Nova lokalna vlast jos postoji

SSGO treba da se odupre svakom partijskom jednoumlju i diktatu, konstatovano na 15. sednici odrzanoj u Nisu, 17. novembra, na dan proslogodisnje pobede opozicije na lokalnim izborima . Jubilej obelezen u atmosferi prepustenosti lokalne vlasti da se sama snalazi, uprkos centralizovanoj vlasti i bez podrske stranaka . Sednici u Nisu nije prisustvovao nijedan odbornik SPO-a

Da je bilo vise srece i pameti, ovaj sastanak bi imao vedrije tonove, rekao je gradonacelnik Nisa Zoran Zivkovic, cije je izlaganje bilo obojeno sumornim tonovima, cemu uzrok treba traziti u cinjenici da je mlada vlast uglavnom prepustena sebi, i da godisnjici prve pobede opozicije posle 1945. ne prisustvuju clanovi SPO. On je izrazio nadu da minula predizborna kampanja i izbori nece ostaviti dubljeg negativnog traga po odnose u lokalnoj vlasti, za koju veruje da ce proslaviti i drugu godisnjicu. Podsetio je kako je nova vlast u Nisu morala prvo da se bori protiv SPS-boksera i kik-boksera »koji su pokusali da u svoje ruke uzmu deljenje pravde«, pa da se zatim sa gradjanima bori da se ispostuje Gonzalesov izvestaj, i kroz kakve teskoce nova vlast prolazi danas. Prva tri meseca bili su meseci entuzijazma i ambicije, kada smo verovali da mozemo da uradimo sve i kada niko nije mislio na partijske podele, rekao je Zivkovic. Sledeca tri meseca bili su vreme stabilizacije i spoznaje da nije sve u aktivizmu vec i u konceptu i proceduri. U tom periodu doneto je dosta dobrih resenja za grad i postavljeni su temelji dugorocnije vlasti. Treci period nove vlasti obelezen je predsednickim i parlamentarnim izborima. Tada su se neki funkcioneri setili ili ih je neko drugi podsetio da imaju partijsku centralu i da odluke ne mogu da donose sami vec u mehanizmu stranackog odlucivanja, rekao je Zivkovic. Lokalna samouprava u Evropi definise se kao prvi korak ka demokratiji. Mi smo taj korak zakoracili i moramo da ga odrzimo jer to vise nije pitanje nase volje vec je to presudjeno 17. novembra 96, istakao je gradonacelnik Nisa.

Kako »padaju« gradovi

Da se ta volja ne postuje svuda, pokazuju primeri Beograda, Srbobrana i Vrsca. Bivsa gradonacelnica Vrsca Dragica Stanojlovic zatrazila je da se Vrsac brise iz clanstva Saveza slobodnih gradova jer je tamosnju demokratski izabranu vlast srusila koalicija SPS_JUL_SPO. Uz pomoc 25 odbornika leve koalicije i pet odbornika SPO sramno je pogazena volja biraca i Vrsac je ponovo u rukama vladajuce partije, rekla je Dragica Stanojlovic podsetivsi da je jos letos u Jagodini upozorila da se u Vrscu sprema udar. Uz pomoc SPO izabran je gradonacelnik iz redova SPS, vlada je sastavljena u vecini od leve koalicije, a petorica odbornika SPO lepo su se smestila na nova radna mesta. Za sitne licne interese prodata je jedna ideja i SSGO ne moze da precuti takve dogadjaje, naglasila je bivsa gradonacelnica.

Svetlana Stipcevic, predsednica Odbora za kulturu, podsetila je na slucaj Beograda u kojem je takodje doslo do smene vlasti, kao i na slucaj Velimira Ilica, gradonacelnika Cacka, koji je izlozen pritisku vrha svoje bivse partije. Posto se zalozila da SSGO reaguje zbog ovakvih dogadjaja, Svetlana Stipcevic je istakla ideju da SSGO treba da postane politicki subjekt i da se artikulise kao organizacija koja ce braniti interese gradjana i opozicione vlasti. Moramo se ponasati kao slobodni gradjani u odnosu na pritiske partijskih struktura iz koalicije Zajedno, jer sutra moze doci do nekog drugog pritiska, rekla je Svetlana Stipcevic.

Partijska TV Nis
Na niskoj gradskoj TV nije bilo nijedne informacije o godisnjici pobede opozicije na lokalnim izborima, niti ijedne reci o sednici Saveta SSGO. Umesto informacije o dogadjaju, emitovano je saopstenje SPO da 17. novembar nije dan za slavlje.

Slucaj Titela se donekle razlikuje, rekao je Miloje Petrovic, potpredsednik opstine. Na tu opstinu SPS je izvrsio birokratski udar tako sto je od juznobanatskog okruga trazio pomoc »kako bi inspekcijski organi utvrdili grube povrede u lokalnoj samoupravi«. Kada su predstavnici opstine trazili razgovor sa nacelnikom okruga ovaj im je pretio _ »sve cu vas pohapsiti«. Ministar za lokalnu samoupravu je rekao da slucaj treba da se resi u Titelu. Posto niko ne zeli da pomogne, Titel trazi od SSGO da ga zastiti i obavesti odgovarajuce institucije u Evropi, kako se i u tom gradu ne bi ponovio slucaj Beograda, Srbobrana i Vrsca.

Protiv pritisaka

Mihajlo Stojanovic, predsednik SO Sokobanja konstatovao je da odbornici SPO nisu prisutni u Nisu ne zato sto ne zele, vec zato sto se tome protivi vrh stranke. Zamolio je sve odbornike da se odupiru pritiscima stranaka i da ne dopuste da »beogradizacija« uzme maha. Najvaznije je da umesto nas ne odlucuje »vertikala« nego interes gradjana, rekao je Momcilo Djurdjic iz Pirota. I Djurdjic je, kao i predsednik SO Sokobanja, konstatovao da su gradjani i u njegovoj opstini zadovoljni ucinkom vlasti, ali je dodao da se treba sviknuti i na pomisao da novu vlast zadesi sudbina »prvih macica«.

Samostalne licnosti
Velimir Ilic, gradonacelnik Cacka i predsednik SSGO: »Predsednici nekih opstina rado bi bili sa nama, ali su sigurno dobili naredbu i nisu dosli. Znate kako, liderstvo, stranke, demokratija _ sve je pod znakom pitanja i posledica je svih ovih dogadjaja«. Na pitanje sta bi trebalo da bude SSGO, Velimir Ilic kaze: »Savez treba da unese vise politike u svoju organizaciju. Postali smo pasivni i dozvolili da nas pojedini lideri ignorisu i izdaju naredbe. Mi hocemo da u Savezu imamo zrele i samostalne ljude koji vode gradove i koji moraju da komuniciraju sa srodnim gradovima«.

I Mirko Bajic (Subotica) i Branislav Belic (Savski venac) istakli su da gradovi najbolje funkcionisu kada se rukovode interesom gradjana a ne idejom vodje, dok su Tihomir Milosevic (Stari grad) i Djordje Djukic (Zabalj) izrazili nadu da ce koalicija Zajedno opstati »pa makar i do poslednje dve opstine u Beogradu, jer u njima nema socijalista«.

Nezadovoljan komunikacijom u okviru SSGO, predstavnik SO Pirot Momcilo Djurdjic predlozio je da se svi predstavnici lokalnih vlada povezu u mrezu i svakodnevno razmenjuju informacije o slobodnim sredstvima na racunima, ponudama, manifestacijama, sto bi znatno smanjilo pojedine troskove u opstinama i omogucilo da se neki planovi lakse realizuju.

Pukotina i provalija

Pozivajuci na vece strpljenje kako bi se sagledalo kuda vode dogadjaji koji su uzeli nepovoljan pravac, Nebojsa Popov, urednik Glasnika SSGO, rekao je da je 17. novembar 96. stvorio vaznu pukotinu u monolitu partijske drzave, ali da se monolit nije raspao jer je centralna vlast ostala u rukama vladajuce partije. Koalicija Zajedno i pokret gradjana doneli su nadu da ce se monolit raspasti, ali umesto toga javila se pukotina u vrhu koalicije Zajedno. Ta se pukotina siri pa izgleda kao da je rec o provaliji preko koje se vodje dovikuju ne razumevajuci sta jedni drugima porucuju. Pod uticajem pukotine u vrhu Koalicije doslo je do izvesne krize u lokalnoj vlasti, rekao je Popov konstatujuci da je nova vlast jos pod pritiskom tih procesa. On je podsetio da je u Povelji slobodne Srbije, usvojenoj na Drugom kongresu SSGO, izrazeno ocekivanje da ce se okoncati kriza stranaka tako sto ce se, barem neke od njih, preporodjene u demokratskom smislu vratiti na put demokratskih promena poretka partijske drzave. Sve to moze zvucati kao fraza ako razmisljamo samo o krizi, a smetnemo s uma ono sto se dogodilo u 40 gradova, rekao je Popov. Pozivajuci na strpljenje povodom decembarskih izbora i »da se na vatru ne uzvraca vatrom«, Popov je naglasio da se vlastita uverenja najbolje potvrdjuju programskim akcijama i predlozima zakona, a to ce ucvrstiti poverenje izmedju vlasti i gradjana i ojacati realisticni pravac koji uglavnom karakterise novu lokalnu vlast.

Olivija Rusovac

Inicijative
SSGO uputio je republickoj skupstini inicijativu da se ugalj, mazut i gas koje koriste gradjani i javna preduzeca, oslobode fiskalnih davanja (porez na promet i akcize) sto bi cenu tih proizvoda ucinilo snosljivijom stavkom u budzetima gradjana i javnih preduzeca, odnosno opstina. Takodje je predlozeno da se republickom parlamentu predlozi akt o kompenzaciji dugova republike prema lokalnim vlastima i gradjanima. Drzava, naime, gradjanima duguje po osnovu porodiljskog odsustva, za novorodjencad, materijalni i decji dodatak. Sa svoje strane, gradjani duguju javnim preduzecima (grejanje, energija, PTT). Aktom o kompenzaciji razresio bi se svojevrsni klinc u kojem se nalaze i gradjani i javna preduzeca.
Samo za socijalna davanja drzava duguje Nisu 23 miliona i 800 000 dinara, sto je 20 odsto gradskog budzeta, rekao je gradonacelnik Zoran Zivkovic. Ako se tome dodaju dugovi drzave za penzije i za rad javnih preduzeca, drzava duguje niskoj opstini 200 miliona dinara, a to je 30 odsto vise od jednogodisnjeg budzeta grada.

Posaljite nam vas komentar