»Borske novine« 101. put na sudu Trebalo bi videti da li u istoriji novinarstva ili Ginisovih rekorda postoji slucaj novine koja je pred sudom bila 101 put. To se desilo Borskim novinama koje izlaze samo cetiri godine, a na putu su da zabeleze istorijski rekord. Naime, opstinski sud u Zajecaru pozvao je »okrivljenu« Dusicu Radulovic (vlasnik i glavni urednik) koju su zbog klevete prijavila dva lokalna mocnika koji su se nasli pogodjeni sadrzajem Biltena jedine slobodne mesne zajednice u opstini (Novo seliste). U pomenutom Biltenu objavljen je, naime, napis sa jednog klozeta u toj ustanovi. Lokalni mocnici ocigledno drze do neukaljanosti svojih imena pa su kao mesto sudjenja odabrali Zajecar, a ne Bor u kojem stoluju. Miroslav Radulovic i Dusica Radulovic, novinari, do sada su u svojoj karijeri privodjeni, sumnjiceni, pretresani. Oni i njihove novine su crna ovca u gradu u kojem su lokalni funkcioneri na takvom stupnju vaspitanja da su ulicni dileri prema njima prava gospoda. U Boru je normalno da novinar bude izbacen kao kufer iz kafane da ne bi uznemiravao opstinske funkcionere dok se zabavljaju, da mu ti isti na ulici psovacki prete zbog clanaka u kojima strucnjaci ne pisu najpovoljnije o ljudima ciji su prijatelji opstinski vlastodrsci. U Boru je cak normalno da se »uhapsi« zastava DS istaknuta iznad sedista stranke, samo zato sto u istoj kuci stanuje clan JUL-a (ovo su »dogadjaji« samo iz jednog broja Borskih novina). Svoju neverovatnu sudbinu Borske novine nose uz dozu humora i peckavosti koja ih cini nadmocnim, ali ne i otmenim. Dobar nacin da se prezivi u zagusljivoj sredini. Olivija Rusovac

Ide Sloba lajkovackom prugom Bas taj Vozd ume da iznenadi. Taman se priviknemo na njegovu ratnicku pozu, kad, odjednom, eto ga u pozi mirovnjaka. Bije ga glas mizantropa, a on veseljak da ne moze biti veci, kao onomad s decurlijom iz »Radosti Evrope«. Dugo nepopustljiv, odjednom je popustljiv. Za njegovo ime vezuju se pretnje svakakvim strahotama, ali i izbavljenje od njih. Poverujemo da je trajno skriven od javnosti, kad eto ga kako se preko televizije obraca naciji. Kazu da je nadmen, a on ume da zadje u narod. Ume li ume. I to utabanim stazama, kao legendarni Mile lajkovackom prugom. A ume i da izabere narodskog domacina, sa sve slikom uvazenog gosta - tamo gde je mesto - ikoni (slicno biva i s Vukom, samo sto je za njegove posete na pomenutom mestu - Draza). Dragan Ilic   Nikola Cvetkovic

Skoro istovremeno - pocetkom oktobra - papa Jovan-Pavle II je proglasio blazenim kardinala Stepinca i sveticom Edit Stajn koja je umorena u nacistickom logoru; posvecenje hrabre karmelicanke »koja se citavog zivota osecala Jevrejkom« - kako je sam papa naglasio - i koja je mucenickom smrcu posvedocila svoj otpor jednom totalitarizmu, ostalo je bezmalo nezapazeno dok je beatifikacija Stepinca propracena i u laickim i u crkvenim komentarima sirom sveta kao »kontroverzni cin« i bura se oko tog cina ne stisava. Uzviseni cin - inace strogo crkveni cin - odvijao se u spletu neobicnih simbola i signala.
Pedeset godina vec pokojni kardinal stoji u kolektivnoj svesti sirom Balkana kao mitski lik sa promenljivim predznakom; za jedne je bio svetac i pre beatifikacije, za druge »ustasa« i zlocinac iako na posleratnom sudjenju ni jedno ni drugo dokazano nije; kardinal je sudjen i robijao je zbog svog odlucnog antikomunistickog stava, ali sve do danas ga prate - umesto analize njegove istorijske uloge - obicne legende; kriticki sud je izostao kako u laickoj tako i u crkvenoj istoriji i istoricarima jos uvek ne polazi za rukom da rese famozni problem »belih mrlja« - saradjivao je sa »postojecim vlastima«, davao je legitimitet rezimu NDH - u cemu nije bio jedini u crkvi i na Istoku i na Zapadu - porucivao - to je jos neizucena gradja - i komunistima da ce i sa njima saradjivati kada budu na vlasti i Tito ga je u Zagrebu »biranim recima« pozdravio nakon rata; obicna je legenda i to da je Tito od njega trazio da stvori nekakvu katolicku crkvu nezavisnu od Vatikana jer je dobro znao da je nesto slicno apsurd; kardinal je bio ubedjeni antikomunista, ali je Stepincev udes bio upravo u prevelikoj bliskosti sa jednim drugim totalitarnim rezimom za vreme rata; i tu nije bio - valja i to istaci - jedini; crkveni kalendar je prepun jos i gorih slucajeva, kako u istocnoj tako i u zapadnoj crkvi; papa Jovan-Pavle II je naravno znao sve to jer on je upravo otvorio proces kritickog osvetljavanja »mracne proslosti u Crkvi« - to su njegove reci - kao sto je znao da antikomunizam nije dovoljan motiv za iskazivanje jedne takve casti; nevolja je u tome sto simboli imaju i svoje vremenski prepoznatljive signale - i onaj politicki je izbio u prvi plan; uzaludno je cuditi se tome sto je rezim g Tudjmana beatifikaciju dobro iskoristio - famozna blizina Crkve vlastima se tokom istorije uvek i zavrsavala na stetu Crkve i sasvim je na mestu recimo sud o. Bernara Dipuia koji u La Croix trezveno prosudjuje da je beatifikacija bila »rizik jer je jos rano za punu istinu«, kao sto je u pravu i o. Sagi-Bunic koji je ocekivao da bude osudjen rezim NDH.

M. Dj.