SPC – svedoci i saucesnici

Za Rambuje, gde se odigrava »zavrsni cin kosovske bitke«, nasa Crkva nije dobila poziv. Pravo SPC da bude ucesnik i svedok velikog dogadjaja ni za koga razumnog nije sporno i upravo objavljeno saopstenje vanredne Episkopske konferencije o tome govori. Iz teksta se vidi strah u SPC da se ne desi »novi Dejton«, neka »izdaja«, a razloga za to i ima – rezultat prvog Dejtona je bio RS u Bosni pa bi ovoga puta nesto slicno moglo da se »dogodi« i Albancima. U saopstenju se, inace, osudjuje rezim koji tokom deset godina nije uspeo »da iznadje resenje«, ali i svet koji namece »ultimatum Srbiji i Jugoslaviji«.
U svakom slucaju, nasa ce Crkva biti negde u Parizu, bukvalno kao svedok u strahu da i svet i Milosevic ne ucine – neku »izdaju«.
Tokom poslednjih deset godina SPC je velicala Milosevica kao »mesiju«, potom ga je najtezim recima osudjivala, no u svemu sto se dogadjalo bila je aktivni svedok i saucesnik. Sada je prelomni trenutak – sta ce Milosevic morati da potpise, a nesto ce morati, to jos uvek nije poznato, ali nista nece biti kao sto je bilo.
Nasa bi Crkva najbolje ucinila ako bi, umesto pateticnih davorija, pokazala culo za istoriju, na koju se pozvao i g. Sirak na otvaranju skupa, jer u trenucima kada se istorija stvara najpre treba sasvim odbaciti prezivele i istrosene istorijske obrasce. Vec je sada jasno da povratka nazad nema.
Nasa Crkva se, inace, izjasnila za »mogucnost zajednickog zivota Srba i Albanaca na Kosovu«. Neke nade ima i neka culo za istoriju i njenu realnost ne uzmanjka nasim arhijerejima.

Mirko Djordjevic