Broj 204-205 

Dogadjanja

Marginalci

Nebo nema miljenike

»O, Boze,
Ti valjda znas sta radis...«
(Dj. Balasevic)

Putnici namernici, koji su raznim poslovima dolazili u Kikindu, nisu mogli cudom da se nacude kako to da je svaka druga ili treca zena koju su sreli samohrana majka? Koliko ih zapravo ima? Ko zna. Niko ne vodi posebnu evidenciju o ovoj kategoriji stanovnistva. Odeljenje drustvenih delatnosti SO Kikinda raspolaze podatkom da 75 porodica s jednim roditeljem (to je obicno majka) prima decji dodatak (koji kasni 18 meseci). U stvarnosti, mnogo vise zena suoceno je sa izazovima samohranog roditeljstva.
Jesen je doba velikih, raskosnih svadbi u Kikindi. Kraj je, obicno, malo drugaciji, ne glasi »i ziveli su dugo i srecno«. Od sto brakova koji se sklapaju u Kikindi najmanje 48 se okonca razvodom (a od onih koji se nisu okoncali razvodom najmanje 48 ne lici ni na sta, kako duhovito primecuju stanovnici Kikinde).
Prica prva. Posle razvoda, zena se sudila sa bivsim muzem oko podele zajednicke tekovine, kuce punih deset godina. Za to vreme bila je podstanar, s dvoje dece, a nisu svi stanodavci korektni. Kad je ove godine konacno usla u svoj deo ispostavilo se da je kuca potpuno ruinirana! Bivsi muz je za sve to vreme stanovao kod svojih roditelja i radije dopustio da mu kuca propadne nego da dozvoli rodjenoj deci da u njoj zive da bi napakostio bivsoj supruzi, jer je ona inicirala razvod zbog njegovog nasilnistva.

Prica druga. Zena, sa ozbiljno bolesnim detetom, i minimalnom platom radnika »Livnice«, dovija se kako zna da plati stanarinu ali, ni u jednom stanu ne uspeva da ostane dugo. Razlog: povremeno je posecuje bivsi muz, pri tom obavezno napravi scenu, pretuce je, intervenise i milicija, a stanodavci, ne caseci casa, odmah joj daju otkaz! Prica da je jednom dobila rok od tri dana da se iseli pred samu Novu godinu! Cisto sumnja, prosto ne veruje, da nju i dete cekaju bolji dani.
Prica treca sve cesca: muz se bez najave preselio kod druge zene. Deci i supruzi ne salje i ne daje novac, tek povremeno pozove telefonom da bi joj zapretio: ubice je ako pokrene brakorazvodni postupak ili ga tuzi za izdrzavanje. Zena, u ranim cetrdesetim, nema ni dan radnog staza, niti ikakvu kvalifikaciju, pokusava da se zaposli, ali poslodavci kazu: nisi ni mlada, ni lepa, mozes da radis samo najteze i najprljavije poslove. I ona radi, svojski zapinje... ali, nikad joj ne plate. Posle nedelju, dve, samo je obaveste: »Ne dolazite sutra, niste nam potrebni«. Da, kaze ona, zna da nije nikome potrebna...
Prica cetvrta. Mlada zena, dvadeset pet godina, s kataraktom na oba oka i troje dece, tri decaka, stanuje u dve prostorije bez struje i vode, bez ikakvih primanja. Njen nevencani muz ce narednih nekoliko meseci provesti u zatvoru, »bar ce biti u toplom i imace sta da jede«, kaze ona. Ne zna kako ce preziveti, ne zna ni ovako kako prezivljava. »Gde da se zaposlim? Kad me vide ovakvu, zarozanu, s malom bebom, oteraju me, odmah«, govori rezignirano.
Prica peta. Izbeglicka porodica, petoro dece. Muz i otac nije napustio zenu i decu (dakle, nije u pitanju klasican primer samohranog roditeljstva), ne pije, ne tuce... ali, on je u takvoj depresiji posle svih zbivanja cija je zrtva bio, da, jednostavno, nije ni za kakav posao. Sedi u sobicku gde su se svi smestili i gleda u zid. Zena je preuzela sve uloge »oca hranitelja«, pored svojih tradicionalnih uloga supruge, majke, domacice, kuvarice, spremacice, psihologa, pedagoga, socijalnog radnika, i svega ostalog, sto porodici padne na pamet da zatreba. I sve to potpuno besplatno, pa koliko mama izdrzi...
A zima stize hladna i gadna.
Zima je najbolji pokazatelj nasih uslova.

Gordana Perunovic Fijat

 


© 1996 - 1998 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar