Broj 183

Kalendar - drugi deo februara

Jos traju konsultacije o novoj vladi Srbije

»Srbija je skuplja od svake ideologije« - cuje se u politickim krugovima u poslednje vreme, cime se opravdava sporost izbora nove vlade Srbije. Najpre se cekalo na konstituisanje Skupstine Srbije, zatim da predsednik Republike obavi konsultacije radi imenovanja mandatara, a sada se ceka da mandatar Mirko Marjanovic obavi konsultacije sa stranackim liderima o sastavu vlade. Iskusniji prognozeri naglasavaju da ovaj posao nece biti okoncan bar do kraja marta.

»Nema imuniteta protiv kriminaliteta«

Serijom hapsenja partijskih funkcionera sa levice i direktora poznatih drustvenih preduzeca, vlast u Srbiji je obznanila da je konacno krenula u borbu protiv kriminala. Medjutim, ima dosta onih koji joj ne veruju. Obavljena hapsenja pruzaju neodoljiv utisak da je rec o kampanji iza koje se kriju krupni politicki interesi. Cela kampanja je pocela hapsenjem Smiljka Kostica, direktora Duvanske industrije u Nisu, a zavrsila pritvaranjem Nenada Djordjevica, visokog funkcionera JUL-a, bivseg direktora Republickog fonda za zdravstvo i uspesnog biznismena. U medjuvremenu je liseno slobode vise privrednih rukovodilaca iz Sente, Urosevca, Pristine i Novog Sada. Svima se pripisuje zloupotreba sluzbenog polozaja na stetu drzave i privrede, a radi licnog bogacenja. Smiljko Kostic bice podvrgnut istraznom postupku zbog protivpravnog prisvajanja vise miliona dinara, ostvarenih mahinacijama u trgovini duvanskih i drugih proizvoda. Tako stecenim novcem izgradio je i opremio vise porodicnih stambenih zgrada i pribavio i druge oblike vlasnistva, od nekretnina do mesovitih firmi u inostranstvu. Prema misljenju gradonacelnika Nisa Zorana Zivkovica i predsednika gradske vlade Branislava Jovanovica, Kosticevo hapsenje je »cista politika« iza koje stoji namera vlasti da Duvansku industriju Nis privatizuje po sopstvenoj meri. Povod za hapsenje Nenada Djordjevica su, navodno, afere sa kupovinom automobila za stanice hitne pomoci i nabavka kompjuterskog informativnog sistema za kontrolu zdravstvenih osiguranika Srbije na stetu Fonda za zdravstveno osiguranje, kao i pribavljanje ogromne licne koristi iz tih spekulacija. Prema tvrdnjama nekih funkcionera JUL-a, koji su za sada ostali anonimni, Djordjevicev neoprostiv greh je preveliko poverenje koje je iskazao prema Crnoj Gori, gde je u poslednje vreme »previse« ulagao.

U »setnju« izlaze uglavnom penzioneri

Vise od sest hiljada penzionera izaslo je 23. februara u protestnu setnju u centru Beograda, na relaciji Trg Nikole Pasica-Vlada Srbije. Njihove »setnje« trajale su pet dana uzastopno, nakon cega su odlucili da svoj protest zamrznu na nedelju dana, dok vlada ne odgovori na njihove zahteve. Nezadovoljni svojim polozajem, malim i neredovnim penzijama, penzioneri traze od vlade isplatu svih dugovanja i stabilizaciju buducih isplata. Pri tom, zahtevaju od predsednika Srbije da povuce predlog da mandatar nove srpske vlade bude Mirko Marjanovic i da smeni Jovana Krkobabica sa mesta predsednika Upravnog odbora Penzionog fonda.

Dan kasnije, penzionerima su se pridruzili i taksisti i autoprevoznici, koji su jedno celo prepodne centar Beograda drzali u totalnoj saobracajnoj blokadi, sve dok ih nije rasturila policija, koja u svom poslu nije pokazala nimalo neznosti, ni prema njima ni prema njihovim automobilima. Taksisti i autoprevoznici su trazili olaksice u regulisanju svojih poreskih obaveza i ukidanje nekih spornih clanova Zakona o drumskom saobracaju, a njihove zahteve vlada je odlucno odbila, naglasivsi da bi udovoljavanje njihovim zahtevima srusilo sistem socijalnog osiguranja.

Pet godina od otmice u Strpcima

Dvadeset sedmog februara navrsilo se pet godina od misteriozne otmice putnika iz voza Beograd-Bar u zeleznickoj stanici »Strpci«, medju kojima je bilo 19 gradjana SRJ. O sudbini zrtava pouzdano se jos nista ne zna, premda dostupna saznanja ukazuju na tragican ishod. Ni vinovnici ovog gnusnog zlocina jos nisu ni otkriveni, a kamoli osudjeni. Zbivanja u Sandzaku, narocito tokom 1992. i 1993, bila su u senci rata u Bosni i Hercegovini, ali to ne umanjuje svirepost pocinjenih zlocina, niti ikome daje pravo da budu zaboravljeni. Slucaj Strpci, treba napomenuti, nije usamljen. Masovne otmice gradjana bosnjacko-muslimanske nacionalnosti odigrale su se i u Sjeverinu (1992) i Bukovici (1993). Mnogo vremena proslo je od tih tragicnih dogadjaja, data su mnoga obecanja, nezavisni mediji su na njih podsecali, Republika, na primer, svake godine, nevladine organizacije za ljudska prava slale apele vlastima i organima pravosudja. Pravih rezultata jos nema.

Dodikova turneja ili vise para za Republiku Srpsku

Tek sto se predsednica Republike Srpske Biljana Plavsic vratila iz posete Francuskoj i Austriji, premijer Milorad Dodik uputio se na turneju po Americi, ne bi li svojoj vladi i RS obezbedio nuznu finansijsku podrsku. Dajuci svom premijeru blagoslov za ovo putovanje, predsednica RS rekla je da »postoji nada da ce ova vlada Republiku Srpsku dovesti u evropske standarde«. Jos pre americke turneje, Evropska unija je obecala da ce pojednostaviti proceduru i ubrzati finansijsku potporu za funkcionisanje Dodikove vlade, odobrivsi pomoc od sest miliona ekija. Dodikova delegacija stigla je u Ameriku 17. februara i u trodnevnoj zvanicnoj poseti SAD obavila niz razgovora sa Medlin Olbrajt, Robertom Gelbardom, direktorom Svetske banke Dzejmsom Volfensenom i americkim kongresmenima. Svetska banka obecala je Republici Srpskoj kredit od 20 miliona dolara, sa rokom otplate od 35 godina i uz minimalnu kamatu, kojim ce podrzati »obnovu i razvoj« preduzeca i banaka, i podstaci zaposljavanje. Premijer Dodik je ostavio dobar utisak na Amerikance. To je »covek koji je u proteklih dvadesetak dana vise uradio za Dejton nego oni sa Pala u protekle dve godine, koji govori ono sto misli i radi ono sto govori«. Svoju pomoc, medjunarodna zajednica, predvodjena Amerikom, uslovila je izolacijom ultranacionalista, hvatanjem ratnih zlocinaca i masovnijim povratkom izbeglica nesrpskih nacionalnosti na teritoriju RS, dok je srpska delegacija trazila da »u ime jedinstva teritorije«, a u skladu sa Dejtonskim sporazumom, Brcko trajno ostane u okviru RS.

Da li se otvara ratiste na Kosovu?

Ministarstvo unutrasnjih poslova Srbije saopstilo je da je u oruzanim napadima albanskih terorista na pripadnike policije, koji su se odigrali u subotu 28. februara, ubijeno 20 lica - cetiri policajca i 16 albanskih terorista. Sve to desilo se u selu Likosane, opstina Glogovac, kada su »albanski separatisti napali patrole policije koje su obavljale redovnu delatnost i kretale se sluzbenim vozilima«. »Napadi su izvrseni mucki, iz zasede, rucnim bacacima i bombama i automatskim vatrenim oruzjem.« Povodom ovih napada predsednik SRJ Slobodan Milosevic uputio je telegram predsedniku Srbije Milanu Milutinovicu, u kojem je izrazio svoj kategorican stav da se »problemi Kosova i Metohije mogu uspesno resavati iskljucivo u Srbiji i da ce terorizam, usmeren ka njihovoj internacionalizaciji, najvise stete doneti onima koji su se tog sredstva latili«.

Ljubisa Vujosevic

© 1996 - 1998 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana
Posaljite nam vas komentar