Upotreba kontinuiteta

Konstantin Obradovic

Od samog pocetka ove nase cuvene petljavine s »kontinuitetom«, nikako nisam mogao da shvatim odakle ta zaista mastodontska upornost kojom se zahteva priznavanje neceg sto je (sem nekakvog psiholosko-politickog »dobitka« u odnosu na bivse jugorepublike) potpuno bezvredno. Prakticno, medjunarodnopravno ili kako god hocete bez ikakve vrednosti. Ako vec hocemo da se drzimo medjunarodnog prava (a izgleda da se tu traze »argumenti«) tada - kao sto, uostalom, pise u svakom boljem udzbeniku - ne postoji nikakvo »pravo« na kontinuitet. Naprotiv, postoji samo diskreciono pravo svake drzave, clanice medjunarodne zajednice (a ima ih blizu 200), da, u situaciji slicnoj nasoj, nekoj od drzava nastalih po raspadu njihove prethodne zajednicke drzave prizna ili ne prizna - od volje joj, da nastavlja pravnu licnost one koja je iscezla. A sa diskrecionim pravom stvar je jasna - moze, ali ne mora. I tacka.

Sada sam iz izjave jednog naseg politicara proniknuo u tajnu tog insistiranja. Dakle, stvar je u sledecem: Ne prizna li nam se kontinuitet, SRJ moze biti proglasena agresorom u vezi s »jugoslovenskim ratovima« i prinudjena da plati ratnu stetu. Stavise, predsednik SRJ (ovaj sadasnji) mogao bi - nema li kontinuiteta - otici u Hag!

Covek, zbilja, ostaje zapanjen besmislenoscu takve teze. To je toliko besmisleno da je tesko i opovrci. Ali da probam.

Prvo, da bilo koja zemlja na saru zemaljskom bude proglasena agresorom postoje samo dve mogucnosti: prva, da to ucini Savet bezbednosti saglasno svojim ovlascenjima iz Glave VII Povelje. Posto to u nasem slucaju nije ucinjeno kad su svi ti ratovi pocinjali, pa ni u vreme njihovog okoncavanja, to sad vise nije moguce. Drugo, to moze uciniti Medjunarodni sud (nema veze s Tribunalom, iako je u Hagu), kakva arbitraza ili kakav drugi medjunarodni sudski organ (ne postoji, ali nema veze), no tu treba pristanak obe strane u nekom sporu. Jer, ako neko tvrdi da je Jugoslavija (ova ili bivsa) agresor, tada mora tuziti. Kako medjunarodna sudbenost nije obavezna, treba i pristanak tuzenog da bi uopste doslo do sudjenja. A Jugoslavija (s kontinuitetom ili bez njega) na to, razume se, nece pristati. Ni od toga, dakle, nista.

Drugo, ratna steta. I tu, bogme, treba neki sud da utvrdi ko je kome, kako i koliko stete naneo i koliko je obestecenje. Vazi isto pravilo o sudbenosti - treba pristanak SRJ. Dakle, nista od toga.

Trece, kakve veze (cak i da neko konstatuje agresiju i utvrdi nastalu stetu koju valja platiti) ima s tim predsednik Milosevic? Mozda i ima, ko zna, ali od Haga nista. Jednostavno zato sto Haski tribunal nema u svojoj nadleznosti sudjenje o zlocinu protiv mira. A agresija je, za one koji ne znaju, zlocin protiv mira. Dakle, sasvim kojesta.

Konacno, da postavim i jedno pitanje koje ce i svakom pravnom laiku pasti na pamet pod uslovom da iole logicno misli: ako je neka drzava »nova« (u nasem slucaju SRJ, dakle, nema veze sa SFRJ) kako ona moze odgovarati za »grehe« one stare? Po obicnoj zdravoj pameti i elementarnoj logici bas nikako. A medjunarodno pravo je, ipak, sasvim logicno smisljeno. Verujte mi na rec.