Zivot to jest smrt
»Zivot se vraca na Kosovo!«
obavestio nas je povremeni predsednik Srbije g. Milutinovic. Objavio je
to istog dana kad je na Kosovu poginulo nekoliko desetina ljudi, kad su
cetiri deteta mladja od godinu dana dovezena u pristinsku bolnicu sa ranama
od granata(!), kad je dvadesetak hiljada ljudi napustilo svoja stanista
a na stotine kuca poruseno i spaljeno. Smrt se, posle kratkog predaha,
vratila na Kosovo, ali za neke ljude, sasvim u duhu novogovora, smrt je
zivot.
Kao sto je i ono sto neki nazivaju
stanjem na ivici humanitarne katastrofe za dedinjske velikodostojnike i
njihove slugane oblik sasvim normalnog bivstvovanja samo za jedan stepen
nizi od blagostanja. G. Milosevic saopstio je g. Dinzbiru i g. Hilu da
»izraz ‘humanitarna katastrofa’ ne odgovara stvarnosti«. Ono
sto su pomenuta gospoda videla na Kosovu – nisu videla. Oci najcesce varaju.
Mogli su, mesto da gledaju i zaviruju, o svemu da se obaveste iz gazdinih
medija. A tamo se lepo kaze da »na Kosovu vise nema raseljenih lica
pod vedrim nebom«, da postoji samo »pozorisna humanitarna katastrofa«
(V. Draskovic) i »vestacki zbegovi« (M. Milutinovic). Nikolaj
Erdman je pisao: »Zivot je lep!«, procitao sam u Izvestijama.
Ali, bojim se, vest ce biti demantovana.
A mozda je g. Milosevic istinski ubedjen
da nikakve »humanitarne katastrofe« nece biti. Mozda je svojim
gostima hteo da kaze: »Ljudi u mojoj drzavi otporniji su nego sto
vi mislite. Mogu oni da podnesu i ono sto vi svilenci sa Zapada i ne pretpostavljate.
Zivot pod najlonskim krovovima sasvim je pristojan, ako povrce uspeva pod
najlonom zasto ne bi i ljudi?«
Zivot pod pritiskom
Pored reci »zavera« postoji
jos jedna opaka antisrpska rec – rec »pritisak«. »Opet
na nas vrse pritisak da odustanemo od nasih nacionalnih ciljeva.«
»Vrsi se produzeni pritisak na nas da se oslabi nasa pregovaracka
pozicija.« »Pritisak«, naravno, uvek vrsi môra
sa zapadnih strana.
Kad god zapadni mediji iznesu neku
neprijatnu istinu o podvizima Milosevica i njegovih delija, sa Dedinja
graknu: To je nepravican i nezasluzen pritisak! Istina o Vukovaru, Dubrovniku,
Srebrenici, Omarskoj bila je samo »pritisak«. Zahtev za izrucenje
ratnih zlocinaca – pritisak. Napisi o dolazecoj humanitarnoj katastrofi
na Kosovu – »produzeni pritisak«.
U Srbiji, izgleda, postoji osobena
definicija istine. Istina je, smatra se, nesto sto je vezano za simpatiju
ili antipatiju prema nekom narodu. Narod koji ima ovakvu teoriju istine
tesko da ikome moze biti simpatican. Sto nas vraca na pocetak zacaranog
kruga.
Svi koji ne poveruju, zdravo za gotovo,
u konstrukte dedinjske propagande vec ceprkaju po mrakovima istine – antisrbi
su. Zasto samo o nama iznose istinu, a kad su u pitanju drugi narodi uvek
zazmure na oba oka? K’o da su drugi bolji? Neka ih, neka vrse pritisak,
to na nas ne ostavlja nikakav utisak!
Jame i Srbi
Na naslovnoj strani jednog bojadisanog
nedeljnika, pise preko cele strane: SRBI PONOVO U JAMAMA.
Izmedju Srba i jama postoji neka tajna
kobna veza. To sto su mnogi Srbi u Endehaziji zavrsili u jamama nije istorijski
izuzetak. Jame su srpski usud. Usud koji je Srbima odredio neki svevremeni
andjeo zla. Krecarska jama u Klecki nije pojedinacni zlocin nekih nacionalistickih
ludaka vec signal da taj andjeo srbomrstva ne spava. Predznake budjenja
jamske nemani treba na vreme otkriti i po njoj udariti svim sredstvima,
svim sredstvima. Jame vrebaju Srbe cak i tamo gde ih geoloski nema. Drugi
narodi stradaju mozda masovnije nego mi, ali stradaju banalno: od metaka
i granata. Srbi stradaju u jamama, zato su Srbi mitski stradalnici i pogibnici
koji se svim silama upinju da izbegnu celjust mitske jamske nemani i zato
je njihova borba uvek pravedna. Ostavljam psihoanaliticarima da se iscrpnije
pozabave odnosom Srba i jamske ugroze.
Maticar svih Srba
Taman sam poverovao u teoriju iz knjige
Srbi narod najstariji da je srpska prapostojbina vasceli zemaljski sar,
kad g. Draskovic grunu sa novom teorijom: »rodno mesto svih Srba
je Kosovo«. (I: »Kosovo je vrelo svih Srba«. Sto bi trebalo
da znaci da su svi Srbi nastali od vodenih kapi koje vrcaju iz vrela bas
kao sto su stare Maje nastale od kukuruza.)
Prilicno me zbunila teorija g. Draskovica.
Dok ga nisam video kako se zvonko ljubi sa »nasim danasnjim kosovskim
junacima« i kako im saopstava da su oni »izvor njegove vere
i snage«.
Kad policajci-junaci saznaju da su
»svi Srbi rodjeni na Kosovu« i da je »Kosovo vrelo svih
Srba« postavice sebi pitanje: »Sta ce ne-Srbi u srpskom zavicaju?
Sta ce ne-srpske kuce na srpskim kucistima? Ko zamucuje i oneciscava vrelo
svih Srba?«
I od sad ce pucanje, rusenje i paljenje
predstavljati sebi kao izraz probudjene nostalgije.
Miodrag Stanisavljevic
|
