Vreme lazi i graje

CIA cija dok ne dolija! Capili smo njihove tajne dokumente, raskrinkali smo njihove placenike i agente!
Tako su, onomad, ozarena u trijumfu, zapevala trojica potpredsednika srpske vlade. Ne zna se koji im je »uspeh« bio sladji: da li to sto su raskrinkali »domace izdajnike« (to se oduvek znalo, ali se sad crno-na-belo pokazalo) ili sto su dokazali da su Srbi i u spijunskom poslu bolji od Amera.
Srbija je jaka, nju ne moze srusiti saka srebrnjaka! Srbima je dovoljna kriska hleba i malo masti, nas najveci imetak je svetao obraz i osecaj nacionalne casti!
U Srbiji je sve moguce: i to da sitni prevaranti (prevaranti-diletanti) i majstori bezobrazluka poju o casti i obrazu.
Ali, zasto odmah ne pohapsite izdajnike i strane placenike? upitali su velecasni srpski trio. Necemo ih apsiti! Nek sa sopstvenom sramotom slobodno ulicama hodaju! Vazno je da se zna – Srbija nije na prodaju!
Falsifikatori od zanata uzalud su upozoravali srpske potpredsednike da ce u njihove »tajne dokumente« poverovati samo blente i da ce cela primitivna ujdurmaska rabota brzo biti razotkrivena. Falsifikatori od zanata bili su u pravu. Ali su smetnuli s uma da u Srbiji vazi pravilo: sto je falsifikat primitivniji – lakse se prima!

Neslucajni slucaj »Racak«

Srbija je drustvo u kojem se naizmenicno smenjuju zudnja za ostvarenjem krvolocnih i nekrofilnih fantazija i ogrezlost u samoopravdavajucim lagarijama. Slucaj »Racak« je najbolja ilustracija ove tvrdnje.
Podsetimo se dve serije najkarakteristicnijih izjava nasih kosovobranitelja pre i posle kaznene ekspedicije na pomenuto selo. Prva serija: »potamaniti gamad«, »konacno se obracunati«, »ne bacati bisere pred svinje«, »likvidirati sve one cije je postojanje zlocin«. (Izjave pripadaju patriotima od zanata i patriotima-amaterima.) Druga serija (posle Vokerove izjave): »Racak je bio pokusaj da se insceniraju neke nove Markale«, »drski pokusaj satanizacije koja nas je u proslosti skupo kostala«, »antisrpski scenario«, »prozirna rezija«...
U Srbiji postoji novo rodoljubno zanimanje, zanimanje »raskrinkaca pokusaja satanizacije srpskog naroda«, raskrinkaca Markala, Ulice Vase Miskina, raskrinkaca masovnih silovanja, raskrinkaca »navodnog« bombardovanja Dubrovnika, raskrinkaca Omarske, Srebrenice i drugih antisrpskih ujdurmi koje su se uvek odvijale »uz diskretno prisustvo reportaznih kola CNN-a«. (Uskoro mozemo ocekivati i prve doktorske disertacije na ove teme.)
Dvodnevna borba za leseve iz Racka i svakodnevni, uspokojavajuci po zdravlje nacije, izvestaji nasih obdukcionista da svaki novi istranzirani les »dokazuje da nije bilo masakra i da je zasigurno rec o reprizi scenarija Markale« govore o skoro dirljivom naporu da se ostvarenje krvolocnih i nekrofilnih fantazija potisne, otkloni iz svesti i zameni nestvarnom i neuverljivom »stvarnoscu« samoopravdavajucih lazi. (U ovom nacionalno vaznom poslu nesebicno ce nam pomoci beloruski i ruski »strucnjaci«.)

Vuk u vladi

Segrtski staz iz zanata patriotizma za Vuka Draskovica je zavrsen – eno ga u vladi »malog Mome«.
Da bi se orno uslo u tu druzinu covek mora najpre da prevari sebe.
Najlaksi nacin da se to uradi je da izmisli metafore za tu rabotu. Gospodin Draskovic je za ovu priliku smislio dve: onu o »spasavanju kuce koja gori« i metaforu o sebi kao »mostu« (izmedju Srbije i sveta, izmedju Srbije i Crne Gore itsl.). U stvari, jedino pravo citanje metafore o mostu jeste ono da je g. Draskovic od sebe napravio most da bi presao mutnu vodu samog sebe.
Dedinjski Gazda ne daje ni pet para za metafore g. Draskovica, ni za njegovu usiljenu srpstvujuscu logiku, ni za njegovu plamenu patriotsku retoriku koja se ponekad granici sa krvolocnim rasizmom. Njemu je vazno da u Srbiji zaokruzi unisoniju lazi i monotoniju graje (koja se u zvanicnom dedinjskom recniku naziva »svenarodnim jedinstvom«). Svenarodno dizanje graje vodji snagu daje. Svenarodna graja postaje novi kriterijum istinitosti. »Ako ne verujes meni pitaj mog brata lazova koji laze kao ja« veli jedna narodna doskocica. Sa ulaskom g. Draskovica u saveznu vladu ova doskocica postaje stvarnost. A laz postaje prirodna pojava.

Miodrag Stanisavljevic