 |
|
Kalendar
Sreda 3. decembarKonstituisana Skupstina Srbije Posle cetvoromesecne pauze, ponovo je zasedala Skupstina Srbije, ovoga puta u novom sazivu: 110 novoizabranih poslanika »Leve koalicije« (86 - SPS, 19 - JUL, 5 - ND), 82 poslanika SRS, 45 - SPO, po 4 koalicije Vojvodina i SVM, 3 Liste za Sandzak i po jedan poslanik koalicije Presevo-Bujanovac i Demokratske alternative. Ovo je cetvrti visestranacki saziv od uvodjenja visepartijskog sistema u Srbiji 1991. godine. Za predsednika Skupstine ponovo je izabran dosadasnji predsednik Dragan Tomic.Nesreca u fabrici »Milan Blagojevic« Tri osobe poginule na licu mesta, cetiri podlegle teskim opekotinama, a tri i dalje u teskom stanju - bilans je nesrece koja se u jutarnjim satima dogodila u jednom od pogona fabrike namenske proizvodnje »Milan Blagojevic« u Lucanima kod Cacka. Do nesrece je doslo kada je desetak radnika prepakivalo crni lovacki barut u delu barutane koji nije predvidjen za tako nesto, sumnjivim pomagalima i bez odgovarajuce protivpozarne zastite.
Subota, 6. decembarObjavljeni rezultati izbora u Republici Srpskoj Privremena izborna komisija OEBS objavila je preliminarne rezultate izbora za Parlament Republike Srpske. SDS je osvojila 209 767 glasova ili 24 mesta u Parlamentu, SNS Biljane Plavsic 126 852 glasa ili 15 mesta, SRS 124 746 glasova ili 15 mesta, SP 78 150 glasova ili 9 mesta, a SNSD 21 178 glasova ili 2 poslanicka mesta. Od stranaka iz Federacije BiH najvise mesta u Parlamentu pripalo je Koaliciji za celovitu BiH, koja je osvojila 136 801 glas ili 16 mesta, dok je SDP BiH dobila 14 954 glasa i 2 poslanicka mesta. Konstitutivna sednica prekinula je rad 27. decembra u Bijeljini, bez rezultata, i bice nastavljena 12. januara 1998.
Utorak, 9. decembarU Briselu nista novo Uoci sastanka u Briselu, medjunarodni pregovarac ser Artur Vots poslao je svim naslednicima prethodne Jugoslavije Nacrt sporazuma o pitanjima sukcesije, koji su ovi primili sa ociglednim nezadovoljstvom, smatrajuci se ostecenim. Nacrt je cetvrta verzija Memoranduma o razumevanju. Ni o jednom pitanju nije postignut dogovor, a kljucna tacka nesporazuma je identifikacija imovine za podelu i pocetna godina za obracun ostavinske mase. Jugoslavija insistira da to bude 1945, a ostali ucesnici pregovora preferiraju 1990. godinu.
Sreda, 10. decembarKako ce uci ko jednom izadje? Bonski sastanak Saveta za implementaciju mira u Bosni i Hercegovini, poslednji »poziv na budjenje« bosanskim i balkanskim liderima da svoje dejtonske obaveze »u celosti, dobrovoljno i momentalno moraju ostvariti«, nalozio je potpisnicima Dejtonskog sporazuma da odmah revidiraju sporazume o »specijalnim paralelnim vezama«, da medjusobno uspostave pune diplomatske odnose, da demontiraju ostatke paradrzavnih formacija, da usklade sve zakone u entitetima sa Ustavom BiH i da izvrse naloge za hapsenje osumnjicenih za ratne zlocine. Kada je domacin Konferencije, nemacki ministar inostranih poslova Klaus Kinkel zatrazio »otpocinjanje pregovora Beograda i kosovskih Albanaca«, jugoslovenska delegacija zatrazila je da se pitanje Kosova kao »unutrasnje jugoslovensko pitanje« izuzme iz razgovora. Pre usvajanja zavrsnog dokumenta Konferencije, jugoslovenska delegacija je napustila Konferenciju. U znak solidarnosti sa jugoslovenskom delegacijom, Konferenciju je napustila i delegacija Republike Srpske.
Petak, 12. decembarSpoljni zid sankcija ne popusta Medjunarodna blokada, poznata pod imenom »spoljni zid sankcija«, koju SAD odrzavaju prema SRJ jos od decembra 1995, bice nastavljena. Odluka predsednika Klintona, koju je 4. decembra uputio Senatu i Predstavnickom domu, da za jos jednu godinu produzi »spoljni zid« medjunarodnih sankcija prema SRJ bila je ocekivana, buduci da se Beograd i dalje oglusuje o zahtev za ispunjavanje cetiri uslova kako bi ovaj zid bio uklonjen. Celokupna imovina SRJ u SAD bice zamrznuta, SRJ nece uci u MMF, Svetsku banku i Ujedinjene nacije, niti u druge medjunarodne organizacije i institucije. Mere ce ostati na snazi sve dok SRJ ne ostvari punu saradnju sa Haskim tribunalom i preuzete obaveze iz Dejtonskog mirovnog ugovora, obezbedi autonomni status i punu ravnopravnost Albanaca na Kosovu, okonca deobni bilans i uspostavi pune diplomatske odnose sa naslednicama SFRJ, sprovede demokratizaciju u Srbiji, u skladu sa preporukama Gonzalesove komisije, i ukoliko ne prizna rezultate nedavnih predsednickih izbora u Crnoj Gori.
Subota, 13. decembarSRJ bez trgovinskih povlastica Evropska komisija nije ukljucila SRJ u predlog uredbe o rezimu uvoza, odnosno o produzavanju trgovinskih olaksica u 1998. godini.
Cetvrtak, 18. decembarLedeni docek ministarke Ministar zdravlja u Vladi Srbije Leposava Milicevic nije primila zdravstvene radnike - clanove sindikata »Nezavisnost« iz niskog Klinickog centra, koji su posle dva dana pesacenja po izuzetno hladnom vremenu, promrzli stigli u Beograd. Dvanaest radnika uspeli su da udju u zgradu ministarstva zdravlja, ali ni posle poduzeg cekanja nisu uspeli da vide gospodju ministarku, koja je odbila razgovor sa njima zato sto su predstavnici »manjinskog« sindikata. Na ovaj protestni mars Nislije su se odlucile zbog zakasnjenja u isplatama osam toplih obroka i regresa za godisnji odmor, katastrofalnog stanja u zdravstvu i mizernih uslova u niskom Klinickom centru. Umesto prijema u Ministarstvu, ministarka je dan ranije, na autoputu, na vetru i temperaturi ispod nule, ponudila promrzlim putnicima razgovor, a njihov mars nazvala politickim. Strajk niskih zdravstvenih radnika, koji je poceo 29. novembra, jos traje.
Petak, 19. decembarJedne mostove rusimo, druge gradimo »Zelim nasoj zemlji hiljade ovakvih mostova izmedju obala reka, izmedju ljudi, izmedju naroda, izmedju napora koje cine da zive u slobodi, miru i prosperitetu. Neka ispod njih, na dnu, tamo gde im je i mesto, ostanu zla volja, mrznja, vazalstvo, lenjost koji vezuju ruke i boljem vremenu nego sto je ovo vreme u kome zivimo.« Ovo su reci Slobodana Milosevica predstavnicima »Jugoslavijaputa«, grupacije gradjevinskih preduzeca, prilikom obelezavanja zavrsetka radova na celicnoj konstrukciji mosta preko Save, kod Ostruznice. Most ce biti deo puta Dobanovci-Bubanj potok, tzv. zaobilaznice na autoputu Zagreb-Beograd-Nis. Gradnja ovog mosta pocela je u novembru 1990. Gradnju obilaznice pomogla je Evropska banka kreditom od 100 miliona ekija, ali je novac potrosen i gradnja prestala u avgustu 1992. U martu 1997. gradnja je svecano nastavljena.
Ponedeljak, 22. decembarProslost se ne moze promeniti, ali... Americki predsednik Bil Klinton odlucio je da otvorenih karata obidje svoje vojnike u Bosni, pa je pre obilaska objavio odluku o produzenju boravka americkih trupa u Bosni i posle 30. juna iduce godine, kada snagama SFOR-a istice mandat. Mandat americkih vojnika u Bosni vise nece biti limitiran vremenskim rokovima, nego ispunjavanjem ciljeva iz Dejtonskog sporazuma: uspostavljanje odrzivih zajednickih institucija, formiranje nezavisnih medija, povratak izbeglica i povratnika i privodjenje pravdi svih osumnjicenih za ratne zlocine. U svojoj besedi u Narodnom pozoristu, Klinton je, izmedju ostalog, rekao: »Vasa odgovornost je da pretvorite dokumente potpisane u Dejtonu u zivu stvarnost, da ispunite obecanje da ce Bosna biti ponovo ujedinjena u jednu zemlju, sa dva multietnicka dela, koja dele zajednicku sudbinu. Oni koji se drze te odgovornosti imace punu podrsku SAD i medjunarodne zajednice. Oni koji je izbegnu izolovace sebe«. Trojnom Predsednistvu BiH uputio je ostar zahtev da moraju ubrzati mirovni proces.
Utorak, 23. decembarSrbija i zvanicno dobila predsednika U drugom krugu predsednickih izbora u Srbiji, odrzanom 21. decembra, na biralista je izaslo 3 683 714 biraca, ili 50,98% od ukupnog broja upisanih u biracke spiskove. Za predsednika Srbije izabran je kandidat vladajuce koalicije Milan Milutinovic, koji je dobio 2 181 808 glasova, ili 58,23% izaslih na izbore. Kandidat Srpske radikalne stranke Vojislav Seselj dobio je 1 383 868 glasova, ili 37,57%. Ovo su konacni rezultati koje ce u zvanicnom izvestaju Republicka izborna komisija podneti Narodnoj skupstini Srbije na dalji postupak, rekao je novinarima sekretar Komisije Nebojsa Rodic. U drugi krug izbora Milutinovic i Seselj usli su kao pobednici prvog izbornog kruga, odrzanog sedmog decembra, na kojem su osvojili najvise glasova (Milutinovic - 1 665 822; Seselj -1 227 076) i iz dalje izborne trke eliminisali Vuka Draskovica, Vuka Obradovica, Dragoljuba Micunovica, Miodraga Vidojkovica i Predraga Vuletica. Posle drugog kruga izbora, Seselj je izjavio da SRS nece priznati rezultate, jer su izbori pokradeni - socijalisti su, navodno, ukrali 700 000 glasova, a signal za kradju dobili od SAD i Evropske unije. Radikali su najavili tuzbe nadleznim pravosudnim organima i formiranje drzavne komisije koja bi utvrdila stvarne rezultate izbora.Politicka kriza u Crnoj Gori ne jenjava Od predsednickih izbora u Crnoj Gori proslo je dva i po meseca, a politicka kriza kao da se rasplamsava. Iz dana u dan smenjuju se dogadjaji, na osnovu kojih se moze zakljuciti da je jos daleko od resenja. Tako je 3. decembra dosadasnji predsednik Crne Gore, Momir Bulatovic, izjavio da ce 15. januara iduce godine Crna Gora ostati bez predsednika, jer ce on predsednicki mandat vratiti gradjanima. Sedmog decembra Bulatovicevi odbornici smenjuju gradonacelnika Podgorice Mihaila Burica, a posle nekoliko dana biraju novog, iz svojih redova. U Kotoru, pristalice Mila Djukanovica smenjuju gradonacelnika Branka Ivanovica i biraju novog. Paralelno sa ovim smenama gomilaju se ostavke u crnogorskim informativnim kucama, ponajvise u RTV CG i listu Pobjeda. Bulatovic i njegove pristalice nalaze oslonac u saveznim organima: saveznom drzavnom tuziocu i Saveznom sudu, a Djukanovic sa svojima u Vrhovnom sudu Crne Gore. Izmedju ovih institucija vodi se pravni rat oko nadleznosti u pitanjima izbornog postupka i njegove zakonske regulative. Sve zalbe koje upucuje Bulatovic, Vrhovni sud Crne Gore odbija, ali ih zato prihvataju savezni tuzilac i Savezni sud. Osamostaljene frakcije nekada jedinstvene DPS jedna drugoj oduzimaju poslanicke mandate i mandate njima bliskih partija.
Sreda, 24. decembarNema mira ni na Kosovu Oslobodilacka armija Kosova nesumnjivo postoji i deluje, uprkos uveravanjima Ibrahima Rugove da o tome nema informacija. Upozoravajuci »okupatora« da ce na silu biti odgovoreno silom, ova organizacija porucuje Albancima da je nedavno javno pojavljivanje njenih naoruzanih pripadnika znacilo »apel svima koji stvarno zele da se angazuju na oslobadjanju Kosova«. Adem Demaci, jedan od albanskih lidera, vidi u tome spremnost albanskog naroda da »za slobodu plati najvecu cenu«. Mahmut Bakali, politicar, priznaje da se vecina mladih Albanaca sve vise udaljava od doktrine mira i sve vise identifikuje sa radikalnim doktrinama. U takvoj situaciji Rugova je doneo odluku da se 22. marta iduce godine odrze paralelni albanski parlamentarni i predsednicki izbori, a albanski studenti nastavljaju protestne setnje ulicama kosovskih gradova, najavljujuci nove demonstracije sa zahtevom da se Albanski univerzitet vrati u svoje prostorije. Tridesetog decembra policija suzbila demonstracije; »pretuceno najmanje 15 studenata«, pise stampa.
Ponedeljak, 29. decembarBudzeti po hitnom postupku Savezna skupstina usvojila je budzet za narednu godinu po hitnom postupku. Ostali su sporni mandati poslanika koalicije Zajedno; poslanici »narodnjaka« N. Kilibarde ostali bez mandata. Narodna skupstina Srbije odrzala je sednicu, kako javljaju nezavisni mediji, uz »nevidjene mere bezbednosti«. Poslanici SRS trazili formiranje anketne komisije za ispitivanje kradje glasova na predsednickim izborima, a posto predlog nije prihvacen - napustili su sednicu. Novoizabrani predsednik Milutinovic odrzao svecani govor. Usvojen budzet po hitnom postupku. Sednica je, sudeci prema TV-prenosu (izborenom glasovima SRS i SPO), protekla uglavnom u veselom i bucnom raspolozenju.
Priredio Ljubisa Vujosevic
| |
| © 1998. Republika & Yurope - Sva prava zadrzana | Posaljite nam vas komentar |