Kalendar
(kraj marta - pocetak aprila)
Sta se zbiva na Kosovu?
Uprkos napetoj situaciji, dogadjaji na Kosovu bivaju raznovrsniji i dobijaju drugacije oblike od onih koje smo gledali pre samo mesec dana. Oruzani sukobi policije i terorista su se proredili, pa je, shodno tome, manje i zrtava, a jenjava i talas izbeglica sa nesigurnih podrucja. I premda pregovori izmedju delegacije Vlade Srbije i lidera kosovskih Albanaca jos nisu poceli, policijske operacije i teroristicke zasede bivaju politickim aktivnostima gurnute u drugi plan. Istina, demonstracija je sve vise, i to u svim kosovskim gradovima. Demonstriraju i Albanci i Srbi, a policija motri da ne dodje do sukoba izmedju demonstranata. U drugoj polovini marta na Kosovu su odrzani izbori kosovskih Albanaca, za parlament i predsednika. Policija nije ometala izbore. Izlazak biraca bio je masovan, a pobedili su Ibrahim Rugova i Demokratski savez Kosova. Dan kasnije, u Pristini je, u prisustvu monsinjora Vincenca Palje, clana Zajednice Sveti Edjidio, potpisan sporazum o obrazovanju na Kosovu, koji predvidja postepeni povratak Albanaca u drzavne skole i fakultete do 30. juna ove godine. Na dokument su svoje potpise stavili Ratomir Vico i Fehmi Agani. Srpski studenti organizovali su proteste protiv potpisivanja sporazuma, u cemu im je zdusno pomagao rektor Univerziteta u Pristini Radivoje Papovic. On je sporazum proglasio za izdaju: »Ne damo Univerzitet. Sporazum je izdaja. Danasnji potpis je raspad srpske drzave«. Pristinski studenti potrazili su podrsku i od drugih univerzitetskih centara u Srbiji, ali je odziv bio simbolican. U Beogradu je, u nekoliko navrata, stotinak studenata organizovalo protestnu setnju, ali ih je u tome sprecila policija. Konkretna realizacija sporazuma pocela je vec 31. marta, kada je ministar prosvete Jovo Todorovic urucio kljuceve Albanoloskog instituta u Pristini njegovom direktoru Sadri Fedaju.
Svet i mi, ili o bregu i Muhamedu
Diplomatska aktivnost svetskih emisara, podstaknuta kosovskom krizom, ne posustaje. Sefovi diplomatija i drugi politicki izaslanici smenjuju se u Beogradu, Pristini i Podgorici, ne bi li jugoslovenske vlasti i kosovske Albance privoleli na bezuslovan dijalog za nalazenje politickog resenja kosovske krize. U poslednjih dvadesetak dana u Beogradu su boravili Jevgenij Primakov, Robert Gelbard, Klaus Kinkel, Iber Vedrin, Bronislav Geremek, Jirzi Dinstbir, Strob Talbot, Dzeremi Grinstok, Sadako Ogata, Volfgang Isinger i drugi. U medjuvremenu su odrzana i dva znacajna svetska skupa, na kojima je analizirana situacija na Kosovu i razmatrane su mere prema SRJ u vezi s njom: sastanak Kontakt grupe u Bonu (25. marta) i Saveta bezbednosti u Njujorku (31. marta). Ne manje vazan bio je i sastanak Ministarskog saveta EU (30. marta u Briselu) na kojem je predsedavajuci OEBS Bronislav Geremek obavestio sefove evropske diplomatije o svojoj balkanskoj turneji. Na sastanku u Bonu clanice Kontakt grupe dale su SRJ novi rok od cetiri nedelje da ispuni sve zahteve sa prethodnog, londonskog sastanka od 9. marta. Na sastanku je izrazeno nezadovoljstvo napretkom koji je SRJ ucinila da bi izisla u susret zahtevima Kontakt grupe. »Razocaran sam zbog cinjenice da je stav SRJ jos nepromenjen... sto ona nastavlja sa odrzavanjem izolacije« - rekao je Geremek na sastanku evropskih diplomata u Briselu. U medjuvremenu su zemlje EU obustavile izdavanje viza jugoslovenskim funkcionerima koji su imali udela u suzbijanju pobune na Kosovu. Od 31. marta SRJ se nalazi pod jos jednim medjunarodnim embargom - embargom na uvoz oruzja i represivne opreme, koji ce biti na snazi sve dok se Savet bezbednosti ne uveri da su jugoslovenske vlasti zapocele »sadrzajan dijalog bez prethodnih
uslova" o vecoj autonomiji za Kosovo, kao i kad bude u potpunosti ispunjen zahtev za povlacenje specijalnih jedinica policije iz ove pokrajine, i kad bude omoguceno neometano prisustvo Visokog komesarijata UN za ljudska prava i OEBS u ovoj pokrajini. Milosevicev poziv na referendum, ocigledno, ne ide u susret ovim zahtevima.
| Aleksandra Posarac: Slaba privreda - nestabilna valuta
Devalvacija je nas trajni i neizbezni problem upravo zbog toga sto nam je privreda slaba, pa, prema tome, ni valuta ne moze da bude stabilna. Ako uporedimo sadasnje i ranije prilike, videcemo da nam je, recimo, devedesetih godina ekonomski potencijal bio dva puta veci nego sada, ali je to bila povoljnija osnova za dobro definisanje politike kursa dinara. Drugim recima: slaba privreda - nestabilna valuta. Sada imamo veliku javnu potrosnju i veliki uvoz, a ne postoje sredstva da se to isfinansira, pa se u takvoj situaciji pribegava devalvaciji. Medjutim, samo reforma moze da ucini valutu stabilnom, ali posto toga nema, osudjeni smo na nestabilan dinar.
|
Izabrana Vlada narodnog jedinstva
Posle sest meseci medjustranackih konsultacija, uoci sastanka Kontakt grupe u Bonu, Skupstina Srbije izabrala je 24. marta novu vladu - Vladu narodnog jedinstva. U nju su usli predstavnici SPS, SRS i JUL-a. Iz igre je ispao SPO, kao i Nova demokratija, koja je izisla iz vladajuce koalicije. Vladin kabinet cini 36 clanova. Na njegovom celu bice i dalje Mirko Marjanovic, a drustvo ce mu ciniti pet potpredsednika (Milovan Bojic, Ratko Markovic, Tomislav Nikolic, Dragomir Tomic i Vojislav Seselj) i 30 ministara (23 resorna i 7 bez portfelja). SPS i SRS dobile su po 15 ministarskih mandata, JUL pet, a jedno mesto pripalo je nestranackom kandidatu. U svom ekspozeu, premijer Marjanovic je istakao da »program Vlade Republike Srbije predstavlja operacionalizaciju siroke platforme drzavnih, nacionalnih, ekonomskih i socijalnih ciljeva oko kojih je postignuta puna saglasnost u razgovorima predsednika Srbije sa prvacima parlamentarnih stranaka« i da su prioriteti Vlade: privredni razvoj, Kosovo kao neotudjivi deo Srbije i unutrasnje pitanje, sprovodjenje Dejtonskog sporazuma, jacanje Republike Srpske, povratak SRJ u medjunarodne institucije i njena integracija u Evropu, regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi. Na zasedanju je bilo i disonantnih tonova: »Mi ovu vladu vidimo kao nastavljaca stare politike koja ce verovatno dovesti Srbiju do daljeg prosirivanja njenog sukoba sa medjunarodnom zajednicom« (D. Veselinov). Od prvih stranackih reagovanja belezimo: »Danas je Srbija dobila najnazadniju vladu u Evropi, a mozda i u svojoj istoriji« (DS); »Vlada koja garantuje kontinuitet beznadja, siromastva i dalje izolacije nase zemlje« (V. Pesic, GSS).
Ipak devalvacija
Prvog aprila Savezna vlada »nasalila se« sa gradjanima i proglasila devalvaciju nacionalne valute. Od danas, saopstila je Vlada, jedna nemacka marka vredi sest dinara! Zacudo, iako je bio prvi april, svi su joj poverovali, i oni koji su tom transakcijom dobili i oni koji su izgubili. U Saveznoj vladi tvrde da je devalvacija otvorila devizno trziste, i za gradjane, i da je novcana masa od oko devet milijardi dinara u celini pokrivena deviznim rezervama. Ovu tvrdnju osporila je Vlada Crne Gore, koja je ukupne devizne rezerve zemlje procenila na oko 350 miliona dolara. U pismu saveznom premijeru Radoju Konticu, predsednik crnogorske vlade Filip Vujanovic kaze: »Za promjenu kursa dinara nije bilo uslova jer Narodna banka Jugoslavije ne raspolaze dovoljnim deviznim rezervama koje bi garantovale stabilnost kursa na novom ustanovljenom nivou«. Vujanovic je optuzio Saveznu vladu da je odluku o devalvaciji dinara donela bez saglasnosti Crne Gore. Misljenja ekonomista o devalvaciji i njenim posledicama su podeljena. Jedni smatraju da je rec o pozitivnoj, iako malo zakasneloj meri, koja otvara manevarski prostor NBJ i doprinosi ravnotezi platnog bilansa i javnih prihoda. Drugi veruju da ce, bez adekvatnog paketa pratecih mera, izazvati novi krug inflacije i nepoverenja u monetarnu vlast. Nezavisni sindikati tvrde da ce cenu devalvacije platiti radnici i penzioneri, jer ce im se zbog porasta cena smanjiti realne zarade. A lancani rast cena je vec poceo: poskupeli su benzin, kafa, cigarete, juzno voce i povrce, bela tehnika... Proizvodjaci i prodavci vrse pritisak na Vladu da im se odobri povecanje cena hleba, mleka, brasna, ulja, secera, mesa i ostalih prehrambenih proizvoda.
Referendumom do jedinstva vodje i naroda
Suocen sa sve zaostrenijim problemom resavanja kosovske krize i imperativom medjunarodne zajednice da mora prihvatiti bezuslovni dijalog sa kosovskim Albancima, predsednik SRJ Slobodan Milosevic pronasao je »spasonosno« resenje - referendum! Odmah je, 2. aprila, poslao pismo najvisim rukovodiocima Srbije sa predlogom i obrazlozenjem da gradjanima predloze referendum na kojem ce se izjasniti o pitanju: »Da li prihvatate ucesce stranih predstavnika u resavanju problema na Kosovu i Metohiji?« Interesantno je da se u obrazlozenju ovog predloga uopste ne pominju ni Srbi, ni Albanci, ni problem manjina, ni ljudska prava, ni suzivot, ni medjunarodna zajednica. Kljucne reci Milosevicevog pisma su: unutrasnje pitanje, narod, suverenitet, strani faktor, suverena drzava, narodna politika. Istoga dana visoki drzavni funkcioneri pozdravili su predlog predsednika Milosevica i prionuli na posao. Skupstina Srbije sazvana je i odrzana 6. i 7. aprila, Vlada Srbije predlozila, a Skupstina usvojila, najpre zakon za skracenje vremena od zakazivanja do odrzavanja referenduma na najmanje 15 dana, a zatim utvrdila datum njegovog odrzavanja: 23. april, dva dana pre sastanka Kontakt grupe. Sve rezimske partije u Srbiji i mediji pod njihovim uticajem, kao i razni drzavni funkcioneri, pozdravili su predlog predsednika Milosevica i odmah ga proglasili istorijskim, najdemokratskijim drzavnickim aktom, kroz cije ce ostvarenje doci do sveopsteg i potpunog jedinstva vlasti i naroda, do personifikacije narodne volje u nacionalnom suverenitetu, olicenom u drzavnom jedinstvu i teritorijalnom integritetu nase zemlje. Ne prestaju ni odjeci i reagovanja na ovaj predlog ni sa druge strane: iz pera Milosevicevih kriticara, opozicionih stranaka demokratske orijentacije, intelektualaca, nezavisnih medija, predstavnika medjunarodne zajednice, koji se uglavnom slazu da je pre rec o demagogiji nego o demokratiji, o politickom triku da se dobije na vremenu, tracenju vremena za pregovore i komplikovanju situacije, potezu ocajnika koji trazi opravdanje za lose vodjenu politiku, o kockanju sa buducnoscu svoje nacije, o manipulaciji gradjanima, o izrazu duboke ksenofobije.
Kuda ide Crna Gora?
Predizborna kampanja u Crnoj Gori vec je pocela, i tece u znaku sve dublje polarizacije izmedju jos neformiranog reformskog bloka Mila Djukanovica i patriotskog bloka Momira Bulatovica. U akciju su prvi krenuli bulatovicevci. Krilo DPS pod njegovim rukovodstvom odrzalo je 22. marta Cetvrti kongres DPS CG, koji je zavrsen kao Osnivacki kongres Socijalisticke narodne partije Crne Gore. Promenu naziva partije nije pratila i promena rukovodstva: svi rukovodioci ostali su na mestima na kojima su i bili. U ime partije, koja ce odsad nositi atribute socijalisticka i narodna, Momir Bulatovic je porucio: »Bicemo nepremostiva brana separatizmu, bezakonju i samovolji, kriminalu, korupciji i svercu. Izvescemo Crnu Goru iz duboke drzavne, politicke i ekonomske krize i privescemo pravdi one koji su se ogrijesili o zakone ove drzave«. Desetak dana kasnije, predsednik Crne Gore Milo Djukanovic promovisao je u Podgorici svoj program »Strateske inicijative SRJ - osnove za novi pocetak«. U obrazlozenju programa Djukanovic je naglasio »da je sveopsta kriza kulminirala do neslucenih razmera, da nam preti ekonomski kolaps, socijalni bunt i politicki raspad«. S tim se ozbiljno moramo suociti i okrenuti se licem prema svetu: »Evropa je nas jedini moguci izbor. Ova zemlja moze imati buducnost jedino ako krene tim putem«. U medjuvremenu se zaostravaju i odnosi na relaciji Beograd_Podgorica, odnosno SRJ_Crna Gora: ne odrzava se vec dugo sastanak Vrhovnog saveta odbrane, uvodi se devalvacija dinara bez saglasnosti Crne Gore, koja se izuzima iz ucestvovanja u resavanju problema Kosova, ne razmatraju se inicijative ove republike, ne priznaju se rezultati predsednickih izbora, niti njen predsednik. Podgorica se trudi, ali svoj trud ne uspeva da realizuje. Stoga se sve vise okrece Evropi i svetu, jer od Beograda dobija samo probleme. Na tom putu joj se, u poslednje vreme, malo-pomalo, pridruzuje i Republika Srpska.
Ljubisa Vujosevic
| Vojin Dimitrijevic: Vecinom protiv razuma
Da je nekad crkva organizovala referendum o tome je li Zemlja okrugla, njegov ishod bi bio negativan bar iz tri razloga. Vecina je tada stvarno mislila da zivi na nekoj velikoj pogaci. Onaj ko je mislio da je nasa planeta okrugla bio je jeretik, pa bi svako ko se s njim slaze mogao da bude spaljen. Konacno, svestenici bi brojali glasove. U nekim sredinama bi se i danas vecina izjasnila protiv atomske strukture materije ili Darvinove teorije. Pod Staljinom nije vazila teorija relativiteta i sovjetski ljudi bi je izvesno s negodovanjem odbili na svakom narodnom izjasnjavanju.
Kao sto u nauci nema vecinskog izjasnjavanja o tome sta je tacno ili netacno, tako i u pravu vecina ne moze odlucivati da li ce se ustav i zakon postovati. Danas nam u Srbiji daju priliku da - ako smo ludi - kazemo da smo protiv toga da zivimo u nezavisnoj i suverenoj drzavi, sutra ce nas pitati nesto mnogo opasnije: na primer, hocemo li da uvedemo batine za neradnike, kao onomad pod Nedicem, hocemo li sve Rome da proteramo ili stavimo u logore, hocemo li da opet sve nacionalizujemo... Lako su zamisliva raspolozenja, makar i prolazna, u kojima bi ovakvi referendumi uspeli i bez pretnje izdajnistvom i bez Balse Govedarice.
Nas referendum podrazumeva i glasanje o vazenju medjunarodnog prava. Umesto postojeceg, moglo bi se postaviti pitanje hocemo li postovati Povelju Ujedinjenih nacija. Vrlo je verovatno da bi i iz toga proizaslo jos jedno istorijsko NE. Ali, Glava VI te povelje, koja Savetu bezbednosti daje ogromna ovlascenja, ukljucujuci i primenu najostrijih mera (»sankcija«), odnosi se na sve drzave, bez obzira jesu li clanice UN. Niko ih ne pita da li pristaju na odrzavanje mira i bezbednosti.
Izjasnjavanje o referendumskom pitanju je, dakle, nelogicno, nepotrebno i nekorisno za drzavu. Sta je, medjutim, njegova politicka sustina? Ako trazimo da o kosovskom pitanju odlucuju nase famozne »institucije sistema«, koje su to ustanove? Savezna skupstina je odbila da pitanje Kosova i Metohije stavi na dnevni red. Isto je ucinila i Skupstina Republike Srbije. Predsednik vlade SRJ je rekao da »ni za zivu glavu« nece da kaze nista o Kosovu. Slicno se ponasaju i vlada i predsednik Srbije. Ostaje, dakle, samo predsednik SR Jugoslavije. On, pak, ima vrlo mala ustavna ovlascenja, otprilike kao nekad Zoran Lilic.
Podrska koju tako ima da dobije Slobodan Milosevic vredi mu onoliko koliko bi je imao i bez referenduma. Ostaje pitanje da li on mora da ozvanici svoju stvarnu neustavnu vlast promenom saveznog Ustava. I to bi moglo referendumom, kada bi ga Ustav dopustao. Za sada je bolje privoleti ili primorati Crnu Goru da putem svojih predstavnika glasa za to da Milosevic postane mocni savezni predsednik, kralj ili car. Zato se na drzavnim medijima, cak i saveznim - koje placaju i Crnogorci - vodi mracna kampanja protiv crnogorskog reformistickog predsednika, isto tako zestoka kao i ona za referendum. Ako ne uspe tako, imacemo uskoro i referendum da se ukinu republike, prvo Crna Gora, pa onda i Srbija. To je stvarno nase unutrasnje pitanje i niko se, ako ne diramo druge, nece uzbudjivati zato sto se kuvamo u sopstvenom sosu koji smo plebiscitarno zacinili onom ljutom travom s ljute rane.
|
|
