Broj 204-205 

Dogadjanja

Monti Pajton live

Uvodnik u »Doba razuma« 8. januara 1999.

Zaista, ako se sve gleda sa one vedrije strane, ovde je sjajno. Gde na svetu, na primer, ima da visoki drzavni funkcioner, konkretno jedan od Dragana Tomica – iskreno, tesko je reci koji, jer ih covek nuzno mora brkati – za drzavnu platu zabavlja narod u najboljoj tradiciji Monti Pajtona. Rekao je covek, ni manje ni vise, nego da smo mi posebna zemlja i poseban narod, skoro neki nadljudi, kad nam je tako dobro uprkos sankcijama.
To je samo jedna od slicnih izjava, datih povodom praznika koji se, evo, otezu li otezu. Na stranu njihov komedijaski karakter, daleko je vaznije da je u novogodisnjoj poruci predsednik Milosevic porucio, a Politika istakla na prvoj strani, zelju da ni manje ni vise nego celom planetom zavlada mir medju, ni manje ni vise, svim narodima sveta. Cinizam je sam po sebi ocigledan – poruku mira salje covek koji sa raznim narodima i drzavama ratuje vec osmu godinu. Ali, od tog ociglednog 

paradoksa verovatno je vaznija politicka pozadina. A do nje se stize – cistom jezickom analizom. Srpski sociolog mondijalisticke orijentacije, ruski akademik i pisac, supruga predsednika, u svojim dnevnickim zabeleskama, sasvim u skladu sa tinejdzerskim nivoom svog stila i svoje misli, uporno insistira upravo na planetarnim kategorijama svetske ljubavi i pravde. Njen suprug, a nas vladalac, konacno je – posle prihvatanja njene kadrovske politike, pa njene stranke, samim tim i ideologije, prihvatio i njen stil i izraz. Stavise, u obavestenim krugovima dâ se cuti da je upravo ona i pisala novogodisnju poslanicu. Posle cestitke koju su dobili svi narodi sveta, dakle, ostaje da se cestitka sprovede nad nama.
A kako ce to sprovodjenje da izgleda, znamo i sami. Zvanicna Crna Gora je sve dalja i dalja od zajednicke drzave, ali i sve dalja i dalja od demokratskog resenja krize u odnosima sa Srbijom. Mnogi smatraju da je tamo krvavi sukob sve verovatniji i verovatniji. O Kosovu da i ne govorimo. Svi sporazumi, dogovori, planovi, verifikatori i medjunarodni posrednici iz dana u dan gube znacaj, zasenjeni prebrojavanjem mrtvih. O ekonomskoj i socijalnoj situaciji da i ne govorimo. Ostaje da oni koji imaju smisao za humor povezan sa jakim zelucem pokusaju da uzivaju u tome, mada je to relativno tesko, jer su Monti Pajton i Alan Ford ipak fikcije, dok mi u tome zivimo.

Nebojsa Spaic

 


© 1996 - 1998 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar