Cesto se govori o novom svetskom poretku, retko o novom antisvetskom poretku. O prvom se, toboze, sve zna; o drugom tek ponesto. Nizu se opste oznake: autoritarizam, totalitarizam, demokratura, tenkokratija, ohlokratija; nedavno je lucidni publicista Teofil Pancic lansirao novi termin - »furdokratija«, kao oblik vladavine socijalnog taloga. Nedostaju, pak, konkretna saznanja o nacinu uspona sa socijalnog dna do drzavnog vrha. Donekle se nazire put sticanja moci - brutalno rusenje stare elite, manipulacija i kradja izbora. Ponesto se zna i o namicanju bogatstva - kradjom i pljackom na ratistima i u pozadini. Malo se zna o sticanju ugleda. Ponajmanje o vezi izmedju ovih, klasicnih, atributa elite. Obilje skandala, ipak, donosi mnostvo cinjenica o tome kako »niko i nista« postaje »neko i nesta«. Ali, pouzdanijih analiza jos nema.
Veoma malo se zna o »kanalima vertikalne pokretljivosti« sa dna ka vrhu drustvene i drzavne hijerarhije. Nude se izvori, recimo, o tome kako su se provincijski muzikanti uzdigli do finansijskih magnata, »delije« sa stadionskih tribina u »vitezove«, sirotani u bogatune, kukavelji u komandante i vojvode; sve u slavu »vaskolikog srpstva«. Pravi rudnik podataka moze se naci u revijalnoj stampi, od Duge, vaznog promotora uspona nove elite, do sadasnjih propagatora njenog baskarenja - Profila, Dame, M Magazina, Kuce itd., superluksuznih oglasivaca njene moci, bogatstva i »imidza«.
Bez pouzdanijih znanja, mnoge stvari izgledaju apsurdno, kao sto je i sama sintagma »elita olosa«; ostace zagonetno i to kako se ostaje ili postaje olosem, i kako se uvek iznova zgrusava pena na vrhu kotla »negativne selekcije kadrova«.