Okrugli sto u Tuzli

U Tuzli je 19. i 20. decembra 1997. odrzan prvi u seriji od sest planiranih okruglih stolova Demokratske alternative BiH, koji se odrzavaju pod geslom »Vlast alternativi«

Demokratska alternativa BiH je neformalni savez opozicionih stranaka gradjanske, socijaldemokratske i liberalne orijentacije, NVO, nezavisnih sindikata i medija, kao i nezavisnih intelektualnih grupa i pojedinaca iz FBiH i RS, koji se zalaze za mirnu integraciju BiH, izbornu smenu sadasnjih nacionalistickih oligarhija u oba entiteta BiH i za izgradnju BiH na principima demokratije i vladavine prava. DA BiH nastoji da bude vise od nadstranackog saveza demokratske opozicije BiH i da u svoje delovanje ukljuci sto veci deo civilnog drustva u nastajanju, iz oba entiteta BiH.

Okrugli stolovi DA BiH su zamisljeni kao oblik dijaloga alternativnih politickih grupa, radi iznalazenja strategije resavanja najvaznijih problema BiH i nacina da se sto veci broj biraca na buducim izborima opredeli za promenu vlasti. Domacin prvog Okruglog stola bio je Gradjanski alternativni parlament (GAP) iz Tuzle, a tema »Socijalno pitanje u bosanskohercegovackoj drzavi i drustvu«. Naredne teme ce se odnositi na mogucnosti ocuvanja i razvoja BiH kao demokratske, slozene i decentralizovane drzave na osnovu i posle Dejtona, na ljudske i politicke perspektive zena u BiH, na realne izglede i konkretne programe za socijalnu i visenacionalnu reintegraciju BiH, povratak izbeglica, kaznjavanje ratnih zlocinaca i opstu amnestiju i pomirenje, na mogucnosti civilizovane i argumentovane borbe protiv nacionalizma putem demokratske vizije nacionalnog pitanja u visenacionalnom drustvu i drzavi i na mogucnosti i puteve kooperacije partijske i nepartijske demokratske alternative u BiH. Pored Tuzle, okrugli stolovi ce se odrzati i u drugim gradovima u BiH.

Tegoban pocetak prvog Okruglog stola, na kojem su se sucelila razlicita vidjenja puteva za izlazak iz sadasnje socijalne situacije u BiH i razliciti partijski programi socijaldemokratskih i liberalnodemokratskih stranaka, bio je odraz sadasnjeg stanja u BiH opoziciji, ali i nagovestaj mogucnosti za plodan dijalog u buducnosti, umesto pukog deklarativnog zaklinjanja u slogu u borbi protiv zajednickih politickih protivnika.

Ucesnici Okruglog stola su se uglavnom slozili oko dijagnoze socijalnog stanja u BiH. Na vlasti su nacionalisticke oligarhije iz redova sva tri naroda, koje su gurnule narode u rat predstavljajuci se kao zastitnici nacionalnih interesa svog naroda, a rat im je posluzio za jacanje svoje nekontrolisane vlasti i licno i grupno bogacenje. Istovremeno, najveci broj gradjana BiH je pauperizovan: izbeglice cekaju povratak svojim kucama, zrtve rata su zapostavljene, privreda stoji, pomoc medjunarodne zajednice se ne koristi racionalno, ogroman je broj nezaposlenih, dok zaposleni primaju mizerne plate a penzioneri mizerne penzije. Skolstvo, zdravstvo i druge javne sluzbe su u ocajnom stanju i pruzaju vrlo malo siromasnoj vecini stanovnistva.

Razlicite vizije izlaska iz ovakvog stanja ispoljile su se kroz razlicita vidjenja procesa privatizacije, uloge trzista u blizoj ekonomskoj buducnosti BiH i odnosa politike i ekonomije. Zajednicko saopstenje, usvojeno na kraju rada, drugog dana Okruglog stola, vise je dijagnoza sadasnjeg stanja i poziv na dalji dijalog u cilju nalazenja resenja, nego sto je ponudilo konkretna resenja, osim (tacne) konstatacije da je za bilo kakav boljitak u BiH neophodna mirna izborna smena vlasti u oba entiteta.

Okruglom stolu su, pored brojnih ucesnika iz BiH, medju kojima su zapazeni Selim Beslagic, Bogic Bogicevic, Klelija Balta, Mujo Kafedzic, Muhamed Filipovic, Gajo Sekulic, Slavko Santic, Vehid Sehic, Slavko Kukic, Miodrag Zivanovic, Mico Carevic, Lazar Marjanovic i drugi, prisustvovali i gosti iz susednih i drugih zemalja, a medju njima i predstavnici Gradjanskog saveza Srbije i drugih stranaka gradjanske i socijaldemokratske orijentacije iz SRJ. Upucen je i poziv Tuzli (u kojoj lokalnu vlast drzi Unija bosanskohercegovackih socijaldemokrata) i slobodnim gradovima i opstinama u Srbiji da uspostave privrednu i drugu saradnju.

D. G.