Broj 179 - 180

Vise socijaldemokrata nego socijaldemokratije

Prema nekim misljenjima, socijaldemokratija je projekat za buducnost, dok je prema drugima ovo vreme idealno za socijaldemokratsku ideju

Pod pokroviteljstvom Fondacije Fridrih Ebert, Centar za tranziciju ka demokratiji (TOD) organizovao je 17. decembra u hotelu »Metropol« okrugli sto pod nazivom »Mogucnosti i perspektive sirenja socijaldemokratskih ideja i vrednosti u Srbiji«. Direktor Centra Milos Nikolic pozvao je aktere politicke scene da ostave licna neslaganja i pocnu dijalog. Pokazalo se da to bar za sada nije jednostavan posao. Varnica je kresnula posle izlaganja Gordane Pavicevic-Vukasinovic o razvoju socijaldemokratije u Evropi u poslednjih sto godina, Branka Pribicevica koji je naglasak stavio na nove ideje socijaldemokratije i Brane Markovica koji je analizirao razloge uspeha laburista Tonija Blera.

Zarko Korac, predsednik SDU, podsetio je da su se srpski socijaldemokrati pocetkom 20. veka u vreme militarizacije drustva okrenuli protiv srpskog ratnog i sovinistickog programa. Danas, pak, socijaldemokratske ideje brane oni koji misle da je rat nametnut, da je bio oslobodilacki. Korac je naglasio da je zadatak socijaldemokratije danas borba protiv sovinizma i rata, a oni koji tako ne misle »ne razlikuju se od dominantnih partija«.

Dragoljub Micunovic je razmisljao o tome sta da se uradi u opstem propadanju i mafijaskom drustvu. »Manimo se sitnih paktova i borbi. Danas nas stalno plase necim sto je veliko zlo, dok temeljno zlo ostaje nedirnuto.« Zato je upitao da li ima snage za politicku i moralnu obnovu ili ce stvari teci svojim tokom.

Desimir Tosic smatra da se u socijaldemokratiji spajaju dve ideje koje nisu iste, a to su demokratija i socijalizam. Nasi socijalisti su se izjasnili za boljsevizam i niko nije toliko stradao od ruke nasih boljsevika kao socijaldemokrate posle 1918. godine.

Moralno pitanje

Dusan Janjic (Socijaldemokratija) rekao je da gradjani sve vise socijaldemokratiju prepoznaju po ideji stabilnosti i izvesnosti promene. Gradjansko drustvo se pravi od onog sto postoji, ako se nece revolucija. Projekat socijaldemokratije Janjic vidi kao projekat okrenut vecini ili svim socijalnim slojevima, ali sa diverzifikovanom realizacijom. Navodeci odnos prema bogatima, zbog kojeg je prema sopstvenom priznanju njegova partija najvise kritikovana, Janjic je pledirao »da se pruzi sansa bogatima da budu bogati unutar stabilnog i regularnog poslovanja, sto nije isto sto i pljacka«.

Obrad Savic (Beogradski krug) ocenio je Janjicev iskaz kao »tip politickog diskursa bez precizne samoidentifikacije«. Ne postoji nijedna partija koja sve nudi svima, a one koje to cine u stvari ne nude nista, rekao je Savic ocenivsi da je Janjicev stav deo »velikog srpskog muljanja«. Neopreznost kojom se ulazi u tu igru vraca se kao bumerang brutalnom stabilizacijom i pojacavanjem moci vlasti, rekao je Savic. Obracajuci se neposredno Janjicu, Savic je rekao: »Ne mozete vi da respektujete nove bogatase tako sto smatrate da je dovoljno da legalizuju 'pripitomljeno' bogatstvo. Mozda si ti real-cinik, ali ja imam moralni problem s tim. Ne mogu da zamislim da se Arkan samoregulise i integrise u sistem«. Replicirao je Janjic rekavsi da nije govorio o Arkanu vec o sloju bogatih koji vuku drustvo napred.

U prici o moralnoj vertikali odnos prema novim bogatasima ima kljucno mesto, rekao je Zarko Korac dodavsi da se u Srbiji ne radi o redistribuciji kapitala nego o pljacki naroda. Upitao je da li ce se socijaldemokrate zaloziti za ispitivanje i oduzimanje tog bogatstva ili ce se legalizovati ekonomske posledice pljacke i rata.

Kako prepoznati SD

Milenko Markovic je upitao zasto posle sedam godina jedino u Srbiji nema respektabilne socijaldemokratske partije, odnosno zasto pored desetak takvih partija nema odgovarajuceg ucinka. Uzroke toj politickoj jalovosti socijaldemokratije Markovic vidi u vise nepovoljnih momenata. Prvi je taj sto se stari socijalisticki sistem rusio u ime nacije, a ne u ime demokratije. Zatim u tome sto se jedino u Srbiji na vlasti odrzala stranka SK preimenovana u Socijalisticku partiju, docnije idejno pojacana JUL-om. Obe partije kompromituju levicu i suzavaju prostor za pojavu demokratske levice. Najzad, pojavu socijaldemokratije otezava i iracionalni antikomunizam i nacionalizam opozicije. Povoljne okolnosti za socijaldemokratiju Markovic vidi u cinjenici da tranzicija nema alternative, da je nacionalizam na silaznoj liniji uprkos povremenim ozivljavanjima, i da su se neke stranke demokratske opozicije prilicno istrosile cime je otvoren prostor za socijaldemokratiju. Markovic je primetio da stranke socijaldemokratskog usmerenja ne pokazuju zelju za saradnjom i da bi afirmaciji socijaldemokratskih ideja doprinelo kada bi partije u pocetku koordinirale neke aktivnosti.

Dileme postoje, smatra Ivo Viskovic (SDU), u pogledu toga ko su nosioci SD ideje danas, kada je radnicka klasa dozivela debakl i kada je lakse podrzala nacionalisticki i ratni koncept nego srednji slojevi.

Izrazito pesimisticna u pogledu sansi socijaldemokratije bila je Dubravka Stajic (Institut za evropske studije) koja je rekla da je u Srbiji doslo do sloma koji postavlja radikalno pitanje da li ima uslova ne za razvoj nego za stagnaciju i to ne samo do 2000. nego i do 2020. godine. Posto ima 1 600 000 nezaposlenih, dok je dohodak na africkom nivou, postavlja se pitanje nije li javnost zamorena razvojnim projektima i da je priznavanje politicke apatije politicki realizam.

Razgovor stranaka

Zoran Stojiljkovic smatra da specificna socijaldemokratska ideja jos dugo vremena nema realnu sansu. On smatra da je SD gradjanska stranka, sto znaci da razgovor o SD ideji ukljucuje sve stranke i organizacije koje su pozvane na okrugli sto. Potreban je razgovor stranackih rukovodstava i asocijacija ali je pitanje koliko daleko ici, a da se ne povrede sujete.

Brana Markovic je rekao da je prostor levog centra nepopunjen, mada ima 15 SD partija. O potrebi da se taj prostor popuni govore podaci da su za mesec dana dva kandidata tek osnovanih SD partija dobila 100 000 glasova, da bi SDU privukla isto toliko, da postoji Liga socijaldemokrata Vojvodine, crnogorske socijaldemokrate i Gradjanski savez Srbije koji inklinira SD ideji. To znaci da bi SD mogla da privuce 400 do 500 000 glasova, sto govori u prilog objedinjavanju ovih partija. Prepreka ovoj ideji su liderske ambicije i rascepkanost partija, istice Markovic.

Postoje idealni uslovi za nastanak socijaldemokratije u Jugoslaviji, a zasto je nema zasluga je lidera, a ne naroda, rekao je Nebojsa Medojevic (clan Grupe 17 iz Crne Gore). On pod »idealnim uslovima« podrazumeva da je u zemlji 5 odsto bogatih, a 95 odsto siromasnih. Niko se nije mogao obogatiti na posten nacin i niko nije mogao neposteno da radi, a da ne bude uhapsen, sto znaci da je vlast lopovska, rekao je Medojevic. Naglasio je da na neposten nacin steceno bogatstvo treba da bude oduzeto. To ne mora da bude izvedeno komunistickim metodom vec onako kako je to ucinio Ruzvelt u vreme Nju dila. On je, naime, okupio najbogatije porodice i primorao ih da putem poreza za pet godina »ozvanice« nelegalno steceno bogatstvo.

Dusko Radosavljevic (Reformska stranka _ Vojvodina) slabost SD stranaka vidi u njihovoj neorganizovanosti i velikim koncepcijskim razlikama.

Cetiri imperativa

Konstatujuci da krize ne idu naruku SD nego desnim i levim radikalima, Milos Nikolic je opisao kontekst u kojem pluralizam ne daje rezultate ne samo zbog pritiska rezima vec i zbog politike opozicionih stranaka: ekonomija je razorena, industrijski radnici su van fabrika i na buvljaku gube socijaldemokratski mentalitet; opste osiromasenje zbog kojeg drzava nije u stanju da obavlja socijalne funkcije; porast kriminala i njegova sprega sa drzavnim i partijskim strukturama; Kosovo moze da eksplodira svakog trenutka, a nema politickog vodje da to spreci; drzava je u sukobu sa svetom i zatvorena su joj vrata finansijskih institucija. To se moze izmeniti ukoliko SD stranke budu insistirale na cetiri imperativna zadataka. Prvi je dosledna primena Dejtonskog sporazuma, odnosno celovita BiH sa dva entiteta, normalizacija odnosa sa bivsim republikama i dogovor o podeli nasledja, izrucenje osumnjicenih za ratne zlocine. Drugi zadatak je pokretanje procesa tranzicije radi promene rezima i sistema, treci _ borba protiv srpskog nacionalizma ciji se zastrasujuci porast ogleda u uspehu srpskih radikala, i cetvrti _ borba za priznavanje najsire autonomije Kosova, Sandzaka i Vojvodine. Po recima Nikolica, nijedna socijaldemokratska partija nece to biti uistinu ako ne prihvati pomenute imperative. Nikolic je naglasio da je ta nacela SDU prihvatio, ali je podsetio da su postojale organizacije koje su iste imperative pronosile i tokom rata. To su Beogradski krug, Helsinski odbor, Zene u crnom i jedna partija koja je te ciljeve od pocetka zastupala dosledno _ a to je Gradjanski savez Srbije, rekao je Nikolic. Naglasio je da ohrabruje porast clanova sindikata Nezavisnost (sa 70 000 na 160 000 clanova) kao i glasovi za dve socijaldemokratske stranke.

Za Stasu Zajovic (Zene u crnom) za saradnju nije dovoljan samo antiratni stav, dok je Biljana Kovacevic Vuco (TOD) ukazala da se mora otvoriti pitanje o unutrasnjoj organizaciji SD stranaka koje su skoro sve liderske, i vise naglasiti znacaj nevladinih organizacija i njihov uticaj na stanje u drustvu.

Ko s kim ne moze

Bosko Kovacevic (Savez gradjana Subotice) je istakao da je SD realnost, ali skromnog uticaja. Njene ideje se dozivljavaju kao komunisticke i ozbiljno nas opterecuje sto nemamo iskustvo sta je to seriozna SD. On smatra da ce 21. vek biti obelezen trima paralelama: sigurnost, razlicitost i solidarnost. Sada su odgovori na ta pitanja samo plakatski prisutna u SD. Te partije moraju ozbiljno progovoriti o nacionalnom pitanju i vise se ne mogu skrivati iza opstih mesta sto vecina SD partija cini, rekao je Kovacevic, dodajuci da neke SD partije otvoreno zagovaraju nacionalizam.

Nada Kolundzija (Socijaldemokratija) izazvala je polemiku stavom da treba vise govoriti kako da se stvori sansa za promene i novo vreme, »a ne zatezati oko toga da li smo svi shvatili sta je socijaldemokratija jer je to proces«. Ona smatra da se ekonomsko i nacionalno pitanje zloupotrebljava, a SD nema odgovor pa zato ideje SD protiv rata ne dopiru do ljudi. Kolundzija je izjavila da "treba naci odgovor na nacionalno pitanje koji je prihvatljiv onima kojima se obracamo«. Ovakav stav o nacionalnom pitanju izazvao je reagovanja. Biljana Kovacevic Vuco je rekla da su Milosevic i Seselj dali »prihvatljiv« odgovor na nacionalno pitanje, dok je Stasa Zajovic izjavila »da partije kontaminiraju prostor i da nema poverenja u njih«. Odnos SD partija prema nacionalnom pitanju najbolje bi se testirao na razgovoru o celovitoj BiH i o individualnim i kolektivnim pravima Albanaca na Kosovu, rekla je Stasa Zajovic tvrdeci da vecina partija u Srbiji ima isti stav prema Kosovu kao rezim.

Reagovao je i Rade Radovanovic (UGS Nezavisnost) rekavsi da je bitno kako se ko predstavlja i kakvi smo u stvari. Radovanovic je upitao da li ljudi koji su imali vojne cinove u trenutku kada su tenkovi krenuli u rat mogu da budu na celu socijaldemokratske stranke. Za sada je sa takvima koordinacija i ujedinjenje nemoguce, rekao je Radovanovic.

Srdjan Darmanovic smatra da socijaldemokratija u Srbiji moze biti uspesna samo kao deo sirokog demokratskog pokreta. Srbija je jedina ili jedna od retkih drzava u kojoj nije doslo ni do kakve transformacije komunisticke stranke, osim u negativnom pravcu. Pretvorila se u stranku kojoj je nacionalizam dominantna ideologija, a sila glavno sredstvo. To je izrazito neuspesan primer »transformacije«. U Crnoj Gori prisustvujemo transformaciji bivse komunisticke stranke, odnosno jednog njenog dela, u nesto sto bi moglo da postane socijaldemokratska partija proevropskog tipa.

Rezim kao sto je danas srbijanski ili ce kliziti u fasizam, do cega nadajmo se nece doci, ili ce ga oboriti neka sira koalicija demokratskih snaga, sto trenutno nije u igri, ili ce biti oboren direktnim medjunarodnim pritiskom, ili ce dugo trajati. Ako bude dugo trajao, ne vidim kako ce se srbijanske socijaldemokratske stranke kod kojih je legalisticka, pacifisticka i nenacionalisticka opcija veoma naglasena, nositi sa rezimom. One za to nemaju dovoljno kapaciteta, pogotovo ne same.

Mi moramo da stvaramo preduslove za socijaldemokratiju, i za taj posao potrebni su politicki saveznici, kaze Vojin Dimitrijevic (GSS). Osnovni je problem ovog drustva sto vecina opozicionih politicara ne razume da je glavno da se promeni sistem da bi se poslo ka stvaranju elementarnih uslova za demokratsko drustvo. Nasa teskoca je u tome sto su se pristalice Osme sednice obracunale sa reformatorskim krilom u samom SKJ, pa zato i nije postojala energija organizacije o kojoj je govorio Srdjan Darmanovic. Zato socijaldemokratija mora da nastupa kao nesto potpuno novo. Drugi je problem sto nasi programi ne bi mogli da izdrze kritiku sa stanovista stroge socijaldemokratske ideje, posto moraju da se u prvo vreme zalazu za stvaranje elementarnih kapitalistickih uslova da bi drustvo ne samo ekonomski prezivelo nego i zato da bi se stvorili slojevi koji podrzavaju socijaldemokratiju. Zato je potrebno da se u prvom redu stvori radnicka klasa u bilo kojem smislu i sindikati. Treci je problem u imenu. Ovde su ideja socijalizma i sam socijalizam toliko kompromitovani da se mora razmisljati o tolerantnijem odnosu medju nama samima ako neko izabere da se nazove socijaldemokratom.

Ovakve sastanke trebalo bi odrzavati i ubuduce da bi se operacionalizovale ideje o mogucnostima saradnje razlicitih stranaka na stvaranju preduslova koji mogu odgovarati socijaldemokratiji.

Olivija Rusovac

Posaljite nam vas komentar