Broj191

Temelji za nove vrednosti

Prvi veliki skup nevladinih organizacija iz citave Jugoslavije; teme: pravni tretman nevladinih organizacija, odgovornost NVO, odnos NVO sektora i drzave, naucnih i obrazovnih institucija, javnost rada NVO

Na prvom forumu nevladinih organizacija, odrzanom od 11. do 13. juna u Beogradu, veoma posecenom i slabo propracenom od strane medija, razmatrani su problemi polozaja NVO u jugoslovenskom drustvu od pravnog do medijskog. Tako su sva pitanja razmatrana na Forumu podeljena u nekoliko celina: pravni tretman nevladinih organizacija, odgovornost nevladinih organizacija, odnos NVO sektora i drzave, odnos NVO i naucnih i obrazovnih institucija, javnost rada NVO uz radionice za svaku od ovih tema, donosenje zakljucaka i preporuka.

Zakon o nevladinim organizacijama

U okviru razgovora o poreskom sistemu, finansiranju i samofinansiranju, receno je, u zakljuccima, da bi trebalo regulisati probleme carinjenja, uvoznih dazbina i doprinosa za socijalno osiguranje kao i da bi NVO trebalo pruziti veoma konkretnu pomoc u vezi sa savetima iz ove oblasti (posebno poreskog planiranja), da bi trebalo uraditi analizu poresko-pravnih resenja i lobirati u odgovarajucim organizacijama zakonodavne vlasti kao i insistirati na njihovom sprovodjenju u izvrsnoj proceduri. Preporucena je izrada letka kao pomocnog sredstva u lobiranju u lokalnim zajednicama koji bi, na primer, sadrzavao i informacije u vezi sa poreskim olaksicama za finansijere i donatore, preporucena je obuka za fund-raising.

U vezi sa predlogom nacrta Zakona o nevladinim organizacijama, bilo je primedbi na neke clanove, posebno na onaj koji se odnosi na uskladjivanje ovog zakona sa Ustavom, kao i oko regulisanja postupka za zabranu rada NVO, finansijske kontrole i nacina finansiranja. Bilo je i zahteva da se najsire postavi definicija NVO i zahteva da izbeglicka udruzenja steknu status NVO. Alija Halilovic iz Gradjanskog foruma u Novom Pazaru, insistirao je na odvajanju neprofitnih i nevladinih organizacija od politickih kao i na povecavanju cenzusa za registraciju.

»Ove organizacije se trude da uspostave jedan novi drustveni sistem, osnovan na civilizacijskim principima, ne kaze se, bez razloga, da veliki stvaraju veliko a dobri trajno«, rekao je Slavko Grgurevic iz Lige za zastitu privatne svojine. Stanimir Lazic, predstavnik Vojvodjanskog kluba, smatra da je krajnje vreme da NVO prestanu da govore kako se ne bave politikom. »A cime se to bave, npr. sindikat prosvetnih radnika i drugi sindikati. Danas je svako pitanje kojeg se dodirnemo istovremeno i politicko pitanje«, rekao je Lazic. On tvrdi da se dolaskom opozicionih stranaka na vlast u drustvu nista bitno nije promenilo.

Biljana Kovacevic-Vuco (Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava) je, medjutim, potpuno suprotnog misljenja: »NVO prema medjunarodnim propisima ne mogu se baviti politikom, dnevno-politicki zahtevi nisu primereni NVO«. Dejan Janca (Fond za humanitarno pravo), u prilog prethodnog stava, kaze da je »uloga civilnog drustva upravo u tome da se od drzave preuzme sto vise funkcija«.

Zajednicka akcija nevladinih organizacija
Cesto u nasem delovanju srecemo gradjane koji nas pitaju: »Sta su to nevladine organizacije?« ili »Sta vi to, zapravo, hocete?«. Gradjani i nasa sira javnost ne znaju sta su i cime se bave nevladine organizacije, udruzenja gradjana, neprofitni sektor.
Zbog toga organizujemo zajednicku akciju koja ima za cilj da objasni gradjanima: ko smo, cime se bavimo i zasto postojimo.
Zajednicka akcija ce se odrzati u subotu, 27. juna 1998. godine u celoj SR Jugoslaviji, u kojoj ce NVO deliti gradjanima letke sa osnovnim podacima o NVO i neprofitnom sektoru.

Na temu odgovornosti NVO, uvodnicar Zoran Stojiljkovic (Udruzenje gradjana za demokratiju, socijalnu pravdu i podrsku sindikatima) je postavio nekoliko dilema: da li je postavljanje pitanja odgovornosti NVO racionalno ponasanje s obzirom na neodgovorno drustvo i drzavu u kojoj zivimo, odnosno da li bi to sada bilo racionalno, da li je moguce stoga ostati samo kod moralne odgovornosti, da li su vece promene u drustvu moguce bez sireg i trajnijeg drustvenog pokreta. Tako je Stojiljkovic u svom izlaganju dosao do teze da odgovoran moze biti samo neko ko je mocan, ukoliko se ne usvoji Sent Egziperijeva misao da »biti covek doslovno znaci biti odgovoran«. Nevladine organizacije su pretrpele poraz cak i od patriotskih udruzenja jer su u »medijskom zabranu, tanke infrastrukture, finansijski nestabilne«.

Vukasin Pavlovic, uvodnicar za temu odnos drzave i nevladinih organizacija, istakao je kao glavnu svoju tezu da se pojam NVO tretira kao neupitan i da same, fragmentirane NVO, tesko mogu dovesti do znacajnih drustvenih promena ako nisu deo jednog sireg pokreta za promene. »U odnosu prema drzavi mora se graditi strategija drugacija od strategije prostog otpora, od nje se u pogledu tehnologije i tajminga vladanja mnogo moze nauciti.«

U diskusiji koja je vodjena na ovu temu, Marina Blagojevic (Centar za demokratiju) imala je ovakav zakljucak: »Odgovorni smo prema sebi da budemo mocni, odgovorni smo prema sebi da pocnemo sa strategijom omocavanja nevladinog sektora«. Miljenko Dereta (Gradjanske inicijative), misljenja je da sama cinjenica da neko ovde osniva NVO jeste politicki stav.

»Kanadska drzava i novi neprofitni sektor deluju zajedno. Obnova treceg sektora nije specificno istocnoevropska pojava nego globalan proces«, napomenuo je Miroslav Ruzica iz Centra za filantropiju Univerziteta u Indijanopolisu. Neprofitni sektor moze imati profit, rekao je Ruzica, ali se on ne deli medju clanovima, vec se redistribuira.

Profesionalizacija, NVO i nauka

O dinamici odnosa izmedju znanja i aktivizma, na siru temu odnosa NVO i obrazovnih institucija, govorila je Marina Blagojevic. Vestine su ono sto, po njoj, ovaj odnos dinamizira, a znanje koje bi NVO trebalo da koriste moralo bi biti specificnije i vise vezano za ove prostore gde se ono primenjuje. Najvaznije vestine koje su potrebne ljudima koji rade u trecem sektoru jesu organizovanje razvoja NVO-a, resavanje konflikata, team building, prikupljanje novca, marketing, lobiranje, zastupanje i donosenje odluka.

O profesionalnim udruzenjima kao NVO, govorio je Milan Prodanovic iz EKO-urbane radionice. Iako eticki kodeksi od profesionalaca zahtevaju da znanja koriste za doprinos drustvu, kod nas, na neki nacin, postoje dve vrste znanja - znanje za kontrolu i manipulaciju i znanje za demokratiju i slobodu. Dario Pantic iz Evropskog pokreta je pitao da li postojece obrazovne institucije pruzaju trecem sektoru ona znanja koja su mu potrebna i odgovorio da to svakako nije slucaj jer se ovde ne prate svetske tendencije. Postavlja se, po njemu, i pitanje da li insistirati na pravljenju dodatnih programa na Univerzitetu ili osnivati alternativne obrazovne institucije. Sanja Nikolin iz Medjunarodne pravoslavne dobrotvorne organizacije nije bila spremna da se potpuno slozi sa misljenjem Pantica. Ona smatra da vec postoje neki alternativni nacini obuke i sticanja znanja za NVO, kao sto su centar za istrazivanja NVO, »Tim tri« pri Gradjanskim inicijativama, Beogradska otvorena skola, Centar za zenske studije i slicni.

Dragoljub Djordjevic (Jugoslovensko udruzenje za naucno istrazivanje religije) je, u zakljuccima iz radionice na temu odnosa NVO i naucnih i obrazovnih institucija, izneo svoje utiske da su ucesnici bili »veoma kriticni na racun drzavnih institucija, a malo samokriticni, jer NVO i same snose odgovornost za svoj polozaj«. Jedan od interesantnih zakljucaka jeste i misljenje »da su NVO neaktivne medju studentima«, kao i da dobar deo ljudi sa univerziteta ne zna kako da pomogne NVO.

Razgovor sa Z. Paunovicem
Sta ste ocekivali od Foruma?
Od Foruma sam ocekivao da se nasoj javnosti pokaze snaga i trenutna prisutnost NVO u nasem drustvu, koja se stalno zanemaruje i precutkuje. Druga vazna stvar jeste da NVO pocnu da rade na resavanju problema koji im bitno smanjuju efikasnost rada, te da se pronadju mogucnosti za zajednicki nastup i medjusobnu saradnju. Mi organizatori smo smatrali da je bitno da se na sadasnjem stepenu razvijenosti nevladinog sektora razmotre osnovni sistemski, statusni, pravni i organizacioni problemi sa kojima se NVO suocavaju u svom radu i da za njih predlozimo konkretna resenja. Da li ste zadovoljni rezultatima Foruma?
Zadovoljan sam jer se od ukupno 140 pozvanih NVO odazvalo 130, a na samom Forumu su bili prisutni i mnogobrojni gosti, narocito predstavnici medjunarodnih i inostranih NVO i fondacija. Forum je podrzao akcije koje su u toku: da se nastavi na promeni postojeceg zakonskog okvira za NVO, da se krene u akciju promene odnosa NVO i drzavnih organa, narocito u pogledu raspodele budzetskih sredstava za udruzenja gradjana i drustvene organizacije, koja treba da se vrsi na osnovu javnih konkursa i jednakih kriterijuma za sve organizacije. Dogovorena je i zajednicka akcija svih organizacija ucesnica Foruma, da se 27. juna u celoj SR Jugoslaviji dele leci koji ce gradjanima predstaviti ko su to NVO i sta one rade. Takodje, predlozene su i druge znacajne akcije na kojima ce NVO raditi u zavisnosti od svojih mogucnosti.
Nisam zadovoljan jedino nacinom na koji su (osim nekoliko izuzetaka) mediji propratili ovaj skup. Odnos medija prema radu NVO je konstantan problem koji postoji svih ovih godina. Zbog toga je kao jedna od preporuka Foruma bila i ta da se vise paznje posveti radu sa medijima i odnosima sa javnoscu, kako bi se promenila slika o samom sektoru i NVO.

Mediji i NVO, donatori i lobiranje

Sto se tice odnosa medija i NVO, trebalo bi edukovati ljude iz treceg sektora za znanja vezana za osnovne tehnike rada sa medijima kao i napraviti kurs o NVO za novinare, jer je opsti zakljucak da je i ovaj skup izuzetno slabo medijski pracen. Primeceno je i da stampanje specifikovanih i namenskih publikacija verovatno ne bi donelo bitna poboljsanja u osvetljavanju treceg sektora.

Odnos prema drzavi i lokalnoj zajednici je najpozeljniji kao »odnos konfliktnog partnerstva«, kao istovremena kritika i saradnja sa drzavom i na lokalnom nivou. Lokalne vlasti bi trebalo da raspisuju javne konkurse za raspodelu budzetskih sredstava sto bi olaksalo poziciju NVO u manjim zajednicama, gde je treci sektor slabije razvijen i teze se dolazi do sredstava iz velikih fondacija. U osnovi, u zakonskim predlozima bi trebalo insistirati na posredovanju izmedju lokalne vlasti i nevladinih organizacija. Sonja Liht iz Fonda za otvoreno drustvo, o finansiranju lokalnog NVO sektora kaze da je vazno »siriti svest o vaznosti lokalnog donatorstva jer veliki donatori obicno finansiraju samo pocetni razvoj nekog projekta i ne bave se izdrzavanjem bez vremenskog ogranicenja«.

N. R.

Zasto organizujemo Forum?
Zarko Paunovic
direktor Centra za razvoj neprofitnog sektora
Beograd
U poslednjih godinu dana broj NVO u SR Jugoslaviji je sve veci. Do sada su se NVO bavile raznim problemima, ali se njima samima niko nije bavio. Od pocetka drustvenog i politickog pluralizma, NVO su nastajale i opstojale na razne nacine, nemajuci nikakav siguran oslonac, iskustvo i pomoc. Vreme je da se to promeni. Vreme je da NVO pocnu da se brinu i same o sebi, za uslove u kojima rade, jer poboljsavajuci uslove rada, poboljsava se i efikasnost ostvarivanja ciljeva samih organizacija. Zato organizujemo Forum NVO, jer zelimo da pokrenemo resavanje vaznih pitanja od kojih zavisi dalji razvoj neprofitnog sektora i NVO u nasoj zemlji.

Kakvo je stanje nevladinog sektora u SR Jugoslaviji?
Nevladin, neprofitni sektor je trenutno u predrazvojnoj fazi. Konture sektora se naziru, ali nikako da se uspravi na noge jer je opterecen brojnim problemima. Navescu samo najglavnije:
1. nepovoljno drzavno i drustveno okruzenje (stalno obnavljanje ratnih sukoba, ekonomsko propadanje, siromastvo, inflacija, sankcije...). Takvo okruzenje je vrlo otezavajuce za razvijanje civilnih inicijativa i organizacija;
2. neodgovarajuca i nesigurna zakonska regulativa, kao i destimulativni poreski propisi (zastareli i neuskladjeni zakoni, niko tacno ne zna sta je dozvoljeno, a sta zabranjeno i kako je nesto moguce pravno izvesti);
3. nedostatak javne podrske i pomoci (nerazumevanje uloge NVO, strah od organizovanog delovanja i angazovanja, neinformisanost);
4. nedostatak materijalnih i finansijskih sredstava za izgradnju infrastrukture organizacija. Privreda i ekonomija su u raspadu i ne mogu da se izdvajaju neka znacajnija sredstva u neprofitni sektor. Drzava daje sredstva samo privilegovanima, bez javnih konkursa. Medjunarodne fondacije su jos uvek malo prisutne u nasoj zemlji, a tradicija privatnih donacija je iskompromitovana raznim dosadasnjim prevarama. Tako npr. dok se u Istocnoj Evropi kao glavna osobenost NPS navodi zavisnost od stranih fondacija, u Jugoslaviji mozemo na prste izbrojati fondacije koje kod nas rade i ulazu u ovaj sektor. Neka nam kao usporedba posluzi primer susedne Madjarske u kojoj, prema nekim podacima, deluje preko 3000 fondacija.

Sta zelimo postici ovim Forumom?
U najopstijem znacenju zelimo da u javnosti promovisemo NVO i NPS i pokazemo njegovu prisutnost i trenutnu snagu. Ne zaboravimo, mi za mnoge gradjane ne postojimo, jer se za NVO u javnosti malo zna. Zato je nas opsti cilj da ova konferencija pomogne u stvaranju kriticne mase pozitivnog javnog misljenja o ulozi i znacaju NVO za razvoj savremenog demokratskog drustva.
Konkretni ciljevi ove konferencije su da se uoce novi problemi na cijem resavanju se svi trebamo angazovati i to:
1. da pripremimo nove zakonske predloge za koje trebamo krenuti u akciju lobiranja;
2. da shvatimo da javno delovanje i angazman u drustvu sadrzi i elemente odgovornosti za ono sta se radi;
3. da uticemo na promenu odnosa izmedju drzave (na svim nivoima) i NVO. Npr. treba traziti od svih skupstina (lokalnih, republickih, savezne) da prilikom dodele sredstava za udruzenja gradjana i drustvene organizacije obavezno raspisuju konkurse, a ne da raspodeljuju sredstva po vlastitom nahodjenju;
4. da vise paznje posvetimo radu sa medijima i odnosima sa javnoscu kako bi se promenila slika o samom sektoru i NVO.
Ako pokrenemo ove probleme sa mrtve tacke, i uz vec uobicajenu razmenu iskustava dogovorimo dalje akcije, mozemo smatrati da je ovaj prvi Forum NVO ispunio svoj cilj.

Posaljite nam vas komentar