Nastavak agonije

Visegodisnja ekonomska politika savezne vlade koja se bazira na »stabilnosti kursa i cena« i, kako se pokazalo, rastu spoljnog deficita, kao i unutrasnjeg duga, koji je po recima zvanicnika aktuelne vlasti jos krajem septembra dostigao 80 milijardi dinara, sve vise se odrazava na standard i kvalitet zivota gradjana. Crni kurs nemacke marke, koji je tokom decembra premasio pet dinara, nije nikakvo iznenadjenje. Jos u avgustu, kada je posle vise od 10 meseci stabilnosti kursa na 3,5 dinara, izvrsen prvi monetarni udar, preko noci je vrednost najpopularnije strane valute dostigla tada nemalih 3,9 dinara. Skok marke na crnom trzistu odmah je preko drzavnih sredstava javnog informisanja okarakterisan kao posledica psiholoskog faktora, koji nece uticati na zacrtane ciljeve ekonomske politike.

Pocetkom septembra ulicni kurs dostize vrednost od 4,1, da bi se posle nekoliko dana opste panike vratio na 3,9 dinara.

Epilog ovih monetarnih udara postaje scenario za buduca kretanja na trzistu jer, kako se pokazalo u naredna cetiri meseca, marka je pod uticajem »psiholoskog faktora« menjala vrednost desetak puta. Naravno, ne treba zanemariti cinjenicu da je posle svakog poskupljenja marke, odlucnim merama NBJ kurs vracan na prethodni nivo, ali je ipak vrednost deviza bila prosecno veca za 20 para. Tokom septembra republicka vlada je u potrosnju usmerila vise stotina miliona maraka, dobijenih od prodaje 49 odsto deonica srpskih telekomunikacija. Takodje, preko 100 miliona maraka otislo je bespovratno za kreditiranje izvoznih poslova drzavnih preduzeca; dobijeni novac trebalo je vratiti realizacijom poslova sa stranim partnerima. Analize mnogobrojnih strucnjaka govore da su dobijena sredstva potrosena na kupovinu socijalnog mira, pred prvi krug predsednickih izbora u Srbiji, mada bi pomenuti novac najbolje bio upotrebljen kroz dugorocne investicije.

Marko Simisic