"Republika"

	Broj 201

Zbivanja Denacionalizacija jos uvek tabu-tema Nas povratak u Evropu, a samim tim i njene kljucne privredne, ekonomske i monetarne institucije, cijim cemo se pravilima pre ili kasnije prikloniti, zavisice umnogome i od nekih cisto pravnih aspekata od kojih bi jedan mogao biti i pitanje nacionalizovanog kapitala Svojevremena natezanja oko donosenja Zakona o ekonomskoj i vlasnickoj transformaciji, odnosno privatizaciji, sustinski su prezentovala i neke osnovne elemente prirode aktuelnog rezima koji se na ovakav korak odlucio ne samo nevoljno vec i na nacin koji ce proizvesti prilicno konfuzije i teskoca jer nije donet redosledom koji bi za nase uslove bio logican i, zapravo, jedino ispravan. Otuda se nista drugo i nije moglo ocekivati - i sto se u sustini vec dogodilo - od isto tako nategnutog i gotovo mukotrpnog sprovodjenja u samoj praksi, pri cemu je jedino nekakva deklarativna transparentnost bila samo zamena za sustinsko i istinsko pokretanje jednog ovakvog procesa. A sve je to u sasvim bliskoj vezi i sa vec pomenutom prirodom aktuelnog rezima. Ovih dana, medjutim, a nakon nekoliko meseci zatisja i cutanja, oglasilo se i resorno Ministarstvo pri vladi Srbije zaduzeno za sprovodjenje Zakona o ekonomskoj i vlasnickoj transformaciji i to vescu da se »intenzivno radi na ubrzanju procesa privatizacije, odnosno da je tzv. prvi krug privatizacije zavrsen u cak 16 preduzeca a javni poziv pri tom za upis deonica i akcija uputilo jos 58 preduzeca«. Uz ovu vest receno je i to da je Direkcija za procenu kapitala pocetkom oktobra ove godine izdala blizu 650 resenja kojima je potvrdjena tzv. valjanost obavljenih procena, dok se za jos oko 250 preduzeca ova valjanost ispituje i proverava dokumentacija o tome. Iz resornog Ministarstva takodje je stigla i vest da ce tokom ovog meseca u Sluzbenom glasniku Srbije biti objavljeni i javni pozivi za prvi krug privatizacije i upis akcija jos 31 velikog preduzeca, medju kojima se nalazi i »Mostogradnja«, »Ratko Mitrovic« kao i »Energoprojekt« iz Beograda, Fabrika akumulatora iz Sombora, pivare u Zrenjaninu, Vrscu, Jagodini i Zajecaru, itd. Iako uz ogromno kasnjenje, ova vest je donekle i ohrabrujuca, jer proces privatizacije bez obzira koliko bio spor ipak tece. Ali, ono sto stvara konfuziju jeste cinjenica da se u ovoj zemlji jos uvek ne govori o denacionalizaciji koja je najblaze receno jos uvek tabu-tema za mnoge, a narocito za rezim koji i na ovaj nacin, zapravo, ispoljava transparentno svoju ideolosku prirodu isticuci tako jasno da su nekadasnji zakoni bivse FNRJ i za ovu vlast isto ono sto su bili i za ondasnju. Konkretno, kada je vec rec o preduzecima koja ce tek istaci svoj javni poziv na upis akcija vezanih za prvi krug privatizacije i medju kojima se nalazi i zrenjaninska Pivara, treba reci da citava stvar zapinje jos na samom pocetku, i to upravo kod pitanja (de)nacionalizacije. Naime, zrenjaninska Pivara je pripadala porodici Dundjerski i potomci te porodice su jedini legitimni naslednici tog preduzeca, tako da i sama ta cinjenica vec na pocetku stvara prilicno konfuznu sliku o ispravnosti Zakona na osnovu kojeg ce se pomenuta Pivara »transformisati« i »privatizovati«. Na slicnu konfuziju naici ce i desetine hiljada vlasnika nacionalizovanih stanova koje je aktuelni rezim jednostavno prepustio onima kojima su dodeljeni da ih otkupe, a prave vlasnike ili njihove naslednike lisio legitimnog prava na njih. Slicno je i sa stotinama hiljada hektara zemlje po Vojvodini koja je nacionalizovana ili konfiskovana a zatim samo data na koriscenje sadasnjim poljoprivrednim preduzecima. Otuda je bilo logicno da se prvo izvrsi denacionalizacija a tek zatim pristupi izradi Zakona o privatizaciji, odnosno vlasnickoj transformaciji, jer je nacionalizacija i konfiskacija preduzeca, zgrada i zemljista izvrsena po »revolucionarnim zakonima« bivse FNRJ, a koji, zapravo, nemaju dugotrajno ili trajno pravno dejstvo vec su ogranicenog dometa i dejstva, niti su pak u saglasnosti sa osnovnim nacelima medjunarodnog prava, vezanim za pitanje svojine koja je u svim demokratskim drustvima i zemljama jednostavno svetinja u koju nijedna vlast ne moze da dira. Najzad, to sto se i aktuelni rezim u SRJ jos uvek drzi tih zakona na osnovu kojih je bivsa FNRJ nacionalizovala i konfiskovala neduzne gradjane, jos jednom potvrdjuje ne samo prirodu tog istog rezima, vec nedvosmisleno ukazuje i na otvorenu zelju i ove vlasti da ne napusti osnovne ideoloske poluge bivseg rezima. Nas povratak u Evropu, a samim tim i njene kljucne privredne, ekonomske i monetarne institucije, cijim cemo se pravilima pre ili kasnije prikloniti, umnogome zavisi i od nekih cisto pravnih aspekata od kojih bi jedan vec mogao biti i pitanje nacionalizovanog kapitala, odnosno regulisanja povratka nepravedno oduzete imovine njenim pravim i legalnim vlasnicima. To nije samo hipoteticko pitanje vec nesto o cemu se u Evropi i svetu i te kako vodi racuna i prosto je cudo zbog cega su kreatori Zakona o ekonomskoj i vlasnickoj transformaciji jednostavno podlegli ideoloskim i politickim pritiscima, ne vodeci pri tom nimalo racuna o cisto pravnim posledicama ovog problema, a do njih ce doci vec koliko sutra kada se ponovo budemo nasli na putu prema Evropi i razvijenom demokratskom svetu. Sinisa Stankov

Denacionalizacija jos uvek tabu-tema