"Republika"

	Broj 204-205

Dogadjanja Marginalci Nebo nema miljenike »O, Boze, Ti valjda znas sta radis...« (Dj. Balasevic) Putnici namernici, koji su raznim poslovima dolazili u Kikindu, nisu mogli cudom da se nacude kako to da je svaka druga ili treca zena koju su sreli – samohrana majka? Koliko ih zapravo ima? Ko zna. Niko ne vodi posebnu evidenciju o ovoj kategoriji stanovnistva. Odeljenje drustvenih delatnosti SO Kikinda raspolaze podatkom da 75 porodica s jednim roditeljem (to je obicno majka) prima decji dodatak (koji kasni 18 meseci). U stvarnosti, mnogo vise zena suoceno je sa izazovima samohranog roditeljstva. Jesen je doba velikih, raskosnih svadbi u Kikindi. Kraj je, obicno, malo drugaciji, ne glasi »i ziveli su dugo i srecno«. Od sto brakova koji se sklapaju u Kikindi – najmanje 48 se okonca razvodom (a od onih koji se nisu okoncali razvodom – najmanje 48 ne lici ni na sta, kako duhovito primecuju stanovnici Kikinde). Prica prva. Posle razvoda, zena se sudila sa bivsim muzem oko podele zajednicke tekovine, kuce – punih deset godina. Za to vreme bila je podstanar, s dvoje dece, a nisu svi stanodavci korektni. Kad je ove godine konacno usla u svoj deo – ispostavilo se da je kuca potpuno ruinirana! Bivsi muz je za sve to vreme stanovao kod svojih roditelja i radije dopustio da mu kuca propadne nego da dozvoli rodjenoj deci da u njoj zive – da bi napakostio bivsoj supruzi, jer je ona inicirala razvod zbog njegovog nasilnistva. Prica druga. Zena, sa ozbiljno bolesnim detetom, i minimalnom platom radnika »Livnice«, dovija se kako zna da plati stanarinu – ali, ni u jednom stanu ne uspeva da ostane dugo. Razlog: povremeno je posecuje bivsi muz, pri tom obavezno napravi scenu, pretuce je, intervenise i milicija, a stanodavci, ne caseci casa, odmah joj daju otkaz! Prica da je jednom dobila rok od tri dana da se iseli – pred samu Novu godinu! Cisto sumnja, prosto ne veruje, da nju i dete cekaju bolji dani. Prica treca – sve cesca: muz se bez najave preselio kod druge zene. Deci i supruzi ne salje i ne daje novac, tek povremeno pozove telefonom da bi joj zapretio: ubice je ako pokrene brakorazvodni postupak ili ga tuzi za izdrzavanje. Zena, u ranim cetrdesetim, nema ni dan radnog staza, niti ikakvu kvalifikaciju, pokusava da se zaposli, ali poslodavci kazu: nisi ni mlada, ni lepa, mozes da radis samo najteze i najprljavije poslove. I ona radi, svojski zapinje... ali, nikad joj ne plate. Posle nedelju, dve, samo je obaveste: »Ne dolazite sutra, niste nam potrebni«. Da, kaze ona, zna da nije nikome potrebna... Prica cetvrta. Mlada zena, dvadeset pet godina, s kataraktom na oba oka i troje dece, tri decaka, stanuje u dve prostorije bez struje i vode, bez ikakvih primanja. Njen nevencani muz ce narednih nekoliko meseci provesti u zatvoru, »bar ce biti u toplom i imace sta da jede«, kaze ona. Ne zna kako ce preziveti, ne zna ni ovako kako prezivljava. »Gde da se zaposlim? Kad me vide ovakvu, zarozanu, s malom bebom, oteraju me, odmah«, govori rezignirano. Prica peta. Izbeglicka porodica, petoro dece. Muz i otac nije napustio zenu i decu (dakle, nije u pitanju klasican primer samohranog roditeljstva), ne pije, ne tuce... ali, on je u takvoj depresiji posle svih zbivanja cija je zrtva bio, da, jednostavno, nije ni za kakav posao. Sedi u sobicku gde su se svi smestili i gleda u zid. Zena je preuzela sve uloge »oca hranitelja«, pored svojih tradicionalnih uloga supruge, majke, domacice, kuvarice, spremacice, psihologa, pedagoga, socijalnog radnika, i svega ostalog, sto porodici padne na pamet da zatreba. I sve to – potpuno besplatno, pa koliko mama izdrzi... A zima stize – hladna i gadna. Zima je najbolji pokazatelj nasih uslova. *Gordana Perunovic Fijat*

Posaljite nam vas komentar

Marginalci