»Hipokratova« zakletva Apolonu

Apolonovi svestenici u Asklepionskim lecilistima, dakle lekari, polagali su zakletvu bogu isto kao i Apolonovi svestenici u prorocistima i hramovima njemu posvecenim. To je zapravo bila svecana obaveza casnog vrsenja svog zanimanja – lecenja, prorokovanja, odnosno sluzbe bozje, posto je Apolon lekar i prorok, sto je veoma slicno. Nas ovde zanima »Hipokratova« zakletva bogu Apolonu koju stavljam pod navodnike ne zato sto takva nije postojala (jer se inace bez nje Apolonu i ne bi moglo sluziti, tj. dobiti unosna i ugledna sluzba u Apolonovom hramu, lecilistu, prorocistu – to je nesto slicno nekadasnjim ugovorima o udruzivanju rada i ovim sadasnjim ugovorima), vec stoga sto ona koja se sada navodi kao Hipokratova nije delo ni samog Hipokrata ni Hipokratovaca vec falsifikat nastao u poznorimskoj i ranohriscanskoj epohi poput onih »Konstantinovih poslanica«, »iverja casnog krsta«, »beocuga, veriga i lanaca sv. Antuna«, »svetih gralova«, »pokrova«, »Madona sto placu«, da ne pominjemo »osteologiju« i sve ono sto vredja dobar ukus, zdrav razum i postovanje predaka.
Ono sto se dosta istice iz »Hipokratove« zakletve je stroga zabrana kontraceptiva i abortiva, sto je u potpunosti suprotno sa duhom hipokratovske medicine, posto se dobar deo onoga sto se tice ginekologije i opstetricije, iz hipokratskog korpusa od ukupno sedam knjiga, odnosi upravo na kontraceptive i abortive. Stav lekara je tada, kao sto bi trebalo i sada, odredjen, pre svega drugog, iskljucivo interesom samog pacijenta, dakle zene, (ne)sudjene majke, i sve sto ne odgovara njoj iz bilo kojih zdravstveno-socijalnih razloga lekar mora postovati i uvazavati bez obzira na njegov licni stav* jer materinstvo je isuvise velika cast i obaveza da bi se skrnavila prinudom.

Eduard Deutsch

* Licno sam protivnik abortusa, ali »ne po svaku cenu« iz gorenavedenih razloga.