Broj 204-205 

Prevod

Preuzeti intervju*

»Politicko cudo«

Berlinski profesor Hagen Sulce o aktuelnosti Vestfalskog mira

Pitanje: Gospodine profesore Sulce, u cemu je aktuelni politicki znacaj Vestfalskog mira u evro-epohi?
Odgovor: U Minsteru je potpisan prvi evropski mir nakon prvog evropskog rata. Katastrofalni opsti rat ubedio je sve evropske drzave da ce samo red kojim bi bili svi obuhvaceni moci trajno spasti kontinent od rata svih protiv svih. S Vestfalskim mirom evropska zajednica drzava dobila je neku vrstu ustava obavezujuce norme, kao polaziste za evropsko medjunarodno pravo.

Pitanje: I u tome se sastojala istorijska novina?
Odgovor: Da, jer postojanje i suverenitet svake evropske drzave bili su politicko cudo; sistem drzava koji je stolecima sacuvao svoj balans uprkos svim smetnjama i ratovima, cije su norme bile priznate izvan drzavnih granica. I sadasnja evropska politika integracije, proizisla iz stravicnih iskustava dva svetska rata, u tradiciji je mirovnih ugovora u Minsteru i Osnabriku.

Pitanje: Kakvu je ulogu igrao Tridesetogodisnji rat u procesu nastajanja drzave »zakasnele nacije« Nemacke?
Odgovor: Cena za trajni balans evropskog sistema drzava sastojala se u zadrzavanju slabe, rascepkane evropske sredine, koja je delila jednu od druge mocne drzave periferije: Svedsku, Dansku, Englesku, Holandiju, Francusku, Spaniju, Osmansko Carstvo i Rusiju. U slucaju rata ratna pozornica, u miru stratesko medjupolje. Sveto Rimsko Carstvo postalo je stoga mekim jezgrom evropskog sistema drzava.

Pitanje: Sta to znaci?
Odgovor: Vestfalski mir nije bio samo medjunarodni ugovor koji je pomalo cudno strcao nego, istovremeno, i osnovni zakon Carstva garantovan donekle, po evropskom nalogu, od Francuske i Svedske, kasnije Rusije. Otuda i prevazidjena struktura Carstva, koja je onemogucavala stvaranje moderne nemacke nacionalne drzave, poput njenih suseda, sve do u 19. vek.

Pitanje: Odrazava li vec Vestfalski mir glavni motiv evropske novije istorije: strah pred suvise jakom Nemackom?
Odgovor: U 17. veku nije moglo biti ni reci o nekoj »jakoj Nemackoj«. Nemacka drzava tada jos nije postojala, dakle, nije moglo biti ni straha od nje. To se promenilo tek sa nemackom nacionalnom drzavom, koja je stupila na svetsku scenu 1871. godine i, svojom velikom snagom usred Evrope, ugrozila evropsku ravnotezu koja postoji od Vestfalskog mira. Jedva da je bilo nacije u susedstvu ciji politicari nisu s najvecom skepsom reagovali na nastajanje Bizmarkovog carstva. Potonji razvoj evropske istorije tu je skepsu i opravdao.

Pitanje: Da li  je Tridesetogodisnji rat odgovoran za osnovno socio-psiholosko saznanje kopnenog rata, za arhetip koji je do danas oblikovao odnos Nemacke prema ratu?
Odgovor: Ratne strahote su iskustvo koje je sredisnja Evropa kao evropska ratna pozornica od pre pola milenijuma u daleko vecoj meri pocinila nego drzave na periferiji. Tzv. Tridesetogodisnji rat u stvari, niz vise ratova ostao je u kolektivnoj svesti Nemaca kao bezimena strahota; i zaista, razbojnicki pohodi razularenih najamnickih vojski nisu se, do kraja rata, nikakvim autoritetom mogli obuzdati. Ja, medjutim, ne mislim da je to pamcenje prezivelo 19. vek i, ako jeste, tada kao vrsta eha iz pozadine ispred kojeg su jos strasnija secanja na oba svetska rata. Ona objasnjavaju skepsu kojom se u danasnjoj Nemackoj posmatra ucesce u saveznickim vojnim trupama.

Pitanje: Da li je Evropa danas, izuzev Balkana, jedan kontinent trajnog mira ili postoje novi rizici versko-ideoloskih sukoba?
Odgovor: Evropska integracija predstavlja, dugotrajno gledano, znacajan korak ka sprecavanju rata. Trenutno ne postoje izrazita ideoloska ili verska polja sukoba. Tezu Semjuela Hantingtona o predstojecem sukobu zapadne kulture sa fundamentalistickim islamom drzim za pogresnu, jer pre sprecava realisticko vidjenje pravog islama i njegovih raznovrsnih obelezja.

Pitanje: Dakle, vreme verskih ratova kao u 17. veku je proslo?
Odgovor: Ja smatram da je pogresno Tridesetogodisnji rat posmatrati samo kao verski rat, on je i to bio i to objasnjava fanaticnu zestinu konflikata. Ali, pre svega, rec je o sasvim zemaljskim stvarima, o borbi Habsburgovaca i Francuske za evropsku supremaciju i o odbrani plemstva od carske zelje za vlascu.

Pitanje: Kakav nauk pruza sklapanje mira iz 1648. za ocuvanje mira danas, mozda sa jednom »svetskom policijom« sa UN-mandatom?
Odgovor: Istorija UN i najzad njena uloga u bosanskom ratu pokazale su da je svetska organizacija uspesna kada njeni najjaci clanovi koriste UN da bi sproveli sopstvenu politiku. Utoliko nismo napredovali u odnosu na drzavnike iz 1648. godine; potrebna je zajednicka volja i zajednicki interes velikih sila da bi se mir sacuvao i, ako zatreba, iznudio.

*) Iz: Spiegel-a br. 43, od 19. 10. 1998. Prev. Olga Zirojevic

 


© 1996 - 1998 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar