Broj 204-205 

Dogadjanja

U ime naroda


Hvala »velikoj opoziciji«, sadasnjoj vladajucoj koaliciji sto ima hleba u svakoj pekari, mesa u svakoj mesari, sto ima stampe u svakom kiosku, za ne daj Boze velike nuzde; sto smo jos zivi, a bogami mnogi i zdravi, sto ne idemo za svasta lekaru ni zubaru, sto se krezubi smejemo i goli i bosi krijemo.
Hvala im u ime svih umrlih i svih onih koje vise majke ne radjaju. Oni su nam dokazali na delu davnu teoriju, da je Vuk covek coveku. Hvala im sto ce sutra biti dan, sto posle svake zime nastupa prolece, sto mozemo mnogi jos uvek slobodno u svoj stan doci. Hvala im sto su nam odobrili sve nase slave, pa nek izvoli ko cim ima. Hvala im sto slusamo mnogo svakojakih pesama i sto imamo mnogo rakije, pa ko ne pazi nek pandrkne.
Hvala im sto se po stanicama, samo pijani kese i smeju, odrpani i sumnjivi uprkos zimi i mrazu. Sto se umesto umetnosti, nauke, rada, ili nekih drugih gluposti, bavimo mi sa njima i oni sa nama. Sto smo mi za sve krivi, a oni nam bezgranicno prastaju, sto nas redovno usrecuju i ne ostavljaju. Poneke majke ostave decu, ali oni nikad. Kao da se za njih ne bi otimao neki drugi i bolji narod. Ovakva i ovolika vlast! Ona toliko raste i umnozava se da ce biti, ako Bog da, veca i masovnija od ovog ubogog i traljavog naroda.
Mi zasluzujemo prekor i bic, a ne ovu odnegovanu vlast koja se iz samilosti sa nama ovakvima bavi.
Ostavljena nam je siroka mogucnost takmicenja ko ce postati pedikir, cuvar, telohranitelj, ili clan neke druge usluge koja ce se mnoziti svakog dana u krilima njihovih divnih porodica. Sve se to nudi nama, ovakvima, dronjavim i bangavim.
Mnozimo se vala i mi, svakog dana nas je sve vise nastrsenih, gologuzijih i milomuznijih.
Hvala im sto su shvatili da su najbolji i nezamenjivi, sto se odlikuju, nagradjuju i podrzavaju. Oni su nam kulturna, umetnicka i vladajuca bastina. Volite nas i dalje i ostanite sa nama.
Oni ne treba da gledaju komediju, neka okrenu kamere prema nama i neka nam se do mile volje smeju. Zasluzili su i zasluzili smo.
Mnoge gazde udaraju i ubijaju svoje ljubimce kad onakaze, a oni nas jok! Cime mi ovakvi zasluzujemo toliku njihovu ljubav, o tome svako od nas treba da razmislja.

Dragan Kekic

 


© 1996 - 1998 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar