Broj 204-205 

Urbanitet

Kraj groba nase memorije

Razmisljanja na zgaristu Narodne biblioteke

Narodna biblioteka je spaljena i porusena u aprilskom ratu 1941. godine. Krajem iste godine zgariste je zatrpano sutom koji se i danas izdize iznad nivoa okolnih ulica za vise od dva metra. To je najtuzniji i najruzniji grob koji se moze zamisliti na mestu nekadasnje biblioteke. To je vise od jame jer govori o nama. Iskopavanja zgarista obavljena su 1976. godine. Otkriveni su ostaci zgrade Biblioteke i ugljenisane knjige. Prilikom sondiranja terena naislo se na arheolosko nalaziste koje je iskopavano, sa prekidima, od 1978. do 1988. godine. Rec je o rimskoj gradjevini velikih razmera, najverovatnije o reprezentativnom javnom kupatilu, a period nastanka locira se u I i II vek nase ere. Rimske terme i srusena biblioteka prakticno cine dva sprata. Zidni i podni toplotni kanali, bazeni, freske, mozaici, keramika i novac iz tog davnog vremena velikim delom jos neistrazeni da li je to na putu da zauvek bude skriveno od nasih pogleda?
Biblioteka je prosla gore. Od nje je ostalo zgariste knjiga. I bas zato sto su to bile knjige, sto je to bila biblioteka, trebalo bi to mesto sacuvati od zaborava. Ali evo, vec punih 57 godina zaborav radi svoj posao, i to veoma uspesno.
Kada je nemacka vojska kapitulirala na tlu Jugoslavije, general Ler je izjavio: »Firer mi je naredio da porusimo Beograd, da razbijemo Jugoslaviju. U prvom naletu trebalo je da srusimo Narodnu biblioteku Srbije, pa tek onda ono sto je za nas vojnicki interesantno«. Na pitanje zasto bas biblioteku, odgovorio je: »Zato sto je u toj ustanovi cuvano ono sto je vekovima cinilo kulturni identitet tog naroda«.
U bombardovanju je izgorelo pola miliona knjiga, od kojih 1500 rukopisnih, srednjovekovnih, stampane knjige od 15. do 17. veka, zbirka turskih rukopisa, rukopisa nasih pisaca i prosvetitelja. Ostali smo bez skoro celog knjizevnog nasledja i srednjovekovnih pisanih izvora. Strucnjaci kazu da se ovakvo unistenje jednog knjizevnog bogatstva moze meriti samo sa tragedijom nestanka Aleksandrijske biblioteke.
Prilikom iskopavanja zgarista nadjeno je mnogo ugljenisanih knjiga. Stotine kubika u pepeo pretvorenih knjiga, a medju njima ocuvanih tridesetak listova jedne rukopisne knjige iz 16. ili 17. veka i oko 200 fragmenata listova starijih rukopisnih knjiga od 13. do 16. veka. Strucnjaci tvrde da su zgariste biblioteke opljackali Nemci i da su odnete dragocene rukopisne knjige. Postoji, medjutim, i druga, neprijatnija prica da su zgariste pljackali i Beogradjani. Egoizam ili zelja da se bar nesto sacuva od zaborava?
Jos je cudovisnija ravnodusnost institucija koje kao da su se pomirile sa postepenim pretvaranjem zgarista u djubriste. Druga je mogucnost da se sadasnje djubriste temeljno ocisti i na njegovom mestu podigne neka staklena i poniklovana zgrada. Secanje je u oba slucaja zatrpano, samo sto bi se umesto macaka i pasa lutalica kocoperili novopeceni biznismeni i vlasnici »poslovnog prostora«. Mnogi gradovi koji su stradali u nemackim bombardovanjima obelezili su ili restaurirali poruseno. I Beograd ima tu obavezu, ukoliko zeli da pokaze da je grad, da ima istoriju i memoriju. Kako onu koja se tice neposredne, tako i one davne proslosti. Gradovi dokazuju da su to i zbog toga sto se ne mire sa sudbinom koju im namenjuju povrsni i zaboravni. Od sedamdesetih godina traje uporno nastojanje da se proslost Beograda otvori na jedan kulturan i pazljiv nacin, tako da nam istorija bude nadohvat ruke. Rimsko nalaziste i memorijal na mestu nekadasnje biblioteke otvorili bi nam istoriju u kojoj nema mesta osveti i ruznim osecanjima. Projekat uredjenja prostora postoji. On predvidja da rimsko nalaziste bude potpuno dostupno kao neka vrsta suterena, dok bi se nad njim, u sredini travnjaka, uzdizala staklena kupola ili piramida, koja bi cuvala ostatke ugljenisanih knjiga. Projekat konzervacije dali su Gordana Cvetkovic-Tomasevic, Dragana Milovanovic i Mihailo Muravljov.
Pre 22 godine Gordana Cvetkovic-Tomasevic napisala je za Politiku tekst, uoci godisnjice bombardovanja Biblioteke. Republika ga prenosi skoro u celini, jer on ni danas nije izgubio aktuelnost.

O. R.

 


© 1996 - 1998 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar