Srbija – sve dalje na Istoku

Sve domace probleme smo resili, ukljucujuci i Kosovo, i sada se okrecemo svetskim, planetarnim. Gospodja Mira Markovic je u Moskvi – gde je primljena i u Savez pisaca – besedila na istoriosofske teme. Stvara se – kaze ona – novi savez, »protivteza NATO-u na evroazijskom prostoru« i narodi Rusije, Kine – tu je i Srbija – i Indije »bice u stanju da na sebe preuzmu odgovornost za sudbinu sveta«. Beogradska stampa je ovoj »istoriosofiji« posvetila dosta prostora – Vreme od 26. decembra 1998. posebno – ali u ruskoj stampi sve je proslo bez nekog publiciteta.
Mnogo toga je tu jasno, ali ima i onog sto nije i sto se manje zna.
Najpre, u Rusiji ne postoji samo jedan savez pisaca vec dva, pa i vise, kako u kojem delu, i bitno su razliciti; sto se pak slabog publiciteta tice, za to ima mnogo ozbiljnih razloga; ovakve »misli« koje dr Markovic plasira Rusima su decenijama poznate iz spisa njihovih »evroazijaca« – to je jedna totalitarna ideologija iz dvadesetih godina – koji su danas zaboravljeni, ali na njihovu »misao« s vremena na vreme podsete ruska glasila kakva su Ruskij kljic ili Limonka, malotirazna i malocitana glasila ruskih fasista; drugi razlog je jos vazniji – naime, ako samo prelistamo poznata dela Nikolaja Velimirovica kakva su Indijska pisma ili Iznad Istoka i Zapada lako se moze videti da gospodja Markovic parafrazira – a neke sintagme bukvalno i koristi – zickog besednika koji je govorio o Evropi kao o »trovacici sveta«, za koga je Indija »nasa prapostojbina« jer »svi Srbi rasno i psihicki podsvesno nose Indiju u sebi«.

Mirko Djordjevic