Mediji protiv medijacije

Povodom knjige »Pravo na informisanje i profesionalni i eticki standardi u novinarstvu« (autori: Julija Bogoeva, Dragos Ivanovic, Djura Vojnovic, Vladimir Stefanovic, Zoran Kosanovic, Olivera Tomic i Slobodan Djoric), izd. Nezavisno udruzenje novinara Srbije, Beograd 1998.

Autori ove nevelike knjige (83 strane) potrazili su odgovor na sustinsko pitanje, koje se cesto zatura, o tome koliko mediji pridonose ostvarivanju prava gradjana na informisanje i postuju profesionalne i eticke standarde. Umesto apstraktnog nagvazdanja o apoliticnosti i profesionalizmu (to je mogucno i u sluzbi autoritarne vlasti), oni su se latili analize najvaznijih stampanih i elektronskih medija, centralnih -RTS, Tanjug, TV Studio B, Politika, Politika ekspres, Vecernje novosti, Borba, Dnevni telegraf i Demokratija i lokalnih (Nis i Kragujevac) -u razdoblju od kraja 1997. do kraja aprila 1998. godine. Odolevajuci crno-beloj simetriji rezimskih i nezavisnih medija, primenom istih merila na sve analizirane medije, autori su ustanovili da najmocniji mediji, u prvom redu RTS, »u potpunosti slede obrasce propagande -iskrivljuju i precutkuju vazne informacije, manipulisu informacijama sto je cesto jednako lazi, sire nacionalnu i versku mrznju i netrpeljivost, kao i netrpeljivost prema svakom drugacijem politickom i drugom uverenju i kritickom stavu prema potezima vlasti«. Takav zakljucak je cinjenicki zasnovan i obiljem citata i ilustrovan prilozenim dokumentima.

Sustina problema je, dakle, u pervertiranju uloge medija. Umesto da informisu, oni dezinformisu, umesto da budu medijatori izmedju razlicitih aktera na inace dramaticnoj istorijskoj sceni, oni ih konfrontiraju, dolivaju »ulje na vatru«, umesto da doprinose nastajanju javnosti -kao demokratske instance i institucije -oni je onemogucavaju.

Ova knjiga nikome ne presudjuje -mada potice od Suda casti profesionalne organizacije -nego podstice na rasudjivanje o sadasnjoj i mogucnoj ulozi medija. I to na istim nacelima i za drzavne i za nedrzavne medije. U tom pogledu, pored karaktera politickog poretka, narocita paznja je usmerena na obrazovanje i status novinara. Jos jednom se pokazalo da je u sadasnjem politickom poretku novinarska profesija najugrozenija, ali ova knjiga nije puki krik ocajnika, vec podsticaj i medijacija produzene analize i komunikacije ne samo medju novinarima, vec i svima kojima je zaista stalo do prava gradjana na informisanje i do raznih oblika posredovanja u resavanju sporova i sukoba.

N. P.