vojnici, duhovnici. Drustva srednjovekovnog Balkana«, »Eljuilibrium«, Beograd 1997, str. 8, 17, 259_260, 369, 377, 400, 401, 403_404, 414, 471_472. Oprema redakcijskaSvrha knjigeStudije izabrane i sakupljene u ovoj knjizi nastale su pretezno u dijalogu, u pokusaju da se gradjom iz autorovog vidokruga (Balkan, Srbija, Bosna) odgovori na neka opsta pitanja dospela na dnevni red medievistike u svetu. Znatan deo je »prigodan« u narocitom smislu, nastao na podsticaj organizatora naucnog skupa, komparativisticki usmerenog ili povezanog sa opstijim istrazivackim projektima. Neke studije su nastale u suocavanju specijalista iz razlicitih disciplina kao doprinos medieviste, a neke su nastale da bi se ispunila praznina, jer je tema nedirnuta ili tek ovlasno obradjena a ima opstiji znacaj.Urbani diskontinuitetTeritorija koju zahvataju Srbija i Bosna u kasnom srednjem veku bila je deo prostranijeg podrucja u kojem je urbani zivot kasne Antike bio razoren i ugasen. U retkim pisanim izvorima ima izvestaja o pustosenjima i katastrofama u rimskim gradovima balkanskih provincija. Ti se izvestaji izgleda potvrdjuju arheoloskim iskopavanjima mnogih rusevina, koja nisu dala nijedan primer opstanka gradskog zivota posle kriticnih decenija s pocetka VII veka. Diskontinuitet gradskog zivota je izrazita karakteristika citave unutrasnjosti Balkanskog poluostrva, ali se mogu zapaziti znacajne razlike u trajanju i potpunosti prekida. U istocnom delu oblasti kojom se bavimo moze se zapaziti povratak ostacima starih gradskih naselja i njihovo kasnije ozivljavanje, tako da je izvestan broj dobro poznatih rimskih gradova nastavio da zivi u srednjem veku: Singidunum u Beogradu, Viminacijum u Branicevu, Naisus u Nisu, Ulpijana u Lipljanu, Skupi u Skoplju, Teranda u Prizrenu. U zapadnom delu, sto ukljucuje predele koji cine danasnju zapadnu Srbiju, Bosnu, Hercegovinu i Crnu Goru, nismo u stanju da navedemo nijedan takav primer. Rusevine velikih rimskih gradova kao sto je Municipium Malvesatium kod Uzicke Pozege, ili prostrane ruine pored reke Lima, kao i veliki rimski gradovi koji su lezali u predelu Ilidze ili Podgorice nemaju nikakvog produzetka. Neki od njih se nisu mogli identifikovati pa ih nazivaju Municipium S. ili Municipium M. Ukoliko je prekid duze trajao potpuniji je bio zaborav.Istok i ZapadStrogo metodicno ispitivanje ove teme trazilo bi da se pocne preciznim utvrdjivanjem obelezja onoga sto podrazumevamo pod Istokom i Zapadom, kako bi se mogla izvrsiti neophodna uporedjivanja i izvesti pouzdani zakljucci. Sumnjam, medjutim, da bi se iko danas prihvatio zadatka da inventarise i blize definise bitne karakteristike onovremenog Istoka i Zapada, iako je jasno da su razlike postojale i da su bile velike i bitne. Stolecima je bila ziva svest o tim razlikama, ali se one nisu na isti nacin ukazivale ljudima raznih epoha. Kada se danas suocavaju Istok i Zapad najvise padaju u oci ideoloske i politicke razlike. Nekada su ljudi bili osetljiviji prema razlikama u veri i crkvenom zivotu, pa su njih isticali na prvo mesto. Kada je tokom DzIDz veka Zapadna Evropa brzo odmicala putem ekonomskog i tehnickog progresa, suprotstavljan joj je zaostali i inertni Istok, sav u senci osmanlijskog nasledja i azijskih uticaja. Nasuprot tome Zapad je u izvesnim krugovima istocnoevropske inteligencije vazio kao dekadentan a Istok prozet zdravim idealizmom itd. Mogli bi se jos dugo nizati razliciti pokusaji da se opisu razlike Istoka i Zapada i izrazi njihova sustina. Time ipak ne bismo dobili pogodan oslonac za nasa traganja, cak i kad bismo izvrsili strogu selekciju i odbacili sve ono sto ne izgleda kriticno i na izvorima zasnovano.Srbija, Istok i ZapadU toku onih osam stoleca (od VII do DzV) koja u srpskoj istoriji racunamo u srednji vek, sva tri elementa nase teme: Srbija, Istok i Zapad, menjala su se i preobrazavala. To moze zvucati paradoksalno, ali kad se raspravlja o kulturnoj orijentaciji jedne zemlje, o njenoj situiranosti medju velikim civilizacijama, geografske determinante nemaju onu stalnost kao kad se raspravljaju geografska pitanja. Medju istoricarima je opravdano postaviti pitanja: da li je Srbija kojom se bavimo u toku svih tih stoleca ostajala na istom prostoru, da li je pomerala svoje teziste, da li je uvek bila jednako otvorena prema Istoku i Zapadu i na isti nacin bila povezana sa njima? Cini se da je isto tako opravdano postaviti pitanje da li su u odnosu na tu Srbiju Istok i Zapad bili zastupljeni uvek istim predstavnicima? Kako je u pitanju epoha u kojoj su se u evropskoj istoriji desile velike i dalekosezne promene, u kojoj su izgradjeni temelji kasnijeg razvoja, mislim da pogled moramo vise zadrzavati na elementima dinamike i promene nego na elementima stalnosti i kontinuiteta. To nije lako postici u kratkom i sazetom pregledu, jer opisivanje promena zahteva vise prostora da bi bilo razumljivo. Radije cemo se izloziti riziku da ovo izlaganje ostane nepotpuno, nego se zadovoljiti uopstenim formulama, koje vise zaklanjaju nego sto otkrivaju realnost istorijskog procesa.Pismenost i obrazovanjeOd DzIII veka se kao znacajan faktor u kulturnom razvoju javljaju i gradovi. U njima su zarista poslovnog zivota, koji takodje u DzIV i DzV veku zahteva pismenost (trgovina, rudarstvo). Kasnije se u gradove smesta crkvena jerarhija i zemljoposednicka aristokratija. Zbijenost naselja, neposrednija briga crkvenih i svetovnih vlasti, zahtevi slozenijeg privredjivanja, uticali su na relativno uzdizanje kulturnog nivoa gradskog zivlja. U urbanim sredinama najcesce je pismenost na visem nivou nego u selima. Nazalost, u izvorima za srpsku srednjovekovnu istoriju nema ni najmanjeg oslonca za bilo kakvu egzaktniju procenu.Kada se uzmu u obzir svi ovi momenti, namece se kao neminovan zakljucak da se u Srbiji, pocevsi od prve polovine DzIII veka, udeo pismenih postepeno ali neprekidno povecavao prema kraju srednjega veka. To ipak ne znaci da je taj udeo bio visok za danasnje pojmove. Materijalna sredstva neophodna za izdrzavanje onoga dela stanovnistva koji nije ucestvovao neposredno u proizvodnji nalazena su u povecanim prihodima zahvaljujuci privrednom rastu, savrsenijim tehnikama, vecoj proizvodnosti. Politicke krize koje su potresale srpsko drustvo tokom dve decenije posle Dusanove smrti nisu izazvale znacajnije promene u opstoj kulturnoj situaciji. Normalni uslovi za kulturni zivot iscezavali su tamo gde se nije mogla ocuvati delotvornost politickih i crkvenih vlasti. To najvise vazi za teritorije koje su posle 1371. pale pod tursku vlast. Time se nije trenutno gasila svaka prosvecenost, ali je kulturna aktivnost bila osudjena na tavorenje i zatvorena u manastirske zidine. Prosveta i prosvecivanjeIz srednjeg veka vodi poreklo i znacajan termin »prosvetiti«, iz kojeg su izvedeni »prosveta« i »prosvetitelj«. Osnovno znacenje je srednjovekovnim piscima jos bilo veoma blisko, tako da rec upotrebljavaju za sirenje svetlosti, uklanjanje tame, progledavanje. »Prosvetitelji« su redovno zasluzni za sirenje svetlosti vere, pa su tim obelezjem najvise pocasceni Sava i Nemanja. Prosvecivanje je, kao i ucenje, pre svega versko uzdizanje, moralno podsticanje, pa tek zatim i sirenje znanja. Jedan tekst s pocetka DzV veka otkriva nam, ipak, da se u to kasno doba mislilo da se prosvecuje i pomocu knjiga. Navodeci nekog od crkvenih otaca, svetogorski monah Grigorije kaze da treba »ne otpisanij ili knig prosvestati se, no cist razum imuste duha blagodetiju osvestati se, i jakoze knigi crnilom, sice srdca nasa duhom svetim napisana imeti«. Iz tih reci ne moze se izvesti zakljucak o tome da je ucenost iz knjiga suprotstavljena veri, vec samo da se smatralo da obrazovanost trazi dopunu u poboznosti.Rezultat svih spomenutih delatnosti (uciti, nastaviti, vaspitati, prosvetiti) nije bio obuhvacen jednim opstim terminom, nema takvih apstrakcija kao sto su »ucenost« ili »vaspitanost«. Ucitelji i ucilistaIz svega sto je dosad receno moze se zakljuciti da se u srednjovekovnoj Srbiji moglo uciti i kod popova, i u manastirima, i kod privatnih ucitelja svetovnjaka. Izvorna gradja ne dopusta da se blize proceni koji je od ovih elemenata imao najznacajniju ulogu. U svakom slucaju izgleda da se srednjovekovnoj stvarnosti najvise moze pribliziti ako se napusti moderna predstava o skoli_ instituciji kao glavnom faktoru u radu na obrazovanju. Susret ucitelja po profesiji ili ucitelja po svestenoj funkciji (pop, obrazovani kaludjer) sa ucenikom ili ucenicima zeljnim znanja i sposobnim da ga prime mogao se ostvariti u dosta razlicitim okolnostima. »Uciliste« je nastajalo tamo gde su se uslovi za ovakav susret duze odrzavali, gde su se mogli smenjivati ucenici vise godista ili vise generacija. Svako takvo uciliste zivelo je i delovalo za sebe, i njegov nivo je svakako zavisio od spreme i znanja ucitelja. Iako nema razloga da verujemo da se neko starao o ovim ucilistima, ipak je u njihovom radu bilo zajednickih elemenata koji su se prenosili tradicijom. Sadrzaji i metodi rada, bar na sticanju osnovne pismenosti, bili su ustaljeni kao neka vrsta obicaja.
| |
| © 1997. Republika & Yurope - Sva prava zadrzana | Posaljite nam vas komentar |