| Ponovo procitati
Uputstvo za zivuckanje*
Ne mogu, dragi sine, da ti iskazem kolike su me nebrojene tuge kojima
nema ravnih tistale desetak godina. Vazda mi je bio na pameti taj andjeo
koga su ucvelili zli ljudi i vazda sam joj gledao oci pune ljubavi; ukratko,
natprirodni darovi te bezazlene devojcice sjali su mi se pred ocima i obdan
i obnoc, i ja sam se molio za nju u crkvi u kojoj su je mucili. Naposletku
vise nisam imao snage ni odvaznosti da bez strepnje gledam velikoga penitencijara
Zeana de la Eja, koji je umro izgrizen od vasiju. Guba je presudila sudiji.
U vatri je izgorela kuca i zena Zeanova, a svi koji su ruku pruzili prema
tome spalistu iz njega su navukli na sebe oganj.
Ovo je, sine moj ljubljeni, bio povod nebrojenim mislima koje sam evo
pozapisivao da zauvek budu pravilo za vladanje u nasoj porodici.
Istupio sam iz crkvene sluzbe i uzeo vasu mater, sa kojom sam stekao
beskrajnih slasti i podelio zivot svoj, dobro svoje, dusu svoju i sve.
I ona je sudila isto kao i ja u ovim poukama sto ih nabrajam. To jest:
prvo, da zivis u sreci treba da se drzis daleko od crkvenih ljudi, da ih
veoma postujes, ali im ne dopustas da ti ulaze u kucu, a i svim onima o
kojima se, bilo pravo bilo nepravo, drzi da su visi od nas. Drugo, udesi
se u cednu stanju i drzi ga se, a ne zeli nikad da se cinis ikako bogat.
Staraj se da nikome ne uzbudis zavist i da se ni o koga ne zadevas na bilo
kakav nacin, jer ako bi da razbijas zavidljive glave, valja da budes cvrst
kao hrast koji ubija biljke do svojih nogu. A ipak bi podlegao, jer ljudi
kao hrastovi osobito su retki, a nijedan Turnbus ne moze se ponositi da
je hrast, kad je Turnbus.** Trece, ne trosi nikad vise nego cetvrtinu svoga
dohotka, taji sto imas, krij svoje dobro, ne primaj se nikakve sluzbe;
pohadjaj crkvu kao i drugi, a vazda zadrzi svoje misli u sebi, jer onda
su tvoje a ne pripadaju drugima, koji se kite njima, koji kroje sebi kape
i prekrajaju ih na svoj nacin, u obliku kleveta. Cetvrto, ostaj uvek ono
sto su Turnbusi, koji su i sad i doveka suknari. Udaj kceri za valjane
suknare, salji sinove da budu dobri suknari po drugim gradovima u
Francuskoj, snabdeveni pametnim savetima, i vaspitavaj ih u postovanju
suknarstva, bez ikakvih castoljubivih sanjarija u glavi. Suknar kao Turnbus,
to mora da im bude slava, oruzje, ime, deviza, zivot. A kad budu vazda
suknari, bice i vazda Turnbusi, nepoznati, i zivuckace kao dobre male bubice
koje se nastanjuju u balvanu, dube svoje rupe i teraju klupce svoga konca
sve do kraja. Peto, ne govori nikad drugacijim jezikom nego suknarskim;
ne raspravljaj niposto o religiji, o vladi. I makar drzavnu vlast, provinciju,
veru i boga snasla volja da zakrecu desno ili levo, ti kao Turnbus ostaj
vazda uz svoje sukno. Tako nece niko u gradu opazati Turnbuse i oni ce
ziveti u miru sa svojim malim Turnbuscicima, placace desetinu, poreze i
sve sto im silom iziskuju da daju, bilo bogu bilo kralju, gradu ili parohiji,
sa kojima se ne valja nikad kavziti. I valja cuvati ocevinu; da ti bude
mira, treba da kupujes mir, nikad da ne dugujes nista, u kuci da imas zita
i da se veselis iza zatvorenih vrata i prozora.
Tako se niko nece zadevati o Turnbuse, ni drzava, ni crkva, ni plemici
kojima cete vi prigodice, ako se bude moralo, pozajmljivati po nekoliko
dukata, ne zanoseci se nikad nadom da cete ih ugledati opet, mislim dukate.
Svi ce tako i u svako doba voleti Turnbuse. Podrugivace se Turnbusima kao
neznatnim ljudima, sicusnim Turnbusima, Turnbusima bez pameti. Neka govore
neznalice! Turnbusi nece biti ni spaljivani, ni vesani, za dobro kralju,
crkvi ili svima drugima; i mudri ce Turnbusi imati tajom novaca u kesama
i radosti u kucama, u zaklonu od svih.
Poslusaj, dakle, dragi sine moj, ovaj savet o srednjem i sitnom zivotu.
Drzi to u svojoj porodici kao provincijsku povlasticu. Kad ti umres, neka
to naslednik tvoj odrzava kao sveto evandjelje turnbusko, sve dok po bozjoj
volji ne bude vise Turnbusa na ovome svetu.
*) Iz: Onore de Balzak, Golicave price, »Vestica sukuba«,
»Prizma« Kragujevac 1998, str. 314–315.
**) Otprilike »vrtoust«.
|
