Sta se dogadja u slobodnim gradovima

Tekovine na kocki

Da nije razgovora u Rambujeu, ovi najnoviji sukobi oko slobodnih gradova, i u samim gradovima, bili bi najvazniji politicki dogadjaj u Srbiji. U stvari, otimanje vlasti o gradove nije prestajalo nijednog trenutka otkako je, novembra 1996, demokratska opozicija trijumfovala u cetrdesetak opstina nase republike. Ne mireci se sa pobedom opozicije, rezim je pribegavao raznim smicalicama, bezakonju, intrigama i necasnim spregama i tako povratio vlast u Vrscu, Titelu, Zrenjaninu, Srbobranu, Jagodini. Ali i kada se ponovo domogne kormila, vlast, kao na primer sada u Zrenjaninu, ne sedi nikako udobno u fotelji. Ovih dana ona se jedva spasla od vecinske opozicije zahvaljujuci samo tome sto je bezobzirno korumpirala prebege, ili je jedan broj drugih odbornika, pod pretnjom otkaza u njihovim preduzecima, slala na sluzbene puteve bas na dan odrzavanja sednice Skupstine opstine.
Repovi starih sukoba ne vuku se samo u Zrenjaninu nego i u Beogradu. Glavni grad je najzad dobio predsednika, posto je godinu i po dana bio bez prvog coveka, sto je nezapamceno u njegovoj savremenoj istoriji. Prizor izbora Vojislava Mihajlovica za gradonacelnika, na osnovu udruzenih glasova SPO i SPS, predstavljao je pravu grotesku. Trebalo je, zaista, imati mastu pa pre dve godine pretpostaviti ovakav perverzan obrt situacije i grubo izigravanje volje stotina hiljada setaca. Da bi bruka bila kompletna, SPO je na istoj sednici Gradske skupstine sprecio dotadasnju sekretaricu Biljanu Kajganic da dokumentovano izlozi materijalne malverzacije gradske vlade. I ne samo da je onemogucena, vec je protiv nje podneta krivicna prijava, a gradski sekretar za informisanje Cotric je strogo upozorio medije da ce odgovarati po Zakonu o informisanju ako objave ove podatke. Ko zna kakva se sve otkrica materijalnih afera ocekuju narednih dana, i to ne samo u Beogradu.
Podsecanje starih repova jos nije zavrseno a sporovi na lokalnom nivou, otkako je SPO usao u Saveznu vladu, dobili su novi zamah. Do sada se koalicija Zajedno drzala kako-tako u opstinama, bez obzira sto se raspala u vrhovima stranaka. Sada je i tu ozbiljno dovedena u pitanje. »Hocemo da stvari isteramo na cistinu«, kazu u vrhu DS jer je jos vise ojacalo njihovo strahovanje da ce SPO da preveri i da ce, ko zna kakvim smicalicama, napraviti necasnu trgovinu sa SPS i na lokalnom nivou. Ruku na srce, strahovanje je opravdano, tim pre sto je SPO svoju dosadasnju rezervisanost pretvorio u otvorenu zlovolju prema koalicionim partnerima.
U Novom Sadu, gde je sukob eksplodirao na dramatican nacin, sve je pocelo sa nedavnim osporavanjem predsednika Stevana Vrbaskog. Kada mu je zapretila opasnost da bude smenjen, Vrbaski je samovoljno prekinuo sednicu za koju se, i posle dvonedeljne neizvesnosti, jos ne zna kada ce biti nastavljena. Dok se tako nastavak ceka, javljaju se nagadjanja kako da se izadje iz gradske krize. Jedni smatraju da najpre treba usavrsiti poslovnik, da se predlog dnevnog reda formira uz saglasnost sefova odbornickih grupa, tako da posle usvajanja ne moze vise da se menja. Ima i pokusaja trgovine. List Danas ovih dana donosi izjavu jednog celnika SPO da je uslov za zatvaranje krize u Novom Sadu da LSV odustane od zahteva »Vojvodina republika«(!).
Sa najvecim strahovanjem, medjutim, gleda se na opasnost da SPO, ukoliko njegov covek vise ne moze da ostane na celu grada, izazove prinudnu upravu. Zoran Djindjic je povodom toga pripretio: »U slucaju prinudne uprave pozvacemo gradjane da brane svoj grad«. Trenutak zaista jeste takav da se moze pomisljati i na radikalne korake. Ali, ako do toga i dodje, nije sasvim izvesno kako ce se ponasati biraci. Hoce li se poslusnicki odazvati stranackom pozivu ili ce pre biti raspolozeni da odbornicima i strankama postave javna pitanja kako su (zlo)upotrebili njihovo poverenje? Do sada su razna zaplitanja i rasplitanja u slobodnim gradovima i opstinama bila uglavnom inspirisana medjustranackim kombinatorikama, a mnogo manje je bilo svesti, cak i medju odbornicima, da pre svega duguju odgovornost svojim biracima, a ne najpre stranackim vrhovima. Potrzanje biraca, dakle, moglo bi lako da se pretvori u batinu sa dva kraja.
Ukoliko se sve ovo sto se sada dogadja u slobodnim gradovima i opstinama svede samo na medjustranacke sukobe, onda ce lokalna samouprava prva da strada. Legalitet ovih opstina mogu najbolje da brane sami biraci, odbornici i Savez slobodnih gradova i opstina Srbije. Bez njih, a samo sa strankama, koje su uvek sklone da u prvi plan isturaju svoje uskogrude interese, mnoge tekovine koje su vec sada na kocki, mogu da budu nepovratno izgubljene.

Dragos Ivanovic