Broj 204-205 

Urbanitet

Duznost naseg pokolenja*

Pre nego sto se uredi spomen-obelezje na mestu gde je izgorela Narodna biblioteka u Beogradu, valja istraziti sta se krije u starim podrumima spaljene zgrade

Dr Gordana Tomasevic

Navrsilo se punih 35 godina otkako je izgorela Narodna biblioteka u Beogradu, na Kosancicevom vencu. Danas je tu prazan plac, a pod zemljom se nalaze podrumi sacuvani do visine svoda. U njima je bio depo knjiga nekadasnje Narodne biblioteke. Uoci aprilskog bombardovanja 1941. godine, po naredjenju ministra prosvete, umesto da budu evakuisani, sanduci s najdragocenijim knjigama sklonjeni su u podrume.

Ne postavlja se, dakle, pitanje da li se u podrumima nekadasnje biblioteke nalazio deo njenog dragocenog sadrzaja on se tu nalazio, to je nesumnjivo vec samo sta je i u kojoj meri od njega unisteno. Najmanje je verovatno da je sve unisteno, i to bez traga. Arheoloskim iskopavanjima jedino moze se utvrditi pravo stanje stvari. Dosad, medjutim, na ovom mestu nije iskopavano. Nije cak ni sondirano.
Zavod za zastitu spomenika kulture Beograda preuzeo je radove da ovo mesto uredi i da tu postavi spomen-obelezje koje ce trajno podsecati na tragicni dogadjaj.
S proleca 1975. godine otkriveni su ostaci porusenih zidova biblioteke. Trasa zidova pracena je rovom sirokim do pola metra sa svake strane zida, toliko i dubokim. Na jednom mestu, samo, uz jugozapadnu fasadu zgrade, rov je iskopan do betonskog poda podruma biblioteke. Tu se, u profilu, jasno mogao videti sloj nagorelih i ugljenisanih knjiga, debljine oko 25 santimetara. Bilo je komada na kojima su se slova lepo mogla citati.
Sedmog novembra 1975. poceli su radovi na izvodjenju projekta spomenutog Zavoda (izvodjac: Direkcija za izgradnju i rekonstrukciju Beograda Gradsko zelenilo). Ovi radovi prekinuti su krajem decembra na zahtev javnosti kako bi se izvrsila potrebna arheoloska iskopavanja....

Znacaj i propast nekadasnje Narodne biblioteke

Biblioteka je raspolagala fondom od oko 300 000 knjiga, 1390 rukopisnih knjiga (vise od stotinu ispisanih na pergamentu) iz 12, 13. i 14. veka i kasnije. Raspolagala je zatim zbirkama turskih rukopisa, starih stampanih knjiga (vise od dve stotine) od 15. do 17. veka i onih poznijih, zbirkama starih karata, gravira, slika, novina. Sem toga, tu su bile sabrane sve knjige stampane u Srbiji od 1832. godine, kao i one stampane u susednim zemljama, zatim kompletne biblioteke Vuka Karadzica, Lukijana Musickog, Djure Danicica, Pavla Safarika i drugih.
Prvog aprila 1941. godine sve je bilo spremno za evakuaciju. Biblioteka njen najdragoceniji deo bila je spakovana u 150 sanduka, rukopisi posebno u 38 sanduka (svaki tezak oko 80 kg), a stari casopisi u 22 sanduka. Treceg aprila je, medjutim, ministar prosvete zabranio evakuaciju prosvetno-kulturnih ustanova Beograda, pa i Narodne biblioteke Beograd je bio proglasen za otvoren grad ali je naredio da se sve dragocenosti sklone u podrume, sto je i ucinjeno.
Zgrada je pogodjena zapaljivim bombama 6. aprila u 16 casova. Prema secanju stanovnika na Kosancicevom vencu, jos dva tri meseca rusevine su se pusile i u njima je nesto tinjalo.(...)
*) Iz: Politika, 10. 04. 1976.

 


© 1996 - 1998 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar