Ni sestre ni jetrve

Kada su i optimisti medju posmatracima bili vec posumnjali da ce se nesto pokrenuti u odnosima SPC i MPC u Beogradu su sredinom decembra zapoceli pregovori za koje se – iako su vodjeni iza zatvorenih vrata – znalo da su »teski«; oni nisu uspeli ali beogradska stampa – Glas od 24. decembra 1998. – najavljuje nastavak u januaru i navodi izjavu makedonskog mitropolita Petra o atmosferi koja je bila »pastirska« pa se zaista moramo navikavati na paradoks – pregovori ne uspevaju ali se cini neki korak napred; navodno je »autokefalnost« koju trazi MPC stavljena u stranu, pa se – opet navodno – razgovori vode oko »imena«, naime pod kojim bi imenom MPC mogla biti priznata; ni ta promena orijentira – ako je to tacno – nimalo ne olaksava problem, jer niti je patrijarh Pavle srecan u ulozi »administratora za Makedoniju« niti ce MPC lako pristati na ime »Ohridska arhiepiskopija« jer pritisci sa mnogih strana nisu ni mali ni nevazni; svi znaju za kanonsko-istorijsku logiku, odnosno da ce ranije ili kasnije MPC biti autokefalna, ali igra – izraz nije slucajan – nije nimalo jednostavna – vladika Irinej je u skopskom Pulsu pocetkom novembra odbio posredovanje grckog arhiepiskopa Hristodula, ali skoro da mu to nije ni bilo potrebno, jer Grci – i drzava i crkva – prave planove i bez nas o »imenu« i makedonske drzave i MPC dok je u Beogradu sve jasnije, sto ce reci SPC ne priznaje Makedoncima ni drzavu ni Crkvu.
Pomenuta »igra« traje od letos, odnosno uticajni krugovi i SPC su dosledni svojim dobro poznatim stavovima.
Pred kraj leta – kako je javljao Blic 3. avgusta 1998. iz Skoplja – za vreme razgovora ministara SRJ i Makedonije govorilo se da su »ministri obesvetili konak manastira Prohor Pcinjski« jer ASNOM je nista drugo nego »kvazi-istorijski dogadjaj« pa se zaista o nekom pomaku u razgovorima tesko moglo i pomisljati; jednostavnije receno, problem nije crkveni vec se vezuje za slozene odnose na relacijama izmedju Beograda, Skoplja, Sofije i Atine, a u svim se tim zemljama – osim Grcke – Crkva tesko izvlaci iz zagrljaja partijske drzave koja i Crkvu koristi kada joj to politika nalaze; to se najbolje vidi po drzanju stampe koja – i kada gnev u Crkvi utihne – hita da dolije ulje na vatru – skopski Dnevnik ohrabruje MPC da ne pristaje ni na sta manje od autokefalnosti, a beogradska Politika – upravo u vreme poslednje runde pregovora – smisljeno plasira izraze o MPC kakvi su »prevratnicka strana«, »pucisticki cin« i slicne ciji je harangerski ton lako uocljiv, sto sigurno ne pomaze pronalazenju nuznog resenja za problem koji vec punih trideset godina opterecuje odnose na inace nemirnom Balkanu.
Resenje nije ni lako ni brzo – slicnih crkveno-drzavnih problema ima mnogo na citavom pravoslavnom Istoku nakon raspada sovjetske imperije i sloma Jugoslavije – i unapred se zna da ni pregovori u januaru nece doneti iznenadjenje; pravi korak ce biti zabelezen kada se crkve makar odmaknu od partijske drzave i pristupe crkvenom problemu kao takvom, pa prema tome za sada nema niceg od sestrinskih odnosa ali – ni to nije za potcenjivanje – nema ni onih zucnih svadja i uvreda kakvih je jos letos bilo, koje podsecaju na svadje medju surevnjivim jetrvama.

M. Dj.