Razgovori o toleranciji

- Procenjujem da je nivo tolerancije visi u odnosu na period od pre dve godine (Svetlik, poljoprivrednik)

- Mislim da je prag tolerancije nizi, i da sama pripadnost nacionalnoj manjini nas stavlja u drugorazredni polozaj (Hrubik, preduzetnik)

Ovako suprotstavljeni stavovi mestana sela Aradac kod Zrenjanina, u kojem vec vekovima zive zajedno Srbi i Slovaci, izazvali su zivu raspravu tridesetak mestana, vecinom slovacke narodnosti, u tradicionalnim razgovorima o toleranciji, koje ovde sprovodi Gradjanska citaonica iz Zrenjanina.

Zagovornici stava da nivo tolerancije raste navode sledeca zapazanja i argumente: opsta atmosfera je snosljivija (prestanak rata i ratne psihoze i slabljenje ratne propagande), nema incidentnih situacija (ranije ih je bilo), saradnja unutar Saveta mesne kancelarije je dobra (sedam clanova Slovaka, sedam clanova Srba i jedan Madjar).

Izuzetno dug i sadrzajan razgovor kretao se u naporu ne samo da konstatuje pojave, vec da se one shvate i obrazloze. Ocenjeno je da »visoka« politika, posebno putem drzavnih medija, snazno obelezava stavove pojedinaca. Mesni odbor SRS je u medjuvremenu ojacao. Zapazeno je da su njihovi clanovi nizeg obrazovnog i socijalnog nivoa.

Slovaci nemaju nacionalnu partiju, i clanovi su vise politickih stranaka - LSDV, Narodna seljacka stranka, RDSV, GSS, uclanjeni su u Nezavisni sindikat poljoprivrednika Vojvodine. Dakle, Srbi koji objektivno nisu ugrozeni, organizovani su u nacionalne partije (SRS, SPO i SPS), a Slovaci pokazuju svojevrstan politicki pluralizam, u cijoj je osnovi gradjanski pogled na svet. Komunikacija izmedju politickih partija u mestu je slaba, ali se vremenom shvatila i jedna nova realnost: legitimnost razlicitih politickih pogleda.

Ucesnici skupa su se osvrnuli i na lokalnu tradiciju drustvenog okupljanja. Slovaci imaju Kulturno-umetnicko drustvo (muzika, folklor, izmedju ostalog i srpske narodne igre). Srbi ne, ali zato srpski zivalj ima cak tri sportska kluba (jedan borilacki!). Slovaci imaju i druge oblike drustvenog okupljanja: Dani mladoga vina, takmicenje za najukusniju kobasicu, prisustvuju predavanjima Matice slovacke. Neko je zakljucio da su male nacionalne skupine vise okrenute brizi za ocuvanje sopstvenog identiteta. Nekada, do 1918, kada su i Srbi bili manjina u okviru Austrougarske carevine i oni su imali zivlji nacionalno-kulturni i drustveni rad. Danas se osecaju vecinskim narodom i pomalo su zapustili drustveni zivot, kao i odnos prema sopstvenoj, pravoslavnoj crkvi.

Slavko Golic