Nastavak dogovora

Povodom zakljucaka UK SKS o »Studentu«

»A Meleta, onoga postenjaka i prijatelja otadzbine, kako on sebe zove, i od onih docnijih tuzilaca pokusacu sada da branim. Da cujemo opet, kao da su sasvim novi tuzioci, ponovo i njihovu optuzbu! A ona glasi ovako nekako: Sokrat je kriv sto, kaze, kvari omladinu, i sto ne veruje u bogove u koje veruje drzava, nego u druga nova bica demonska. Eto, to je predmet te optuzbe! Ispitajmo sada svaku pojedinu tacku te optuzbe.«

(Odbrana Sokratova, Prvi deo, XI)

»Univerzitetski komitet pruza punu podrsku ovoj inicijativi (pod. red.) UO SS koja predstavlja jedan od razloga za donosenje zakljucaka UK SKS« (Komunist, 27. 11. 1969).

Tekst koji je Univerzitetski komitet (u daljem tekstu UK SKS) objavio u Komunistu od 27. 11. 1969. godine, izuzimajuci nekoliko recenica na pocetku, napisan je pre zakljucaka Univerzitetskog odbora (u daljem tekstu UO). Taj tekst su dobili clanovi UO, koji su clanovi SKJ (jedan clan UO nije clan SKJ) i sa tekstom su otisli na zajednicki sastanak sa UK. Posle toga sastanka, UO je doneo svoje zakljucke. Tekst o kome je rec usvojen je vremenski posle zakljucaka UO, i bez posebne diskusije pretvorio se u zakljucke UK.

Ovo obavestenje je za nase citaoce, ali samo zbog njega ne bi vredelo pisati odgovor UK-u, iako, naravno, to nije sasvim beznacajno.

I

Ko je zakljucke UK naslovio sa »Bez monopola na istinu i progres« - UK ili redakcija Komunista - to mi ne znamo. Ali, posto u sledecem broju Komunista nismo nasli ispravku, mislimo da UK prihvata takav naslov. A takav naslov zasluzuje analizu.

1. Ako monopol znaci davanje ili oduzimanje iskljucivog prava na nesto (robu, misao, zenu, odnosno muskarca...), onda je vrlo tesko, tako reci nemoguce, monopol na istinu pripisati redakciji Studenta. Pravo, koje u drustvenom zivotu neko ima na nesto, da bi bilo realizovano mora da ima i neku svoju realnu, delatnu pretpostavku koja i samo pravo cini delatnim (stvarnim). Bez te pretpostavke (ekonomske i politicke, pre svega), pravo koje se daje, ili uzima, moze da bude ugodna iluzija, manipulacija pravom i tsl. Dakle, da bi neko mogao da ima stvarno (delatno) pravo, potrebno je da ima drustvenu moc; a kad se drustvena moc definise kao mogucnost za uticanje i ucestvovanje u donosenju drustveno relevantnih odluka, onda je apsurdno, bar u danasnjim uslovima, studentima, ili jos preciznije redakciji jednog studentskog lista, davati takve odredbe.

2. Imati monopol na istinu znaci a priori sebe proglasiti otkrivacem istine. Tada je vrlo lako uciniti istinitom svaku neistinu i svaku istinu proglasiti za laz. Takav monopol nad istinom pretvara se u monopol nad ljudima.

3. Istina ne pripada pojedincu, niti posebnoj grupi, ona nije partikularna, ona ne pripada nikome posebno, ona je opsta, celovita, ona je ljudska. O njoj se ne moze govoriti ni sa kog drugog stanovista, sem saznajnog (naravno, kad je rec o naucnoj istini). Zanemarivanje tog stanovista i uvodjenje drugih (politickih, ideoloskih i bilo kojih jos) znaci napustanje podrucja oblasti saznanja, te, prema tome, napustanje saznajnih i uvodjenje vansaznajnih ciljeva.

4. Da bi pojedinci i grupe mogli da budu progresivni, oni bi morali da se dokazu kao takvi. Naravno, analizom drustvenog polozaja pojedinaca, grupa ili klasa moze se utvrditi ko od njih ima realne pretpostavke da bude nosilac progresa. Ali, to su samo teorijske mogucnosti, to jos uvek ne znaci da se one realizuju, niti je moguce pouzdano odrediti kada ce se realizovati.

Mozda ove uopstene napomene o znacenju naslova teksta UK za neke od citalaca i nisu bile potrebne. Ali, posto ovakvi »paradni« naslovi sami po sebi obicno ne kazuju mnogo, smatrali smo da je potrebno da ukazemo i na moguce odlike samog teksta. Naime, da ukazemo da studenti nemaju potreba za monopolom bilo koje vrste, a ako bi ih i imali, nemaju mogucnosti da ih realizuju.

II

Ne mozemo da razumemo ni vezu izmedju »politickog ekstremizma i pseudoradikalizma« s jedne strane, i idejne orijentacije Studenta, s druge strane. Kada je vec implicite ovu vezu uspostavio, UK je bio duzan da je dokaze i obrazlozi. Ali, UK to nije ucinio.

Zacudjuje nas kako UK tek sada dolazi do »saznanja da se nalazimo pred prvim stvarnim zahvatima u oblasti reforme Univerziteta«. Da je UK pazljivije citao Student, i, naravno, ne samo Student, verovatno bi do tih »saznanja« dosao dosta ranije. Ne mozemo da razumemo ni ovu vezu, izmedju potrebe za reformom Univerziteta i idejne orijentacije Studenta, koju UK opet implicite nastoji da uspostavi.

1. U nastojanjima »da se osnovna idejno-politicka orijentacija lista uskladi sa politikom drustveno-politickih organizacija koje deluju na Univerzitetu... Univerzitetski komitet je isao tako daleko da je pocetkom aprila pokusao da ovo pitanje resi jednim pismenim zakljuckom, koji su izradili UO SS, UK i redakcija... Univerzitetski komitet konstatuje da su se ovi pokusaji zavrsili potpunim neuspehom. Posle svih (pod. red.) dogovora, ukljucujuci i pomenuti pismeni dogovor, redakcija je nastavila da deluje u istom pravcu«.

a) Redakcija je za poslednjih godinu dana imala samo jedan sastanak sa UK, i to taj pomenuti sastanak kojem je prisustvovao i UO. Vec nekoliko meseci, naime, UK ne poziva redakciju na svoje sastanke, cak ni onda kada je rec o samom Studentu. Pitamo se zasto je UK upotrebio reci »posle svih dogovora«, kada postoji samo jedan takav dogovor?

b) Donosimo »Rezime razgovora clanova UO SS, redakcije lista Student i UK SKS (odrzanog u sredu, 9. 4. 1969. godine)« koji UK pominje u svojim zakljuccima.

»U razgovoru je razmatrano politicko delovanje lista Student u skladu sa: a) delovanjem komunista na Univerzitetu u realizovanju odluka IDz kongresa SKJ i b) ostvarivanjem stavova Skupstine SS o listu Student. Razgovor o Studentu je istovremeno i bio razgovor o politickim kretanjima na Univerzitetu i u gradu, odnosno o politickom kontekstu u kome Student deluje. Postignuta je puna saglasnost u sledecim pitanjima:

1) Da se distribucija Studenta u gradu organizuje preko postojece mreze novinskih kioska i posebnih kioska u kome bi se prodavali Student i druga omladinska stampa. Student se ogradjuje od neodgovornih postupaka nekih prodavaca lista (izvikivanje parola koje ne odrazavaju politiku redakcije).

2) Redakcija istice da ce u sledecim brojevima na jasan nacin odrediti svoju idejno-politicku platformu, a posebno svoj stav prema odlukama IDz kongresa SKJ. Redakcija ce se narocito zaloziti za ostvarenje ciljeva onih progresivnih i demokratskih snaga u nasem drustvu, koje su se u punoj meri ispoljile na IDz kongresu SKJ.

3) Posto orijentacija Studenta sadrzi elemente politicke jednostranosti, redakcija ce u daljem radu nastojati da se takva jednostranost prevazidje.

4) Kako su ton i nacin polemike u pojedinim tekstovima vise onemogucavali nego sto su podsticali dijalog, izrazena je opsta zelja da se ucini sve kako bi se za demokratski dijalog obezbedili neophodni uslovi - tolerantnost i argumentovanost u polemici. Ove norme demokratskog dijaloga trebalo bi da uvazava i ostala stampa kada ulazi u polemiku sa Studentom. Skup je sa zadovoljstvom konstatovao da takvih pozitivnih pristupa u nasoj stampi vec ima - posebno u listu Komunist.

5) Redakcija ce nastojati da obezbedi svestran kriticki pristup nasoj stvarnosti podrzavajuci sve ideje i akcije koje razvijaju socijalisticke drustvene odnose u nas i suprotstavljajuci se negativnim pojavama na Univerzitetu i drustvu.

6) U skladu sa zakljuccima Skupstine SS, Univerzitetski odbor SS i redakcija Studenta pripremice Nacrt statuta, kojim ce biti regulisan polozaj izdavaca, redakcijskog saveta i redakcije. Ukazano je, dalje, na potrebu prosirenja redakcije studentima sa onih fakulteta koji do sada nisu bili ukljuceni u redakciju. Uslovi za ukljucivanje u redakciju bice regulisani Statutom.

7) Dogovoreno je da se u narednom periodu ostvari daleko veca saradnja izmedju redakcije, UO i UK - da bi se jedinstvenije delovalo u politickim akcijama, u reformi Univerziteta i u postavljanju prema politickim problemima drustva.«

UK konstatuje da se nista nije ostvarilo od ovoga dogovora. Da li time UK kritikuje sebe ili Redakciju, mi ne znamo, ali znamo da od usvojenih zakljucaka nisu ostvarene samo prva i poslednja tacka. Po dogovoru, kiosk je trebalo da nam obezbedi Gradska skupstina. A ona to nije ucinila. Sto se tice poslednje tacke, o vecoj saradnji izmedju UK i Redakcije, posle pomenutog i jedinog dogovora UK nije na njoj posebno insistirao.

»Zato smatramo da su iscrpljene sve mogucnosti za dogovor i saradnju sa sadasnjom redakcijom«, zakljucuje UK. Dogovor koji je postignut i dobrim delom ostvaren (u ostalih pet tacaka - po nasem misljenju) izgleda da ne odgovara UK-u, te ga valjda stoga i smatra neuspelim. »Ovakvo raspolozenje danas preovladava ne samo u partijskoj organizaciji na Univerzitetu, vec i izvan Univerziteta«, nastavlja UK. Ako ostavimo po strani one koji su »izvan Univerziteta«, cini nam se da bismo mogli postaviti jedno zanimljivo pitanje: Zasto UK nije predocio javnosti metode i tehnike kojima se sluzio u ovom »istrazivanju« univerzitetskog mnenja?

2. UK kaze da nije dovoljno samo reci da neko »polazi od programa SKJ«, »da podrzava progresivnu orijentaciju« ili »progresivne snage u SKJ«. Mi se u potpunosti slazemo sa takvim stavom UK.

3. Primedba UK, da je Redakcija »vrlo cesto, potpuno padala na pozicije jeftine socijalne demagogije« odnosi se na reportaze objavljene u listu. Reportaze smo objavljivali prema merilima koja vaze u literaturi, te bismo kritike sa toga stanovista vrlo rado prihvatili. One bi nam pomogle da list bude kvalitetniji. A kada je rec o »jeftinoj socijalnoj demagogiji«, mi bismo postavili jedno pitanje UK-u. Ko se koristi demagoskim sredstvima i kome je demagogija uopste potrebna?

4. »U svojoj programskoj orijentaciji redakcija je prihvatila kao svoju filozofsku platformu poznatu tezu o 'bespostednoj kritici svega postojeceg'. SKJ je vec u vise navrata i politicki i kroz teorijsku diskusiju jasno definisao svoj stav koji znaci nedvosmisleno odbacivanje ove platforme.«

UK na jednostavan nacin ovim »dokazuje« da je idejna pozicija Redakcije suprotna idejnoj poziciji SKJ. Pitamo se da li je UK-u poznato da u Programu SKJ pise da »nista nije toliko sveto a da ne bi moglo biti prevazidjeno«. Toliko o tome.

5. »... Redakcija lista se fakticki opredelila i postala glasnogovornik te struje ('koja je najsnaznije bila zastupljena u raspustenim ograncima na Filozofskom fakultetu'), a od lista napravila tribinu preko koje su upravo gledista ove grupacije dobijala najsiri publicitet.«

»Gledista ove grupacije«, na ovaj nacin mogu se »otkriti« kako u pojedinim nasim casopisima, tako i u knjigama koje izdaju nase i inostrane izdavacke kuce, te su prema tome i to "glasnogovornici" pomenute struje. Dakle, problem je nesto kompleksniji nego sto zakljucuje UK.

U vezi sa ovim UK naziva Redakciju »zatvorenom grupom«. Neka UK navede broj tekstova koje je Redakcija iz »idejno-politickih« razloga odbila da objavi.

6. UK zamera Redakciji sto »nedovoljno paznje posvecuje raznim univerzitetskim problemima«. Strucna analiza grupe politikologa sa Zagrebackog sveucilista utvrdila je (za potrebe Konferencije SKH) suprotno od ove tvrdnje UK. Mi tome nemamo sta da dodamo.

7. »Redakcija nije imala dovoljno snage da se odupre raznim iskusenjima laznog avangardizma«, tvrdi UK, a tu tvrdnju potkrepljuje time sto je Redakcija »dopustila da se na stranicama lista pojavljuju diskvalifikacije sve ostale stampe kao 'bulevarske', te parolom da je Student jedini slobodni i revolucionarni list u zemlji...«

U listu Student nijedan drugi list nije nazvan »neprijateljskim«, »politickom mocvarom« i sl. Pomenutu parolu izvikivali su prodavci lista (vidi Rezime razgovora clanova UO, UK i Redakcije lista »Student«, tacka 1).

8. Na optuzbu za kominformizam Redakcija je vec jednom odgovarala (vidi Student, br. 15, 13. maj 1969).

Sto se tice drame »Kad su cvetale tikve« beleska Redakcije odnosila se na sudbinu pozorisne predstave, a ne na kominformizam.

Da bismo ukazali na specificnost metoda kojim se sluzi UK, parafraziramo jedan deo njegovih zakljucaka:

Redakcija Studenta »zakljucuje da je dosadasnja idejno-politicka orijentacija« Univerzitetskog komiteta »neprihvatljiva za SK i stoga poziva sve komuniste na Univerzitetu da se odlucno angazuju u borbi za prevazilazenje pomenutih slabosti«. Redakcija Studenta »vise ne moze da pruzi politicku podrsku« sadasnjem sekretaru UK i komitetu »u celini. (...) Pri tome« Redakcija Studenta »ima u vidu da svi clanovi« Univerzitetskog komiteta »ne snose podjednaku odgovornost za izlozenu orijentaciju« u UK »i nada se da ce neki clanovi« Komiteta »podrzati sadasnja nastojanja da se prevazidju nedostaci o kojima je rec«.

Redakcija Studenta

Student, br. 25, 9. decembar 1969.