»Mir na Kosovu«

Na pocetku vanrednog zasedanja Skupstine Srbije, 28. septembra, srpski premijer Mirko Marjanovic je podneo izvestaj o aktivnostima vlade u vezi sa situacijom na Kosovu. On je, izmedju ostalog, rekao da »na Kosovu vlada mir, da je zivot normalizovan, a Srbija osujetila pokusaj secesionista da terorom ostvare svoje namere«. U svom izlaganju, premijer Marjanovic je zakljucio da je sada moguce povlacenje antiteroristickih trupa kao i realizacija »sporazuma 3+3« o normalizaciji skolstva, a obecana je i amnestija onim Albancima koji nisu pocinili zlocine, a koji bi oruzje predali u roku od nedelju dana. Odluceno je i da se na Kosovu formira privremena vlada i za mandatara je izabran Zoran Andjelkovic, dosadasnji ministar za omladinu i sport u Vladi Srbije.

Nove zrtve

Organizacija za zastitu ljudskih prava Human rights watch tvrdi da na Kosovu ima novih civilnih zrtava. Prema neimenovanom ocevicu, u mestu Gornje Obrinje, u cijoj blizini su nekoliko dana ranije vodjene borbe u kojima je stradalo sedam policajaca, vidjeni su lesevi 18 civila za koje se smatra da pripadaju dvema porodicama Deliju. Portparol Ministarstva unutrasnjih poslova, pukovnik Bozidar Fatic, odbacio je mogucnost da su vinovnici ovog masakra nad civilima pripadnici MUP-a, a svetska stampa i vodeci politicari zapadnog sveta sa zgrazanjem su propratili ovo otkrice novih masovnih stradanja gde je ubijeno i dete od godinu i po dana.

Zemljotres

U noci prelaza iz septembra u oktobar, Srbiju je prodrmao prilicno jak zemljotres od osam stepeni Merkalijeve skale, sa epicentrom u okolini Mionice. Nije bilo ljudskih zrtava, ali je poruseno ili osteceno oko 60% kuca u podrucju koje je zahvatio zemljotres.

Crna Gora - vanredno zasedanje Skupstine

Na vanrednom zasedanju Skupstine Crne Gore, koje je pocelo 28. septembra i trajalo tri dana, odbacen je predlog rezolucije, sacinjen od strane SNP-a Momira Bulatovica, a usvojen je nov tekst koji su, u vidu amandmana, predlozila tri poslanika DPS-a. Pored vec ponovljenih stavova crnogorskih zvanicnika o Kosovu, izricito je receno da Crna Gora nece prihvatiti status Kosova kao trece republike.

Novo reagovanje Saveta bezbednosti

Posle konsultacija SB UN, odrzanih na inicijativu novog predsedavajuceg Saveta, britanskog ambasadora Dzeremi Grinstoka, osudjeni su novi masakri na Kosovu i zatrazeno je od predsednika Milosevica da kazni odgovorne za te zlocine. Izrazena je zabrinutost zbog informacija da se borbe nastavljaju i odlucnost da se spreci humanitarna katastrofa na Kosovu.

Zaostravanje

»Dozvolite mi da kazem da smo spremni«, rekao je generalni sekretar NATO Havijer Solana, odmah posle saopstenja SB UN, dodavsi da NATO u potpunosti podrzava najnovije saopstenje Saveta bezbednosti u kojem se osudjuju masakri albanskih civila. Donji dom ruskog parlamenta, Duma, jednoglasno je usvojio rezoluciju o zaostravanju situacije oko SRJ. U tekstu rezolucije se preporucuje predsedniku i premijeru Ruske Federacije da upozore rukovodstva zemalja clanica NATO da ce se »bilo koja vojna akcija protiv SRJ, bez odobrenja SB UN, tretirati kao nepravni i agresivni akt«.

Moguce operacije NATO

Rimski dnevnik Republika objavio je eventualni redosled vojnog udara NATO na SRJ pozivajuci se na to da su planovi Alijanse u potpunosti spremni. Prema ovom listu, u prvoj fazi bi, americkim krstarecim raketama, bila unistavana radarsko-komunikaciona postrojenja VJ, a zatim bi lovci-bombarderi bacali bombe na aerodrome Podgorica, Nis, Obrva, Batajnica i Kovin. Posle prve faze, NATO je, prema pisanju Republike, predvideo i moguce uzvratne udarce na brodove u Jadranu i svoje najblize baze u Italiji.

Izvestaj Kofija Anana

U izvestaju generalnog sekretara UN Kofija Anana, koji je procitan na sednici SB UN 5. oktobra, ocigledna je zabrinutost zbog humanitarne situacije na Kosovu. Kofi Anan u svom izvestaju pominje nastavak ofanzive »vladinih snaga« i posle rezolucije SB br. 1199 i zapocinjanje nove faze u regionu Drenice i trouglu Suva Reka-Stimlje-Urosevac, kada je iz tog podrucja izbeglo 20 000 ljudi.

Savezna skupstina o Kosovu

Skupstina SRJ na sednici odrzanoj 5. oktobra, donela je zakljucke u 14 tacaka u kojima se, izmedju ostalog, kaze da je »albanski terorizam i separatizam osnovni uzrok za krizu na Kosovu«, a osudjuju se i one zemlje »cije su teritorije i politika posluzile kao podrska i baze za obuku, finansiranje, naoruzavanje i prebacivanje teroristickih bandi na teritoriju SRJ«, a kaze se i da »Savezna skupstina najostrije osudjuje agresivno ponasanje i delovanje Republike Albanije koja se pretvorila u pravi poligon i najvecu bazu terorista i medjunarodnog kriminala u Evropi«.
Savezni premijer Momir Bulatovic je, u uvodnom izlaganju, konstatovao da se SRJ nalazi u neposrednoj ratnoj opasnosti i da se, ukoliko dodje do vojne intervencije, mora braniti svim raspolozivim sredstvima.

Novi porez

Po hitnom postupku, Savezna skupstina je usvojila Zakon o finansiranju vanrednih troskova odbrane zemlje kojim bi se, uvodjenjem posebnih saveznih poreza na promet (po stopama od 0,6 do 4%), do kraja godine inkasiralo oko milijardu dinara.

Nove grobnice

U mestu Volujak, 60 km udaljenom od Pristine, pronadjene su cetiri lobanje, dva tela i nesto odece. Prve procene ovih ljudskih posmrtnih ostataka govore o tome da se mozda radi o vecoj grobnici cije ce otkopavanje teci sporo zbog konfiguracije terena.

»Cistka« se nastavlja

Deset nastavnika udaljeno je, odlukom dekana Olivera Antica, sa Pravnog fakulteta u Beogradu, a sedmoro profesora univerziteta u Srbiji zatrazilo je od Mirka Marjanovica da hitno povuce Zakon o univerzitetu. Grupi profesora koja jos uvek protestuje na Pravnom fakultetu, pridruzilo se i devet asistenata.
Na Ekonomskom i Elektrotehnickom fakultetu doslo je do pravih incidenata izmedju starih i novih predavaca, ali i izmedju profesora i obezbedjenja koje ih je, i nasilno i pred stotinama studenata, sprecavalo da drze nastavu. Dekan Filoloskog fakulteta Radmilo Marojevic je suspendovane nastavnike sa Katedre za opstu knjizevnost rasporedio na radna mesta naucnih istrazivaca koja nigde nisu predvidjena. Studenti na ovoj katedri nisu dobili cak ni zamenu za svoje nastavnike, pa su javno protestovali.

Sedma godisnjica »Zena u crnom«

Konstituisano je Privremeno vece Kosova od 17 clanova bez konsultovanja albanskih stranaka. Jedan dan kasnije, 5. oktobra, Milosevic je primio ministre odbrane i spoljnih poslova Rusije, Igora Sergejeva i Igora Ivanova. Prema navodima Tanjuga, I. Ivanov mu je predao pismo predsednika Jeljcina.
Vojni kabinet predsednika Milosevica izdao je saopstenje o odrzavanju sednice Vrhovnog saveta odbrane kojoj su prisustvovali svi njegovi clanovi i na kojoj je, izmedju ostalog, izrazena spremnost da se zemlja brani adekvatno vojnoj agresiji.
U Beogradu su, obelezavajuci sedmu godisnjicu od osnivanja, zajedno sa gradjanima a protiv ubijanja na Kosovu, protestovale »Zene u crnom«.

Nagadjanja oko vojne intervencije

I dok su strane agencije i mediji ocenjivali da je vec izvestaj K. Anana dovoljna osnova za intervenciju, clanice NATO nisu jos pokazivale jedinstvenost u nameri da se ona i realizuje. Havijer Solana, generalni sekretar NATO, u jednom intervjuu, izjavio je da »Milosevicu vreme istice«, a grcki premijer Kostas Simitis da »nema utisak da ce biti vojne intervencije«.

Uredba

Devetog oktobra stupila je na snagu Uredba Vlade RS o posebnim merama u uslovima pretnji oruzanim napadima NATO na SRJ koja ce se primenjivati »dok je Vlada ne ukine«.

»Brza« diplomatija Ricarda Holbruka

Medjunarodna zajednica se, u finisu krize na Kosovu, potpuno oslonila na americkog diplomatu Ricarda Holbruka koji je danima na relaciji Beograd-Pristina-Brisel i sate provodi u telefonskim razgovorima sa Vasingtonom. Dok se Milo Djukanovic sastajao sa Robertom Gelbardom i patrijarhom Pavlom i dok je Ibrahim Rugova, na konferenciji za stampu u Pristini, ostajao pri zahtevu za nezavisnost Kosova, na Dedinju su se razgovori privodili kraju.

Milosevicevo obracanje gradjanima

Trinaestog oktobra, predsednik SRJ Slobodan Milosevic obratio se gradjanima sa kljucnom informacijom da je »opasnost otklonjena«. Tekst njegove izjave nije sadrzavao preciznije informacije.

Sporazum

Obelodanjen je tekst sporazuma koji je, u stvari, samo platforma za buduce pregovore. On insistira na politickom resenju problema, prestanku nasilja i terorizma, sto bi trebalo da omoguci 2000 OEBS-ovih posmatraca, amnestiju za one koji nisu pocinili zlocine i preispitivanje presuda izrecenih za krivicna dela, ali i omogucavanje neometanog prisustva stranim strucnjacima koji ce, zajedno sa domacim istraziteljima, ucestvovati u istrazi pocinjenih zlocina. Precizirani su vremenski rokovi za svaki zahtev, pa je intervencija NATO, u stvari, samo odlozena do 27. oktobra, zbog ispunjenja zahteva.
S. Milosevic je posetio postradale u zemljotresu, u okrugu Mionica, i porucio im da, ne cekajuci komsije, poruse tesko ostecene kuce i pre zime sagrade nove.

Pocetak realizacije sporazuma

Sporazum su pozdravile vlasti u Crnoj Gori, a Vojislav Seselj je izjavio da su medjunarodnoj zajednici ucinjeni samo minimalni ustupci. U Beogradu je 15. oktobra potpisan sporazum Milosevica i Solane o NATO kontroli nad Kosovom, koju ce obezbedjivati bespilotni avioni U-2. Ovaj sporazum su potpisali i generali NATO Vesli Klark i Klaus Nojman sa generalom Momcilom Perisicem, a Bronislav Geremek, predsedavajuci OEBS-a, potpisao je sporazum o verifikacionoj misiji OEBS-a na Kosovu sa ministrom spoljnih poslova SRJ Zivadinom Jovanovicem. Tehnicki deo ovog tima vec je stigao na Kosovo. Tih dana, na Kosovu su nestala dva novinara Tanjuga, a tri policajca su ubijena.

Mediji na meti

Odmah nakon pristanka S. Milosevica na Holbrukov predlog, doslo je do »dejstvovanja« Uredbe Vlade Srbije i to iskljucivo na medije. Zbog »sirenja panike i defetizma medju gradjanima« kao i zbog tekstova pojedinih autora, stavljene su pod kljuc prostorije Nase Borbe, Danasa i Dnevnog telegrafa, a nesto ranije je Radio Indeksu ucinjeno isto.

Novi zakon o informisanju

Zakon o informisanju usvojen je na zasedanju Skupstine Republike Srbije u utorak 20. oktobra. Zakon je, prema tumacenju pravnih strucnjaka i novinara, krajnje restriktivan i vraca nas u vreme krivicnih progona zbog slobodno izrazenog misljenja. Ovaj zakon predvidja drakonske novcane kazne za krsenje pojedinih njegovih odredbi. Novom uredbom, a stupanjem na snagu ovog zakona, ukinuta je prethodna uredba zbog koje su, privremeno, zabranjeni neki listovi.

Prvo sudjenje i prve kazne

Po prijavi Patriotskog saveza Beograda, pred sudiju za prekrsaje u Prvom privrednom sudu u Beogradu, izasli su Slavko Curuvija, vlasnik lista Evropljanin, Dragan Bujosevic, glavni i odgovorni urednik lista i Ivan Tadic, direktor preduzeca De-Te Press. Oni su optuzeni da su, u poslednjem broju ovog lista, izneli »netacne informacije kojima se poziva na rusenje ustavnog poretka, narusavanje teritorijalne celovitosti i nezavisnosti Republike Srbije i SRJ«. Pred prepunom sudnicom, sudija je odbio sve predloge odbrane, pa i onaj za izuzece sudije. Sudjenje je zavrseno oko ponoci izmedju petka i subote, a prema presudi ciji je rok za donosenje pismenim putem bio 24 casa, okrivljeni bi trebalo da plate preko dva miliona dinara.

Nastasja Radovic