Na prvom sastanku Foruma, koji je odrzan 24. septembra u sali SO Vracar, o iskustvima posle donosenja Zakona o univerzitetu, govorili su predstavnici Filozofskog, Filoloskog, Elektrotehnickog, Matematickog i Poljoprivrednog fakulteta, Beogradskog kruga i Univerzitetskog odbora za odbranu demokratije. Predsednik Udruzenja profesora i istrazivaca prof. dr Milan Kurepa najavio je »zestok rad na odbrani autonomije univerziteta« i nameru da Udruzenje utice na dogadjaje na univerzitetu. 

Razlike 

Informacije sa pet fakulteta potvrdjuju da dekani, uglavnom oni koji su bliski radikalima, primenjuju kaznene mere razlicitog intenziteta, ali da im je cilj zajednicki – unistavanje univerziteta kao obrazovne institucije. Cistke na pojedinim fakultetima samo su deo te strategije. 
Prof. Slobodan Dusanic obavestio je da je Odeljenje za istoriju Filozofskog fakulteta obrazovalo radnu grupu koja ce predloziti da se u Zakon o univerzitetu vrate stare odredbe o nacinu izbora dekana, nastavnika i saradnika, dok je prof. Aleksandar Loma premestanje katedre za klasicnu filologiju ocenio kao grub administrativan odnos prema pitanjima u kojima je neophodna konsultacija sa najkompetentnijim strucnjacima. I Vladeta Jankovic, profesor Filoloskog fakulteta, ocenio je odredbe Zakona o izboru dekana, nastavnika i naucnog podmlatka najvaznijima, dok je sve ostale svrstao u »ekscesne situacije«. Obavestio je da na osnovu licnih kontakata postoje saznanja da na Filoloskom fakultetu ugovor o radu nije potpisalo 44 zaposlenih, a ne 75. 

Dileme 

Srbijanka Turajlic, docent Elektrotehnickog fakulteta smatra da se pokazalo netacnim uverenje da »igranjem mozemo umilostiviti vlast«. U tu »igru« spada jednocasovna obustava rada, izostajanje saradnje sa studentima za vreme protesta na Platou, a sve aktivnosti prepustene su sindikatu. Mi smo dekana Teodosica, koji je blizak radikalima, napravili redovnim profesorom, ali je on sada izvucen ispod tepiha, rekla je Turajlic, dodavsi da je novi dekan smenio dugogodisnjeg profesora Marjanovica, nju i sefa studentskog odseka. Od pocetnih 73 sada jos samo 14 zaposlenih nije potpisalo ugovor o radu. Medjutim, 73 profesora vise ne smeju da se bave istrazivanjima i saradnjom sa privredom, pa je fakultet izgubio vise od dva miliona dinara, rekla je prof. Turajlic. »Nekakav otpor na fakultetu jos postoji, ali nije jasno kakav on treba da bude u buducnosti.« Izrazila je strahovanje da ce mozda sve biti kasno dok se fakulteti i profesori dogovore. 
Prema recima Ilije Lukacevica, prof. Matematickog fakulteta, u toj sredini nikada nije bilo ostrih sukoba, ali ton netrpeljivosti sada daje profesorka koja je izabrana za dekana. Suspendovana su dva profesora zbog nepotpisivanja ugovora o radu, a zalba je upucena Upravnom odboru. 
Na Poljoprivrednom fakultetu dekan Milorad Babovic se jos ne zalece i zasad nema progona, rekao je prof. Dragisa Raicevic. Ocenio je da na fakultetu sindikat nije dovoljno uticajan jer je malobrojan, dok zaposleni nemaju volju da se angazuju u borbi protiv Zakona i radije cekaju da vide sta ce se dogoditi za nekoliko meseci. Sindikat je od Ustavnog suda Srbije zatrazio da se izjasni o clanu 165 koji se odnosi na obavezu potpisivanja ugovora o radu, ali odgovor ni posle pet meseci nije stigao. Sada ostaje da se vidi da li imamo snage da se okupimo u odbranu casti i profesije, rekao je prof. Raicevic 
Goran Milicevic iz Univerzitetskog odbora za odbranu demokratije izneo je sledeci bilans: 155 profesora i istrazivaca sa BU nije potpisalo ugovor o radu, njih osmoro u Nisu, dok se na Pravnom fakultetu u Beogradu potpisivanje jos nije organizovalo. Izrazi podrske stigli su od austrijskog parlamenta, iz Nemacke, od Medjunarodnog PEN-a, autori se javljaju u stranim casopisima, a univerzitet je stavljen na spisak zahteva koje Jugoslavija mora da ispuni da bi bila primljena u OEBS, rekao je Milicevic. Za odlazak na konferenciju UNESCO-a (9. oktobar u Parizu) koja se bavi obrazovanjem za 21. vek, odabrani su profesori Dragoljub Popovic, Vojin Dimitrijevic (sa Pravnog) i Ivan Ivic (sa Filozofskog fakulteta). 
Ocenjujuci da su izvestaji na Forumu dali celovitiju predstavu o dogadjajima na univerzitetu, predsedavajuci skupa, Nebojsa Popov, zakljucio je da represija nailazi na ozbiljne otpore, ali da nedostaje vizija resenja sukoba. Po njegovom misljenju, treba uspostaviti komunikaciju izmedju razlicitih udruzenja, organizacija i institucija koje se bave kulturom i naukom da bi se organizovao otpor pred opasnoscu koja preti da upropasti univerzitet. 
Milan Kurepa je obavestio da se prostorije Udruzenja profesora i istrazivaca nalaze u Ulici Djure Jaksica i da svaki fakultet ima poverenika za uclanjivanje. Udruzenje moze da radi samo ako ima clanove, ono ne zeli da bude imaginarno, rekao je Kurepa.  

Olivija Rusovac

O buducnosti nasih univerziteta Pitanje univerziteta jos uvek nije postalo opstedrustveno, javno, internacionalno, univerzalno pitanje  Kao sto je javnosti manje-vise poznato, u Srbiji se vec nekoliko meseci vodi zestoka politicka i sve vise pravna debata u vezi sa neregularnim nametanjem i primenom novog zakona o univerzitetu. U toj visemesecnoj debati, koja je cesto bila opterecena iznudjenim dilemama (ko, gde, kada i kako ce biti udaljen sa univerziteta...), nastao je samo jedan vidljiv front organizovan oko arogantne vlasti i ugrozenih nastavnika. Kao da pitanje univerziteta jos uvek nije postalo opstedrustveno, javno, internacionalno, univerzalno pitanje. Privremeno napusten i delimicno izolovan, univerzitet nije imao neophodnu politicku snagu, pravnu i moralnu energiju da se odlucno suprotstavi nametnutoj kolonizaciji i sve opasnijoj okupaciji. Na istrosenu pobunjenicku energiju studentske populacije u ovom trenutku se nije moglo ozbiljno racunati. Izostala je merodavna reakcija gotovo svih relevantnih institucija, organizacija i udruzenja u Srbiji. Posebno je zatajio drzavni aparat (zakonodavna, sudska i izvrsna vlast) koji je imao legitimnu obavezu da univerzitet zastiti od politicke samovolje partijske koalicije na vlasti (SPS, JUL, SRS). Takodje je nedostajala logisticka podrska mnogih strucnih udruzenja (pravnika, sociologa, politikologa itd.) i esnafskih organizacija (advokati, novinari, ekonomisti itd.). Izostala je moralna podrska uglednih nacionalnih institucija poput SANU i Srpske pravoslavne crkve, koje su se veoma komotno drzale po strani. Pod veoma nepovoljnim okolnostima, slobodni i nezavisni mediji nisu imali pokrice da pitanje univerziteta podignu na rang prvorazrednog politickog, pravnog i drzavnog pitanja. Time je javno mnenje Srbije ponovo bilo liseno blagovremenog uvida u sva relevantna pitanja koja se ticu buducnosti nasih visokoobrazovnih institucija.  Obrad Savic    Reakcije na Filozofskom fakultetu na donosenje novog zakona o univerzitetu  Strajk zapocet 28. maja 1998. jednoglasnom odlukom na zboru zaposlenih, okoncan je na predlog dekanskog kolegijuma 10. juna sa 108 glasova »za« i 56 »protiv«.   Stupanjem na snagu novog zakona dekan Marija Bogdanovic i oba prodekana, Marica Suput i Aleksandar Jovanovic, podnose ostavke.   Cetrnaestog jula osamdesetoro nastavnika i saradnika dostavlja novopostavljenom dekanu Mihajlu Vojvodicu tekst izjave s potpisima kojima potvrdjuje da nece potpisati ugovor o radu shodno clanu 165 novog zakona o univerzitetu.   Sesnaestog jula Milos Arsenijevic u ime potpisnika prethodne izjave, a na osnovu njihovog dogovora od 15. jula, prosledjuje dekanu obrazlozenje predloga da se pokrene inicijativa za ocenu ustavnosti onih odredbi Zakona o univerzitetu koje su u suprotnosti ili medjusobno ili sa Zakonom o radnim odnosima ili ustavima SR Jugoslavije i Republike Srbije.   Nezavisno od prethodne inicijative, na koju nije odgovoreno, upravnik Odeljenja za istoriju, kojem pripada i novi dekan, predlaze, u prisustvu dekana, da se formira radna grupa koja ce elaborirati najvaznije primedbe na novi zakon o univerzitetu, a posebno one koje se ticu postavljanja rektora i dekana, ogromnih nadleznosti uprave i nacina izabiranja i reizabiranja nastavnika i saradnika. Jedna takva grupa je i formirana, od koje se ocekuje da na prvoj sednici naucno-nastavnog veca iznese svoj predlog.   Zbog neaktivnosti prethodnog sindikata, 19. septembra je odrzana Osnivacka skupstina novog sindikata Filozofskog fakulteta, koji bi u novonastalim uslovima, a posebno u vezi sa donosenjem i primenom novog zakona o univerzitetu, trebalo da igra vrlo aktivnu ulogu.   Ugovor o radu shodno clanu 165, prema vlastitoj evidenciji nepotpisnika i na osnovu informacija iz sekretarijata, od 24. septembra 1998. nije potpisalo 75 nastavnika i saradnika.   Cetvrtog septembra, povodom otpustanja profesora Vodinelica, i 16. septembra, povodom otpustanja jos troje nastavnika sa Pravnog fakulteta, protestno pismo je potpisalo 46, odnosno, do sada, 82 nastavnika i saradnika.  Milos Arsenijevic