Anatema i ekskomunikacija

Stara i ozbiljna rec excommunicatio nije zaboravljena – i danas pobudjuje zebnju. U javnosti je nedavno odjeknula – Blic 19. januara o. g. – kada je o. D. Kalezic zapretio vojvodi Seselju izopstenjem iz Crkve zbog uvreda koje je izrekao vladici g. Artemiju koje ovaj jerarh uistinu nicim zasluzio nije. O odnosima vojvode s Bogom nema mnogo da se kaze, a sto se tice religioznosti, o tome ne mozemo suditi mi, vec jedino njegov ispovednik, ako ga ima.
Problem nije nimalo jednostavan i u tom smislu data tumacenja o. D. Kalezica podrazumevaju odredjene napomene.
Naime, nisu sasvim jasno precizirani kriterijumi izopstenja pa su moguci veliki nesporazumi, kakav se u javnosti vec sada nazire; sintagma anathema esto – »neka je proklet« – cesto se srece u retorici jerarhije, ali iz toga obavezno ne sledi i sluzbena kanonsko-sudska ekskomunikacija. Nakon potpisivanja mira u Dejtonu – pomenucemo samo jedan primer – crnogorski mitropolit g. Amfilohije je bukvalno javno kazao »neka je prokleta ruka« misleci na potpisnika i jednog od garanata sporazuma, pa ipak protiv g. S. Milosevica nije poveden kanonsko-sudski postupak izopstenja iz SPC i taj se lako rastegljivi kriterijum mogao lako opaziti i u mnogim drugim prilikama – g. Raznatovic-Arkan je bez problema dobio blagoslov, a g. Karadzicu i g. Mladicu, koje optuznica tereti za najteze zlocine, redovno se podeljuju svete tajne na pricesti i oni se nalaze pod javnom paskom nase Crkve.
Postoji realna opasnost da se taj strogo crkveni cin pretvori u politicki cin.
Sa ekskomunikacijama u anatemama valja baratati oprezno i hriscanski smireno jer politicari jedva cekaju »priliku« da ih upotrebe i manipulisu Crkvom.

Mirko Djordjevic