Broj 206 

Zbivanja

Dramatizacija krize

Osvescivanje i raspamecivanje

Sto je ucinjeno, to se ne otcini.
Dositej Obradovic

Nebojsa Popov

Pretposlednjeg dana stare godine (po starom kalendaru), s vrha srpske vlasti lansirana je vest da je otkriven tajni dokument famozne CIA-e o finansiranju »domacih izdajnika«. Taj dogadjaj je snazno odjeknuo preko svih medija dajuci pecat zbivanjima na pocetku ove godine (po oba kalendara). Ono sto je ucinjeno nije moglo da se otcini, mada se ubrzo pokazalo da je na delu falsifikat. Sta se, u stvari, dogodilo i kakvo je mesto toga dogadjaja u sklopu ovdasnjih zbivanja?

Horor bajka

Pomenutog dana, trojica potpredsednika Vlade Srbije (koji su jos i doktori nauka i profesori univerziteta) Ratko Markovic, Vojislav Seselj i Milovan Bojic odrzali su konferenciju za stampu na kojoj su okupljenim novinarima, a preko njih i citavoj javnosti, mahali jednim papirom (izuzev Markovica koji je grcevito drzao svoj papir) kao »krunskim dokazom« o delovanju stranih i domacih »neprijatelja«. Iza sveg zla, veli Markovic, stoji Amerika kao »alfa i omega« novog svetskog poretka koja spijunazom, bombama i podmicivanjem tezi dominaciji; toboze se zalaze za mir i demokratiju. U zanosu gneva, Markovic pominje cas »vrece dolara«, cas »saku dolara«, ali u svakom slucaju, veli, »navodni mucenici i prognanici« su bolje placeni nego sto bi bili »nosioci javnih funkcija« (prema zakonu koji je bio donet, pa povucen). Ali, ni svi dolari, istice on, koji se sipaju u dzepove »cankoliza i pohlepnika«, spremnih da ruse legalnu vlast, ni sva bogatstva Amerike, ne mogu kupiti »nase najvece bogatstvo cast i obraz«. Vitlajuci istim papirom »od najveceg stepena poverljivosti« i »od velikog znacaja za svetsku istoriju«, Seselj se ustremio najvise na »strane placenike« koji su, veli, spremni da svoju zemlju izdaju, bace pod noge, uniste. Za Bojica je isti papir naknadni dokaz opravdanosti »intuitivnog zamaha« rezima protiv »domacih izdajnika«. Poput Markovica i Seselja, i Bojic se poziva na narod, pun moralnih i drugih vrlina, koji bi neko hteo tek da »opameti i uzreli«. Od sve trojice potpredsednika (doktora i profesora) Bojic deluje najborbenije, i na duzu stazu, tvrdeci da isti papir »prokazuje i predvidja sve buduce izdajnike i strane placenike«.
Na prvi pogled, kao u nekoj bajci, citirani govornici oponasaju nekog princa ili sveca koji brani dobro od zla. Mada je u bajkama zlo obicno oliceno troglavim cudovistem, ovde je pozitivan junak troglav. Razlika u odnosu na obicne bajke je tim veca sto je ova natopljena strahom, mrznjom i silom; ponajmanje je prica za uspavljivanje.

Potera

Vec iste veceri (12. januara), pomenuta konferencija za stampu emitovana je u udarnom terminu drzavne televizije. TV BK je cak poremetila svoju programsku shemu, prenoseci govore trojice potpredsednika. Politika od 13. januara na naslovnoj strani pise: »Obelodanjen dokument CIA o podmicivanju politickih lidera, medija, sudija, pa cak i clanova izbornih komisija« i na citave dve stranice objavljuje govore potpredsednika. Istoga dana u istom smeru krecu i Borba (»Dolari za uterivanje demokratije«), Vecernje novosti (»Cenovnik za demokratiju«) i Politika ekspres (»Skandalozni cenovnik za izdaju Srbije i SRJ«).

Hajku pojacavaju lideri vladajuce koalicije (SPS, JUL i SRS). Krecu u bitku i ratni veterani, stari i novi komunisti, razni patrioti. Prorezimski mediji nalaze »obicne gradjane« koji dolivaju svoj gnev u rastucu halabuku. Traze se imena, spiskovi i egzekucija. Siri se atmosfera linca.
U bujici emocija tesko se razaznaje sta se brani, a sta napada. Izvesno razjasnjenje moze se naci kod samih ucesnika potere. U tom pogledu je dragocen tekst Miodraga Djukica, bivseg ministra za kulturu, objavljen u Borbi (13. januara), prigodom nastupajuce srpske pravoslavne Nove godine. Tu je jasnije no bilo gde receno ko, sta  i kako se brani i napada. Glavna vrednost je Milosevic; izmedju njega i nacionalnog interesa postoji »apsolutni identitet«. Zbog toga je on glavna meta napada Zapada, zapravo, Amerike. »Njihova mrznja«, pise Djukic, »prema svemu srpskom i time imanentno slobodnom kulminirala je u napadu na predsednika Jugoslavije Slobodana Milosevica, tog kamena iz Otadzbine Djure Jaksica preko kojeg se ne moze  i tacka«! Oni bi da obore Milosevica »koji je Srbiji vratio dostojanstvo, koji je srpskom narodu omogucio da bude ponosan i cvrst u svom nepatvorenom humanistickom opredeljenju da ostvari pravdu medju gradjanima i uzme svoju sudbinu u svoje ruke«. A protiv toga rovare razni »anarholiberali«, »neobrazovana decurlija«, »mladi dekadenti«, »zloupotrebljeni idioti«, »pacovi iz njujorskih podruma«, jednom recju »banda opasnih zlikovaca«. Sve to je krajnje ozbiljno, pa Djukic nalaze: »Smatram da Sluzba drzavne bezbednosti ne bi trebalo da ima ni potcenjivacki ni inferioran odnos prema ovom obliku drzavno pravne opstrukcije, te da bi morala da se ovim vidom eklatantne veleizdaje pozabavi na nivoima visim od prekrsajnih«.
Zajapurenim ucesnicima potere, zna se, nikada nije dovoljno strogosti. Iz vere u vecnu slavu vlasti (i policije) izviru poruke: »Bravar je bio bolji« i »Abadzija je bio najbolji«.

Obrisi javnosti

Da u Srbiji ipak postoje obrisi javnosti, da nije moc ideoloskog i propagandnog aparata rezima neogranicena, svedoce reagovanja brojnih novinara i medija. Vec iste veceri kada je lansirana vest o tajnom dokumentu CIA-e, TV Studio B je najavio sumnju o falsifikatu, jer se, sem memoranduma, isti papir vec poduze moze naci na Internetu, dakle, dostupan je svakome. Ta pretpostavka je cinjenicno i argumentovano potvrdjena u Blicu, Danasu, Radiju B 92, Glasu, Dnevnom telegrafu, Vremenu, NIN-u; osobene komentare dao je i Koraks. Utvrdjeno je da postoji autorski tekst Danijela Servera, saradnika Instituta za mir iz Vasingtona, u kojem se predlaze podrska i pomoc, i finansijska, medijima, strankama, nevladinim organizacijama, univerzitetu, omladini i sindikatima, sudijama i izbornim komisijama (ukupno 35 miliona dolara); na taj tekst neko je »nakalemio« memorandum (takodje falsifikovan) CIA-e. U pomenutim medijima objavljivane su izjave gonica i gonjenih, razlicitih strucnjaka, informacije iz razlicitih izvora. Sve to ove medije i cini akterima nastajuce javnosti, kao institucije, bez koje nema javne kontrole vlasti pa ni ozbiljnije zamisli zacetaka demokratije. Sudeci i po ovoj aferi, postojeci rezim najvise se plasi bas javnosti koja nastaje; zbog toga ne preza ni od falsifikata i raspojasane brutalnosti.
Nastajanje javnosti kao institucije, pak, realno je mogucno ukoliko u taj proces investiraju ne samo novinari i mediji, nego i stranke, nevladine organizacije, sindikati, obrazovani i prosveceni ljudi, imucniji privrednici, kao gradjani kojima je stalo do javnih poslova, do ugleda i prosperiteta drustva i drzave. A svaka investicija, domaca ili strana, u razvoj privrede, kulture, drustva i drzave trebalo bi da bude javna stvar, bez afera i skandala.
Osvescivanje gradjana o pogubnim posledicama politike antidemokratskog rezima i o neophodnosti demokratskih promena, koje poslednjih godina uzima maha, cini vlastodrsce sve manje sigurnim i spokojnim, spremnim da potegnu bas sva sredstva da bi sprecili promene, u prvom redu izbornu smenu vlasti. Na svaki zamah osvescivanja, uzvracaju raspamecivanjem, pronoseci tako slavu komande generala Mladica sa fronta i na pozadinu. Ako ne mogu da zgaze Ameriku, veruju da mogu »domace izdajnike«.

Ishodi krize

Eho propagandne bombe trojice potpredsednika dugo odjekuje. Dodaje se i nova detonacija. Ista »trojka« pohodila je i Kosovo. A na jednom od brojnih sastanaka sa lokalnim »politickim aktivom«, potpredsednik Markovic je otvoreno pripretio: ako svet nece da vidi »pravu istinu«, »onda je na Srbiji da povuce sudbonosne poteze, jer postoje granice strpljenja i uzdrzanosti« (Politika, 16. januar).
Istovremeno, objavljena je vest da je prethodnog dana usmrceno, u selu Racak, nekoliko desetina ljudi. Ta vest nasla se najpre u sklopu izjave sefa drzave, Milutinovica, kojom su prekidane redovne emisije na televiziji, gde se tvrdi da je sef komisije OEBS Voker, ni manje ni vise, nego lazov zato sto tvrdi da su srpske snage pocinile zlocin. Time je glavna meta napada postao Voker, koji je, ubrzo, odlukom savezne vlade proteran iz zemlje, ali se, pod novim pretnjama spoljnom silom, ova hajka donekle utisala, a pomenuta odluka »zamrzla«.

I inace slozena kosovska drama novom dramatizacijom postaje sve zapaljivija. Silom ucesnika, domacih i medjunarodnih, ona se ne moze resiti. Ni silom rezima u Srbiji, koji je, ovakav kakav je, nastao u ranijim fazama iste drame. Takav rezim silom se obracunava sa svima koji mu nisu po cudi. Partijska drzava odrzava se i kooptacijom delova opozicije (u vladu »narodnog jedinstva« ukljucen je ovih dana i Vuk Draskovic s njegovim SPO). Opozicija kao institucija demokratskog poretka, ocigledno, nije samo bauk starog rezima vec i izlisna instanca za mnoge privremene opozicionare. Ujedinjavanje dojucerasnjih »ljutih« protivnika samo je transfuzija vec dugo bolesnog organizma cija kriza ulazi u zavrsnicu.
Ishod krize kroz preporod drzave i drustva najavljuju drugi akteri, bas oni protiv kojih je pokrenuta hajka. A oni sami vise reaguju na poteze rezima pravdajuci se ili uzvracajuci verbalnom vatrom nego sto vuku svoje poteze. Opozicija je vise obuzeta sobom nego nalazenjem izlaza iz krize. Nastaju, doduse, nove opozicione grupacije, ali je njihova unutarnja a jos vise medjusobna dinamika tek u zacetku. Mnogi smatraju da opozicija i ne postoji. Cak i mediji, s kojima se zajedno nasla na nisanu rezima, pominju je tek uzgred, kao »saroliko drustvo oponenata« (NIN, 4. januar). Ostali, ni toliko.
Obuzeti vlastitim opstankom i opcinjeni silom, ovdasnjom i stranom, kao pretnjom ili nadom, mnogi akteri i ne dospevaju da artikulisu svoje ideje i da istraju u trazenju izlaza iz krize. Bagatelisu i vlastite investicije u promene, kao da sve pocinje »od nule«; previdjaju druge ucesnike, kao da su »jedini«; marketing im je vazniji od analiza, dijaloga i vizija.
Otkako je ovdasnja kriza internacionalizovana, ishodi umnogome zavise od sveta. Ali, raspleta nase krize nema bez ucesca nas samih, bolje pre nego nakon zamaha nove sile. U svemu tome svoje mesto imaju i osvescivanje i raspamecivanje.

 


© 1996 - 1998 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar