Nestaje li »Nasa Borba«

Prvo je bila Borba, pa Nasa Borba, da bi na kraju postala, mozda, Njegova Borba ili Njihova Borba. U svakom slucaju, u svim fazama kroz koje je prolazila novina, u novije vreme, rec »borba« podjednako je dobro definisala stanje i u samom listu. On ni u svojim zvezdanim trenucima nije bio lisen briga i problema, jer mu mnogi nisu bili naklonjeni. Izazvao je sumnju vec 1986. godine kada se, dolaskom Stase Marinkovica za glavnog i odgovornog urednika, otarasio drzavnog novinarstva. Vlada Ante Markovica zelela je da novinu postavi na moderne osnove transformisuci je u deonicarsko drustvo. Dusan Mijic je tada postao najveci deonicar.

Udari srpskog rezima na Borbu poceli su ubrzo, ne samo preko tuzilastva nego i preko stamparije i njenih »zdravih snaga« koje su u dva-tri maha odbile da stampaju »izdajnicke« novine. Ni Mijic sa svoje strane nije stedeo truda da u novinama razvije virus raspada. Smenjivao je i postavljao urednike po kriterijumu lojalnosti. Najzad je Dusan Mijic ostao sam.

Redakcija, kako je i sama napisala u obracanju javnosti, »nikada nije postavljala, niti je zelela da postavi pitanje vlasnickih prava Dusana Mijica, a nije ni mogla da utice na poslovnu politiku poslodavca«. Mijic se sluzio svakojakim smicalicama da ogranici njena prava, ali se Redakcija tome nije suprotstavila na pravi nacin. Dok se ona tu i tamo borila za plate i honorare, pa cak i strajkovala (sto Mijic danas naziva »samoupravljanjem«), on je predano radio na unistavanju osnova na kojima pociva list. Njegovo poslovanje sa listom i privatnom firmom bilo je netransparentno, a velika ulaganja se nisu opravdala povecanjem uticaja i citanosti. U takvog vlasnika Evropska unija je prestala da veruje, pa mu je uskratila finansijsku pomoc.

Iako je Dusan Mijic najodgovorniji za zlu sudbinu Nase Borbe, propast tog projekta simbolizuje i umor, nezainteresovanost, neorganizovanost, zatvorenost i egoizam onih koji sebe dozivljavaju kao demokrate i nezavisne. U zemlji u kojoj saopstenja za stampu i kolumne predstavljaju vrhunac aktivizma, normalno je sto nestaju novine, stranke, sindikati, skupstine i ljudi.

Jos 1995. godine Republika je u analizi »slucaja Nasa Borba«, u kojoj su ucestvovali i novinari tog, sada mozda bivseg lista, pokazala iz kojih ce se unutrasnjih organa bolest prosiriti na ceo organizam. Stvarnost nije, nazalost, opovrgla ni delic te studije. Niko, medjutim, nije hteo da cuje zvona koja su zvonila na uzbunu. A tamo gde ne postoje zakoni, pravila, akcionarstvo i partnerstvo, gde cute sindikati i gde se kriju strajkovi, na kraju ipak sve zavisi od sponzora i vlasnika. I zato pitanje: koje su sledece novine na redu.

Olivija Rusovac