Polemike oko »kioskizacije«

Masovna pojava kioska ili slicnih tvorevina kojima je tesko dati naziv pobudjuje razlicite reakcije. Prebacivanju odgovornosti izmice tacna dijagnoza problema. Jedni okrivljuju nezaposlenost, »moraju ljudi nesto da rade da bi preziveli«, drugi su zaokupljeni estetskim »ruglom« grada, neki konstatuju reketiranje, korupciju urbanistickih sluzbi, a analizom robe zakljucuju da dolazi iz ogranicenih centara bliskih mafijaskim regulama. Tesko je i prepoznati simptome procesa urusavanja urbaniteta nestankom starih urbanistickih kontrola koje su ma koliko malo, ipak stitile ono malo urbaniteta i urbanog prostora kao javnog dobra. Malo ko konstatuje da je bas javni urbani prostor drasticno napadnut, da novo vrednovanje i preraspodela drustvenog prostora na javni i privatni drasticno ostecuje javno i urbano. Malo ko konstatuje da je agresija na pesacke prometnice i cvorista (kupac je pre svega pesak) paralelna sa praznim robnim kucama i ono malo novoizgradjenih poslovnih centara.

Pesaci u »prometu«, u kretanju - »setnji«, i u demonstracijama su dokazani kao efikasan vid komunikacije. I ova polemika oko kioska ilustruje razlicita (ne)razumevanja tranzicije, i simptome posebnog vida privatizacije na »balkanski nacin«. Grcevita odbrana starog prozdire brojne tekovine modernog doba, sve dalje od dostignuca savremene civilizacije.

Milan Prodanovic