Zbivanja
Banatski dunst
Umesto »bermudskog trougla« s negativnim vibracijama – »Banatski trougao« s pozitivnim vibracijama • Saradnja od davnina • Banat na Internetu
Kada je, vise puta u svojoj dugoj i neveseloj istoriji, Kikinda gorela, ekipe iz Temisvara i Segedina stizale su prve na »lice mesta« da gase pozar. U Segedin su Kikindjani isli radi skolovanja, u Temisvar – kod vladike. Vekovima uspostavljanu saradnju izmedju tri grada nisu poremetile ni nove granice, koje su do tada jedinstveno podrucje Banata podelile u tri drzave. Novac i roba cirkulisali su i dalje, a ostalo je ponesto i lepih uspomena. U Segedinu i danas postoji »Kikindai utca« (Kikindska ulica), iako je u Kikindi, blagodareci cestim promenama vlasti, uz obavezne promene imena ulica, zaboravljeno koja je od njih bila »Segedinska«. U Temisvar se, dok je tamo vladala jeftinoca, slivalo na hiljade Kikindjana, radi »sverc-komerca«. Sad, medjutim, kad se sve rusi, ili bar ne izgleda mnogo bolje, sazrevaju uslovi da se saradnja ova tri grada podigne na savremeniji nivo. Promovisana je, tako, inicijativa »Banatski trougao« koja bi, po recima autora projekta, Branka Komadine, emitovala samo pozitivne vibracije umesto »bermudskog trougla« u kojem, znamo, nestaju brodovi.
Projekat BANNET – NVO radionica Banatski trougao – Temisvar, Segedin, Kikinda predstavljen je javnosti u Kikindi, 17. novembra u Domu omladine, u okviru okupljanja predstavnika Saveza slobodnih gradova i opstina. Ucestvovali su Distrikt 0230, Urbana radionica iz Vrsca, Otvorena vrata – Vox humana iz Subotice, Evropski pokret u Srbiji i Gradjanska inicijativa iz Beograda, predstavnici Fonda za otvoreno drustvo, USAID-a, UNDP, IRC, OXFAM, OEBS, UNICEF, UNESCO i srodnih organizacija iz susednih zemalja, lokalnih vlasti, biznisa, medija i NVO Kikinde, Segedina i Temisvara, i predstavnici slobodnih gradova i opstina.
Uz obilato koriscenje kompjuterske tehnike, predstavljena je na Internetu regija Banat i projekti »Lokalna agenda 21«, »Evropski modeli lokalne samouprave«, »Unapredjenje lokalne samouprave u Kragujevcu i Nisu«, ARK – alijansa za razvoj Kikinde, Zrenjaninska inicijativa i BBNET – Balkan Business Network.
Skup je okoncan potpisivanjem Deklaracije o prekogranicnoj saradnji nevladinih organizacija Temisvara, Segedina i Kikinde. Deklaraciju su potpisali Institut za interkulturalnost iz Temisvara, Savez za Segedin, Distrikt 0230 iz Kikinde, Urbana radionica iz Vrsca i Otvorena vrata iz Subotice.
»Potpisnice ove deklaracije nameravaju da uvazavaju pouke uskovitlane istorije ovih prostora«, navodi se u dokumentu. »Jedna od nesumnjivih pouka je da politika i ekonomija, ovde oduvek dva vodeca sektora, ubuduce moraju kvalitativno drugacije da se odnose prema interesima treceg sektora«. Stoga ce potpisnice – a imajuci u vidu dobrobit regije Banat, maticnih drzava, Evropske unije i vlastitu – prema domicilnim i medjunarodnim donatorima nastupati zajednicki, i to u svakom slucaju koji ne skodi njihovim pojedinacnim interesima. Kap lepih reci o saradnji i uvazavanju – u moru opstrukcija, vredjanja i svakovrsnih oblika nasilja.
Gordana Perunovic Fijat
Deklaracija
O prekogranicnoj saradnji nevladinih organizacija Temisvara, Segedina i Kikinde
Ucesnice NGO Workshop-a na temu:
»NVO kao cinilac prekogranicne saradnje lokalnih zajednica«, saglasne su u sledecem:
Nesporna je cinjenica da se svaki od tri dela Banata vidljivo razlikuje od drugih regija u maticnim drzavama, a da su medjusobno veoma slicni po istorijskim, geografskim i civilizacijskim odlikama. Banat u celini je vec bio regija Evrope i zato nije u pitanju njen ulazak u Evropu vec zalaganje za prosirenje Evrope jednom takvom regijom.
To cini odrzivim:
Banatski trougao - Kikinda, Temisvar i Segedin.
Da bi pred vratima treceg milenijuma, ere u znaku procesa integracije uz negovanje pluralizma i interkulturalnosti, tako bilo i u Banatu, potpisnice ove deklaracije nameravaju da uvazavaju pouke uskovitlane istorije ovih prostora. Jedna od nesumnjivih pouka je da politika i ekonomija, ovde oduvek dva vodeca sektora, ubuduce moraju kvalitativno drukcije da se odnose prema interesima treceg sektora.
Razlike u uslovima delovanja i povezivanja banatskih NVO unutar Jugoslavije u odnosu na NVO u susednoj Madjarskoj i Rumuniji su evidentne, ali to predstavlja potencijalno bogatstvo ako se u regiji uspostave odrzivi integrativni procesi. Ti procesi su prevashodno u interesu gradjana Banata i drugih gradjana Madjarske, Rumunije i Jugoslavije, sa kojima banatske NVO saradjuju u okviru treceg sektora. Zato su NVO, potpisnice ove deklaracije saglasne da se povezu u BANNET - Banat NGO Network.
Osnovni smisao ove deklaracije je da se na banatskoj civilizacijskoj matrici zasnivaju novi i odrzivi obrasci razvoja svake od potpisnica, a na vlastitu dobrobit, dobrobit regije Banat u celini, dobrobit maticnih drzava i Evropske unije. Zato su se potpisnice ove deklaracije saglasile da prema domicilnim i medjunarodnim donatorskim i finansijskim institucijama nastupaju zajednicki i to u svakom slucaju koji ne skodi njihovim pojedinacnim interesima. Potpisnice Deklaracije:
Distrikt 0230, Kikinda
Urbana radionica, Vrsac
Otvorena vrata, Subotica
Institut za interkulturalnost, Temisvar
Savez za Segedin
Izjave ucesnika
Da razvoj bude ugodan za sve
Dusan Vasiljevic (Evropski pokret):
»Sta je Agenda 21? To je model razvoja ljudskog drustva, usvojen pocetkom devedesetih, a sustina mu je da se razvoj preusmeri tako da bude u skladu sa svim ciniocima. Ustanovljeno je da se o razvoju najbolje, najefikasnije odlucuje na lokalnom nivou, tu ljudi najbolje znaju sta im je potrebno i kako da to obezbede. Tri su stuba lokalnog razvoja: nevladine organizacije, lokalna vlast i lokalni biznis. Svaka sredina ima svoje potrebe, a sva aktivnost bazira se na konceptu: da razvoj bude ne samo dobar, vec i ugodan za sve«.
Gabor Kudlik (Subotica):
»Mi kazemo: da nije Banata ne bi bilo Subotice, posto nam je pola stanovnistva poreklom iz Banata. Nas je zadatak za sledeci vek da koristimo iskustva NVO iz Madjarske, posto, zahvaljujuci blizini granice, imamo dosta kontakata sa madjarskim NVO. Trougao Segedin-Temisvar-Kikinda je dobra ideja, zato odmah predlazemo jos jedan trougao, mozda Subotica-Sombor-Baja. To sto govorimo vise jezika i zivimo u vise zemalja smatramo prednoscu, a sto vise projekata iz susednih zemalja - to bolje«.
Eudjen Gerga (Institut za interkulturalnost, Temisvar):
»Veliki broj okupljenih u sali Doma omladine pokazuje veliko interesovanje za razvoj regije Banat. Nasa organizacija je nevladina, neprofitna, saradjujemo sa Savetom Evrope i Evropskom unijom. Realizujemo razlicite projekte usmerene u razvoj Evrope. Pozdravljamo ideju Banatskog trougla«.
Branko Komadina (Distrikt 0230):
»Gradjanin je najredja zverka na ovim prostorima«.
Alija Halilovic (predsednik Gradjanskog foruma iz Novog Pazara):
»Mi nismo neprofitna, nego negativno profitna organizacija, ali mi proizvodimo pozitivne vibracije. A prema broju Pazaraca koji zive u Temisvaru - mi smo cak u prednosti i nad Kikindjanima«.
Aleksandra Stankovic (Zrenjaninska inicijativa):
»Pripremili smo prezentaciju Zrenjanina na Internetu pre Beograda, ali za to nije bilo dovoljno razumevanja lokalne vlasti, pa inicijativa nije realizovana. Sad, kako nam se vlast promenila, razumevanja ima jos manje«.
Miljenko Dereta (Gradjanska inicijativa, Beograd):
»Rusimo prepreke, gradimo mostove, to je nasa deviza. A prepreke postoje, na svim nivoima, od lokalnog do drzavnog, narocito drzavnog, i to - sa nase strane! U vreme sankcija, sve sto je bilo vezano za NVO - islo je na seminare u Segedin i Temisvar. Pozdravljam inicijativu Banatskog trougla, ovim organizacijama treba pomoci«.
Aleksandar Denda (Evropski pokret, Beograd):
»Jednom sam cuo: borimo se protiv nacionalizma - lokalpatriotizmom. Shvatio sam da je to sjajna ideja, kad su na vlast u nekim gradovima dosli ljudi koji su poceli manje da slusaju svoje partijske centrale, a malo vise ljude koji su ih izabrali. Kad su rekli: gospodo, to je u redu, to je program za koji se zalazemo, ali nama, ovde, u lokalnoj zajednici, pacovi jedu decu u porodilistima, voda je losa, putevi izlokani, a ljudi nemaju za struju i grejanje. Kad su se okrenuli interesima lokalne zajednice i poceli da resavaju konkretne, ljudske probleme - a to su najvazniji problemi«.
Zoran Milesevic (vlasnik i direktor VK radija, Kikinda):
»Gospodin Denda, divno je to sto ste rekli, i to je tacno - oko pet odsto. Svih ostalih devedeset pet odsto problema je ostalo nereseno«.
|
