Nova Makedonija

Prekid kontinuiteta

Drzim da je kratak osvrt na istorijske dogadjaje koji su prethodili stvaranju Nove Makedonije neophodan da bi se bolje razumeli razlozi zbog kojih je doslo do smene »vlade kontinuiteta« – socijalista na celu sa Gligorovim kao predsednikom drzave.
Novembarski izbori iz 1998. godine ostace upamceni kao prelomni u istoriji makedonskog naroda. Sta se to zapravo dogodilo pa su makedonski glasaci odlucili da otkazu poverenje vladajucoj partiji SDSM (Socijaldemokratski savez Makedonije) i da ga poklone nacionalnoj VMRO i njihovom koalicionom partneru DA (Demokratskoj alternativi Vasila Tupurkovskog)?
Tacno 120 godina (od 1878. do 1998) trajala je frustriranost Makedonaca usled saznanja da su dogovorima, nagodbama, a pre svega zbog politike imperijalne Britanije, »za dlaku« izgubili svoju drzavu. Izlozeni svojatanju od strane suseda citav jedan vek, gajili su jako nacionalno osecanje potiskivano egzistencijalnim razlozima. Strah od promena, kao i opsteuvrezeno misljenje da nije dobro talasati nad nejakim udovima tek rodjene drzavnosti, opredeljivali su prosecnog makedonskog glasaca. Kao rezultat takvih intencija imamo dve relativno mirne i predvidljive izborne godine: 1990. i 1994. Jedino iznenadjenje predstavljala je odluka Ljubca Georgijevskog i njegovog staba da VMRO-DPMNE bojkotuje izbore 1994. godine. Optuzujuci partiju i vladu kontinuiteta – socijaliste – za izbornu kradju, privilegije, kontrolu medija i novca namenjenog predizbornoj kampanji, VMRO-DPMNE (u daljem tekstu samo VMRO) prelazi na alternativne nacine borbe protiv vlade kontinuiteta. Ovakva odluka je izazvala vise zluradosti nego brige u redovima vladajuceg SDSM-a. Najveci profit iz ovakve situacije izvukla je liberalna stranka Petra Goseva (Stranka centra), koja je na ustrb apstinirajuceg VMRO-a osvojila cak 29 mandata u Sobranju. Ovo predstavlja prvi primer ozbiljnog bojkota zbog neregularnih uslova izbora na teritoriji bivse Jugoslavije; tek 1997, u Srbiji, celokupna opozicija, izuzev SPO-a Vuka Draskovica, bojkotovace izbore sa istim razlozima.

Put ka pobedi VMRO

Pre nego li istrazimo uzroke koji su doveli do kraha »vlade kontinuiteta«, pogledajmo kako je izgledala izborna scena uoci oktobarsko-novembarskih izbora u Makedoniji. Drzavom vlada Socijaldemokratski savez Branka Crvenkovskog (u kojem su, pored SDSM-a, bili socijalisti Ljubisava Ivanova i Partija demokratskog prosperiteta Abdurahmana Halitija) sa Kirom Gligorovim kao predsednikom na celu drzave.
Opoziciju u skupstini (koja broji 120 clanova) cine liberaldemokrate Petra Goseva i Demokratska partija Albanaca Arbena Dzaferija. Izvan skupstine se nalazi daleko najveca partija, partija nezadovoljnika za cije se glasove vec cetiri godine, od 1994, bori Ljubco Georgijevski na celu svog VMRO.
Sta cini vanparlamentarna opozicija (VMRO)? Najpre gleda da stvori mrezu nezavisnih radio i TV centara, sto je u Makedoniji relativno lako jer su postojeci propisi o osnivanju medijskih kuca liberalni i uskladjeni sa evropskim zakonima. Naravno, za osnivanje novih TV, radio i novinskih kuca potrebni su sponzori. Nalaze ih medju patriotski nastrojenim Makedoncima u emigraciji. Pokrecu dnevni list Denes koji niskom cenom i vrucim naslovima privlaci sve veci broj citalaca. 

Jedan od najvrelijih naslova glasi: »Ima li Kiro Gligorov ljubavnicu?« Na taj nacin postaju aktuelni parirajuci aferi Klinton–Luinski. U toku cetiri godine vanparlamentarnog delovanja neprekidno su na celu vrucih dogadjaja: protesta i strajkova nezaposlenih radnika velikih privrednih kombinata; zajedno sa studentima i profesorima Skopskog univerziteta vode ogorcenu borbu protiv otvaranja nastave na jezicima narodnosti kao i za nepriznavanje Tetovskog – albanskog univerziteta. Neprekidno isticu da nije i ne moze biti sramota reci da si Makedonac. Veoma vesto koriste podatke odeljenja za demografska istrazivanja MANU (Makedonska akademija nauka i umetnosti) – podatak da ce 2014. godine vecinu biraca ciniti Albanci, Turci, Torbesi i Edjupci, svi muslimani, i da ce na taj nacin Makedonija postati islamska zemlja; ovo isturaju u svakoj prilici opominjuci Makedonce sta ih ceka ako se ne okupe oko nacionalnog programa.

Priprema javnog mnenja

Istovremeno, gradjani Makedonije saznaju iz javnih glasila kakva je slika zapadne Makedonije: na teritoriji koja zahvata 2/5 drzave, uvidom u katastarske knjige opstina Tetovo, Gostivar, Kicevo, Debar (sve do desne obale Vardara) 86% obradivog zemljista je u vlasnistvu Albanaca. Sva zemlja ispod 600 metara nadmorske visine pripada Albancima. Makedonci se nalaze u naseljima iznad te visine. Ako odete u ta sela naici cete na ogorcene »Milosevicevce«. Oni smatraju da ih jedino takva politika prema Siptarima moze spasti od nestajanja na teritoriji zapadne Makedonije.
Procene o broju izbeglih Siptara sa teritorije Kosmeta u zapadnu Makedoniju i Skoplje krecu se od 180 do 220 hiljada. Migracija albanskog stanovnistva sa Kosmeta u Makedoniju pocela je jos 1989. godine i neprekidno, sa razlicitim intenzitetom, traje i danas. Vlast kontinuiteta, optuzivana s jedne strane (opozicija) da dozvoljava ovu migraciju, i pritisnuta s druge (Evropska unija i SAD) da ne proteruje emigrante, ne nalazi pravi odgovor uoci izborne kampanje. Ova, kao i ostala vruca pitanja ostavlja za resavanje posle izborne pobede (socijalisti ne sumnjaju u pobedu). U pocetku svog vanparlamentarnog delovanja VMRO je pomalo nepromisljeno zahtevao nove izbore, ali, dolaskom savetnika za izbornu kampanju iz SAD – koju finansira emigracija – ti zahtevi prestaju. Ljubcetu Georgijevskom i njegovom stabu predocene su sve negativnosti prevremenih izbora: pre svega, nije proslo dovoljno vremena za »akumulaciju nezadovoljstva« onim na sta ukazuje opozicija; drugo, biraci ne menjaju misljenje preko noci; trece, pobednicki duh vladajuce partije je jos uvek dovoljno snazan da bi bio ozbiljnije uzdrman; cetvrto, ukazuju im na primer Srbije, gde vlast lako i promisljeno pristaje na vanredne izbore kad god proceni da bi bilo dobro preseci proces akumulacije nezadovoljstva u birackom telu, i peto, samo dobra priprema kampanje moze dovesti do pobede.
I, izborne kampanje su zapocele. Savetnici i realizatori VMRO-kampanje su strucnjaci sa »zapada«. SDSM ovoga puta angazuje domace snage (za razliku od ranijih kampanja koje su uglavnom osmisljavale marketinske kuce iz Beograda).

Odlucno za promene

Za razliku od prethodnih izbora 1990. i 1994. godine, ovoga puta je izaslo preko 70% biraca, sto je bio prvi znak da je izborno telo spremno za promene i da se vise ne moze govoriti o »nemoj vecini«. Izbori su prosli i sve se promenilo. Gradjani Makedonije su odlucili da prekinu sa vladom kontinuiteta, sa svojom nacionalnom frustracijom i strahom od promena. Glasno i jasno su rekli: Makedonija je drzava Makedonaca. Tako su postali prva drzava na tlu bivse Jugoslavije koja je raskinula sa ljudima iz proslosti. Za razliku od ostalih jugoslovenskih drzava u kojima su na vlasti uglavnom licnosti iz najvisih partijskih krugova komunisticke Jugoslavije (Kucan, Tudjman, Milosevic, Djukanovic), vladarsku stolicu u Sobranju preuzima mladi Ljubco Georgijevski, nosilac nacionalne ideologije.

Uloga Tupurkovskog

Svima onima koji su izrazili bojazan zbog nestanka »oaze mira« i vlade prirodnog kontinuiteta odgovorio je Vasil Tupurkovski-Cile u svojim brojnim intervjuima posle izborne pobede.
»Na talasu nezadovoljstva gradjana izvrsen je miran transfer vlasti. Oborili smo vlast uporno ponavljajuci ekonomske parametre – kriza i nemastina«.
»VMRO je iz pragmaticnih razloga usao u koaliciju sa DA (Demokratskom alternativom) jer mu je predoceno da mu moze izmaci pobeda bez koalicionog partnera koji bi ublazio teze nacionalnog programa. DA je iz strateskih razloga usla u koaliciju sa VMRO jer smatra da se moraju siriti ideje gradjanskog drustva i da ce se Makedonija uredjenjem pomeriti u pravcu gradjanske drzave sa 

*) Pominjanje Edjupa koristim da bih objasnio misterioznu pojavu Egipcana kao nacionalne manjine na teritoriji Kosmeta. Makedonci svoje Rome nazivaju Edjupcima vec stotinama godina. Naziv Edjup dolazi iz Grcke, gde se Romi nazivaju »Jiftos, Giptos«, od opste odrednice »Egiptios«. Ovaj naziv je sasvim prirodan jer se radi o Romima koji su dosli iz Egipta. Neprirodan je naziv ako se Romima koji su dosli sa istoka – iz Indije – daje naziv Edjup ili Egipcanin.

Momcilo Kovacevic