Broj 204-205 

'umor u glavi
 

Novi kasapi pod rep kolju

Krivci za nasu, sve dublju, bedu dosad su, u dedinjskoj interpretaciji, bili antisrpski nastrojeni mocnici NSP-a i, naravno, domaci izdajnici i kolaboranti. U poslednje vreme spoljni neprijatelji su dobili zbirno ime »ekstremni deo medjunarodne zajednice«.
Medjutim, u svojoj novogodisnjoj poruci, dedinjski gazda je izneo sasvim novi, mitolosko-filosofski sagled nasih nevolja. Po tom dubinskom proniknucu za sve srpske jade krivac je »traumaticna stvarnost kraja XX veka« (koja je okrutna ne samo prema Srbima nego, pojasnio je, i prema drugim malim narodima). Mora biti da su mu teoriju o zlim demonima koji se okupljaju oko kraja svakog veka (a pogotovu oko kraja svakog milenija) dosapnuli svakorazni sarlatani, proroci, vidovnjaci i horoskobdzije koji su se za vreme njegove vladavine u Srbiji namnozili u nevidjenom broju. Ili je rec o logicnom, unutrasnjem razvoju: svaki zlocinac zavrsava kao mistik, svaki zaludjivac naroda na kraju zaludi i samoga sebe.
Ali, do kraja veka i kraja nasih nevolja ostalo je tako malo. A dvadeset prvi vek, kao sto je lane obznanila prorocica Mira, bice vek levice. I uskoro cemo svi posrtati od srece i padati na noseve od blagostanja.

Dedinjski neimar

Na kraju minule godine Srbi su dobili novog, mitskog Radeta Neimara. Naime, institut CIP dodelio je stanaru Belog dvora, vrlo prestiznu i vrlo zasluznu nagradu za graditeljstvo.
Na zavrsetku godine u kojoj je na stotine hiljada ljudi ostalo bez krovova nad glavom nagrada za graditeljstvo! Postupak CIP-a je, naravno, vrhunac grozomornog cinizma i ulizistva, ali je jos grozomornija ledena mirnoca s kojom je nagradjeni prihvatio pocast. On, bez sumnje, veruje da je zasluzio bas takvu nagradu. Samoulizistvo prevazilazi mastu svih ulizica.
Sta li o ovoj nagradi misle Vukovarcani, Dubrovcani, Sarajlije ili zitelji kosovskih sela i varosica? Da je ona, svakako, u duhu principa Novogovora Rusenje je gradjenje.
A mozda je nas novi Rade Neimar doista zasluzio ovu pocast. Dok su se, kad je bio dete, druga deca igrala pistoljima i petardama on je, vele, vise voleo zidarske vangle, mistrije i libele. I kasnije je bio autor mnogih zaduzbina zaduzivao se, naime, kod svojih podanika za mnogo milijardi, koje nikada nije vracao. Takve majstorske zaduzbine zaista zasluzuju ovencanje lentom za neimarstvo.

Psetarina

Derikoze iz crveno-crne koalicije uvele su, krajem prosle godine, harace i namete, poreze i prireze, takse i dotakse na sve cega su se setili. Gulikozama iz gradske vlasti ostao je porez na pse. I oni su ga bez predomisljanja uveli. Daj sta das. Novi kasapi pod rep kolju.
U svakoj pljacki mora postojati bar minimum dostojanstva. Svi rezimi koji su ranije uvodili porez na avlijanere, dodzove i druge rundove, u narodu su ostali zapamceni kao rezimi dostojni ne prezira nego sprdnje i dostojni imena sinterski rezimi.
»Drzanje pasa je odredjeni luksuz.« »Ko ima psa znaci da ima para.« »Ko nema para da plati taksu ne treba ni da drzi psa.« Tako, ovih dana, rezonuje glavni gradski financ, g. Dimitrijevic. Ima li tuznijeg kraja za jednog nekad uglednog doktora ekonomskih nauka? Novi kasapi pod rep kolju. To im je sudbina. Ova njuskadzijska logika vodi zakljucku da »ko je ziv taj ima para, ergo, treba uvesti i taksu na sam zivot«.
No, rezonovanje glavnog gradskog financa samo je periferni deo cele price sa uvodjenjem poreza na pse (koju, da ne bih uvredio pse izbegavam da nazovem pasjalukom). Problem sa uvodjenjem ovog nameta jeste u tome sto iza njega stoje, svesni ili nesvesni, gradomrzitelji. Drzanje pasa u stanovima je, naime, tipicno gradski fenomen. Tipovi koji su dosli na vlast u jednom (ipak) evropskom gradu iz svojih sumidola, pustovrzija i vrazjih jaruga doneli su sa sobom sliku psa kao dzukca koji se drzi na lancu ispod ambara i koji je pun buva i cicaka. Drzanje pasa u stanovima za njih je nesto krajnje dekadentno, »lacmansko«. A Srbi su otresit, zdrav i prirodno bistar narod. A hercegovacka ili durmitorska »prirodna bistrina« jos kaze da se svaka ljubav placa, pa ko je tolika blenta da voli i hrani neku dzukelu nek izvoli pa nek to i plati. Novi kasapi pod rep kolju.
Sumidolci koji su vlast u Beogradu osvojili i uz pomoc »kucnih ljubimaca« (secate li se te zabavne seanse iz vremena zimskih protesta?) zasluzili su da budu najureni gromoglasnim protestnim lavezom svih fela beogradskih rundova.

Miodrag Stanisavljevic

 


© 1996 - 1998 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar