General bez sibica

Zima je najbolji pokazatelj, pravi lakmus, lose socijalne situacije u jednom drustvu. Sve sto bi trebalo sakriti to zima istera na cistac. Lose komunalne sluzbe, lose obucene ljude, losu ishranu stanovnistva – sve pokaze general Zima, kako ju je nazvao Kutuzov.
Sneg moze da pada do mile volje, ne moze da sakrije da se u Kikindi, jedne nedavne zime, smrzlo dete iz prigradskog naselja, nastanjenog uglavnom Romima. Neki se snadju drugacije. Cim im se deca razbole oni s njima pravo na pedijatriju bolnice u Kikindi. Tu ih ostave po nekoliko meseci, dok prolece ne otopi i poslednje tragove snega. Jedan decak, koji je u bolnicu donet polusmrznut (nekoliko hladnih dana proveo je u kartonskoj kutiji, na gradskoj pijaci), pricao je posle, kad je dosao sebi, da na njegovoj kuci uopste nema prozora, vetar duva kroz sobu. Drugi kazu da mama i tata nemaju nista da im daju za jelo i da im je kod cika doktora bas lepo. Po pravilu, deca placu kad treba da ostanu u bolnici – evo, ima dece koja u bolnici borave kao na oporavku od siromastva i gladi. Ovakva kategorija pacijenata pocela je da se pojavljuje pre desetak godina. Osoblje je naviklo.
Devojcicu sa sibicama odavno ne treba traziti u bajci, ona zivi tu, pored nas. Ako je sretnete mozete joj udeliti koji dinar.

Gordana Perunovic Fijat