Misterija pod krovom SANU

Od vremena kada je objavljen – u Vecernjim novostima 24. septembra 1986. – famozni Memorandum SANU nije samo najkontroverzniji dokument vec prava pravcata misterija – preveden je na brojne evropske jezike, komentarisan od uglednih slavista i politikologa, ali neki i dalje ponavljaju da on ne postoji, odnosno kako vreme odmice sve manje je jasno o cemu se radi; umesto nekog objasnjenja, kako se ocekivalo, ni u intervjuu za Glas 22. decembra 1998. koji je dao predsednik SANU g. A. Despic ostali smo tu gde smo i bili – zbog tog dokumenta kojeg cas ima cas nema SANU je »diskriminisana i oklevetana« i to tako da je »jedva ostala ziva«; sve je to bilo – precizira predsednik – »zbog pokusaja da se osmisli jedan pogled na nasu opstu drustvenu situaciju i polozaj srpskog naroda«; takav dokument dakle postoji, ali ono sto dalje tvrdi predsednik ostaje u znaku misterije; protiv Memoranduma su bili »i u zemlji i u inostranstvu oni koji ga nisu ni videli« dok od onih koji su ga citali »nisam cuo nijednu primedbu«.
Neko objasnjenje je tu ali misterija ostaje jer je nekom potrebna i to ne samo pod krovom SANU.
Docent BU dr O. Milosavljevic je u Republici 119–120, 1995. – da navedemo tek jedan primer – dala jednu analizu delatnosti SANU te samog Memoranduma i ona je upucena SANU na ime g. predsednika, odakle je uredno postom sve vraceno bez odgovora; bilo je dakle onih koji su famozni Memorandum procitali, koji su pozivali na dijalog, ali to se nije prihvatalo jer je mnogima odgovaralo da sve ostane u znaku misterije.
I kako vreme odmice, famoznog Memoranduma ima i nema, prema potrebi, a sto se dijaloga tice, sva je prilika da cemo na to pricekati jos mnogo vremena.
Postoji jedno objasnjenje akademika A. Isakovica – objavljeno u Dugi 1–14. februara 1992. – koje istrazivaci ne bi smeli da zaobidju iako im ni ono nece umanjiti nevolje koje ih prate pred ovom misterijom. »Osnovno je to« – kaze akademik Isakovic – »da je Memorandum uticao – neko ga je prihvatio, a antisrbi su uglavnom protiv«.
Mozda tu nikakve misterije i nema – mozda je to jednostavno dosluh sa vlastima jedne grupe ljudi u SANU koja je, kao i svaka akademija jos od srednjega veka vec u naslovu »kraljevska« sto ce reci dvorska ustanova u kojoj politika diktirana iz Dvora cesto odnosi prevagu nad naukom.

Smilja Poucki