Unutrasnje promene, spoljne pretnje

Konstantin Obradovic

S obzirom na sve ono sto se, za ciglo tri dana - izmedju 18. i 20. maja ove godine, dogodilo u onoj zgradi koja nosi naziv »Savezna skupstina«, moze se covek s osnovom zapitati moze li ta nasa - bez ikakve sumnje i u potpunosti - unutrasnja stvar, imati nekakvog uticaja na odnose ove zemlje sa svetom. Najpre, nema bas nikakve ironije u gornjoj konotaciji a, naime, da je promena vlade unutrasnja stvar ne samo ove, vec svake zemlje na saru zemaljskom. Medjutim, uslovi pod kojima je do promene Savezne vlade doslo i, narocito, ono sto se iz Podgorice najavljuje u vezi sa svojevrsnim "nepriznavanjem zakonitosti« Vlade novog premijera g. Bulatovica, pa i eventualnim posledicama ako do tog »nepriznavanja« u praksi zaista i dodje, e, to vec moze imati i nekakvih neprijatnih posledica na nase odnose sa svetom, tacnije s onim cuvenim »svetskim mocnicima«.

Samo radi podsecanja: promena vlade izvedena je brzinom i efikasnoscu retko zabelezenim u parlamentarnoj praksi uopste - g. Kontic (za koga su cinici, i to ne bas neosnovano, godinama govorili kako se »ne mesa mnogo u svoj posao«) odrzao je nekakav ekspoze o onome sta su on i njegovi ministri radili, pa je, bez velike price, ostao »bez poverenja«. Vec sutradan g. predsednik Jugoslavije prokonsultovao je sve parlamentarne stranke i, dok si »rek'o britva« imenovao novog premijera, a ovaj je, dan posle toga, obavivsi munjevite konsultacije sastavio vladu. Sledeceg dana, dobio je to cuveno poverenje svih, pa i »najvece i najmocnije opozicione stranke« kako to voli da podvuce g. Vuk Draskovic, a ovo poslednje svakako ne iz neke simpatije, vec - kako rece g. Komnenic - zato sto je program nove vlade vrlo slican ili blizak onom SPO. Sve bi to bilo u redu da nema onog »ali« sto, kako kaze narod, »devojci srecu kvari«. A to »ali« svodi se na obicnu parlamentarnu zavrzlamu: prema saveznom ustavu republicka skupstina bira i razresava poslanike u Vecu republika. Crnogorska skupstina je pre Konticevog »obaranja« povukla sestoricu poslanika iz tog veca, pa ispada da je za ono »drugo oko u glavi« ceo poduhvat nelegalan, nelegitiman itd. Naprotiv, Savezna skupstina, predsednik Republike, nova vlada i vlast u Srbiji ocigledno ne misle tako. Mogla bi se, dakle, otvoriti parlamentarna kriza, a to je jos uvek nasa unutrasnja stvar. No sve se to - i zavisno od toga kako se situacija bude razvijala - moze odraziti na nase odnose sa svetom.

Teorijski uzev, prvo bi se neki od »svetskih mocnika« mogli prisetiti one stare ustanove medjunarodnog prava koja se zove »priznanje vlade«, pa odbiti da priznaju kao zakonitu vladu g. Bulatovica, odnosno podrzati stav Crne Gore. Iskreno govoreci, sumnjam da bi se to moglo dogoditi. Pravi problem, medjutim, moze nastati ako vladajuca struktura u Crnoj Gori, odnosno Djukanoviceva struja dobije izbore, nastavi da »ne priznaje« novu vladu, pa dodje do faktickog prekida odnosa izmedju ove republike i Federacije, dakle ostatka zemlje. Djukanovic, mislim, nece slediti primer Kucana i Tudjmana, vec je, izgleda, resen da »ostane na belegu«. Zaostri li se situacija, pa dodje do neke upotrebe sile - sto, razume se, niko pametan ne zeli - nije, bojim se, nimalo iskljuceno da tu nasu »unutrasnju stvar« u smislu cl. 2 tacka 7 Povelje »svetski mocnici« proglase za nekakvu »pretnju miru« - sto pomenuta odredba Povelje omogucava - pa Savet bezbednosti stupi u akciju. Posledice bi, zaista, mogle biti upravo nesagledive.

Mozemo se samo nadati da ce prevladati razum. Daj Boze!