Devalvacija i uvoznicki lobi

Najvaznije ekonomsko pitanje tokom januara zasigurno je da li ce biti devalvacije. Vise stotina miliona maraka koje je drzava tokom prosle godine inkasirala na konto prodaje 49 odsto srpskih telekomunikacija, otislo je u nepovrat kroz isplate zaostalih licnih dohodaka, penzija i ostalih socijalnih davanja, pred prvi krug predsednickih izbora u Srbiji. Narodna banka Jugoslavije ovih dana ocekuje uplatu druge transe od prodaje »Telekoma«, u vrednosti od oko 370 miliona maraka i pomenuta sredstva najverovatnije ce biti upotrebljena za odbranu novog zvanicnog kursa, koji bi po procenama strucnjaka mogao da iznosi pet dinara za jednu nemacku marku.

Ukoliko se Savezna vlada odluci za devalvaciju, sa novcem dobijenim od »Telekoma« velika je verovatnoca da bi se novi kurs odrzao nekoliko meseci. S druge strane, pomeranje zvanicnog kursa moglo bi da otvori novi krug inflacije, koju nakon nekoliko meseci sigurnosti niko ne bi mogao da zaustavi. Takodje, postavlja se pitanje kako ce na najavu devalvacije reagovati veoma jak i uticajan uvoznicki lobi. Naime, direktori raznih privatnih i drustvenih preduzeca shodno novokomponovanoj praksi zadrzali su i vazna mesta u stozerima vlasti, tako da se uskoro mogu ocekivati njihove reakcije na najavu devalvacije.

Podsetimo da je razlika izmedju zvanicnog i crnog kursa tokom godina postala najveci izvor prihoda firmama koje imaju sve potrebne uvozne dozvole i koje na taj nacin drze monopol na jugoslovenskom trzistu.

Marko Simisic