Broj 208-209 


Dogadjanja

Svetlo u mraku

Strah rezima od promena ocito je opravdan

Vladajuca koalicija krenula je u ofanzivu protiv svih onih koji ne lice na nju niti misle kao ona – od nezavisnih medija i novinara, zatim univerziteta, profesora i studenata, sve do umetnika. Disciplinovanje je intenzivirano u najnovijem periodu, kada je rezim po prvi put u poslednjih osam godina osetio stvarno i po njega opasno zahladjenje odnosa medjunarodne zajednice. Civilizovani svet je najzad resio da ih stavi u izolaciju, a ne kao do sada – njihove domace zrtve. To je ujedno bio i znak da se krene u odlucno izmirivanje racuna sa svima onima koji nikako nisu pristajali da zive u uslovima diktature niti da budu pasivni, zombirani svedoci jednoj nakaznoj vlasti sa paklenim namerama i ucincima. Oni koji po vlastitim nacelima ne pripadaju ikakvom civilizovanom poretku odskora su krenuli u frontovski obracun sa ostatkom pobunjenih gradjana.
Ponovno izvodjenje na sud Miroslava Nuneta Popovica, vodje umetnicke grupe Magnet, pod iskonstruisanom optuzbom da je dva policajca koja su ga hapsila zbog izvodjenja performansa »88 jaja za novu gradsku vlast« (koji je uzgred bio prijavljen i odobren upravo od te gradske skupstine) vredjao i time ih sprecavao u vrsenju sluzbene duznosti za sta mu je zapreceno kaznom zatvora od sest meseci do tri godine, predstavlja potvrdu tog procesa. To da se tuzitelji ni ovog puta nisu pojavili na sudjenju otvara nekoliko pitanja, zapravo sugerise neke sumnje. Jedna je da njih dvojica bas i nisu toliko sigurni, niti su spremni da se na osnovu laznih optuzbi suoce sa okrivljenim Nunetom Popovicem. A to da javni tuzilac i dalje insistira na krivicnom gonjenju pokazuje da se radi po direktnom nalogu vlasti da se umetnik posto-poto utamnici ne bi li ga pridruzili onom knjazevackom aforisticaru. Druga je da se ovim povremenim pritiskom, maltretiranjem i u krajnjem slucaju i 

ponizavanjem jednog slobodnog mladog coveka ucini dovoljno ubedljiv efekat na onu javnosti koja bi mogla pomisliti da je ovde moguce nekaznjeno izvrgavati bilo kakvoj (naucnoj, medijskoj, umetnickoj) kritici vrhovne cimbenike vladajuceg poretka. 
No, nasuprot ovim nagadjanjima sasvim je transparentan postao strah rezima od neumitnih promena koje se cak i njima cine vrlo skorim. Silina najnovije drzavno-represivne ofanzive prema slobodnoj akademskoj, intelektualnoj i umetnickoj javnosti u srazmeri je spram uverenosti da je ovo mozda poslednji tren da se nepocudni koji protestuju ili pruzaju otpor kazne i zastrase, da se makar na unutrasnjem politickom planu (dakle za domacu upotrebu) ispolji toboznja resenost da se postojeci svetioci – oni koji tako ocigledno osvetljavaju buduce vreme i epohu novog veka i milenijuma, ugase, ne bi li pao potpuni mrak u skladu sa pomracenjem aktuelnog totalitarizma. Osecaju oni vrlo dobro da je, medju svim ostalima iz tog casnog drustva, i primer licne hrabrosti u pruzanju individualnog otpora Miroslava Nuneta Popovica za njih bolan a za istomisljenike podsticajan.
U cast progonjenog umetnika, neposredno pred pocetak rasprave na platou ispred Palate pravde u prisustvu novinara, licnosti od javnog znacaja i druge publike koja je prisustvovala sudjenju, iskazujuci time gradjansku solidarnost i odsustvo straha od samooslobadjanja, te predstavnika brojnih stranih i domacih nevladinih organizacija koje prate stanje ljudskih prava u Jugoslaviji, Sasa Stojanovic je izveo performans »Covek«. Stojanovic je mladi stvaralac (Leskovac, 1968, slikar po umetnickom obrazovanju) koji je u poslednje vreme na svoj rad skrenuo paznju javnosti u brojnim prilikama: u Pristini 1996, 1997. i 1998. godine (»Poslednji pokusaj lecenja zemlje«), Novom Sadu, Beogradu i Nisu 1997, Novom Sadu i Beogradu (»Socijalisticka Federativna Republika Jugoslavija«), Beogradu (»Poslednji pokusaj lecenja zemlje« i »Umazane ruke brzo se peru«) 1998. itd., pri cemu je dirao nasa neuralgicna ideoloska mesta. Njegov najnoviji beogradski rad sastojao se od iscrtavanja konture Nuneta Popovica na hartiju na kojoj je potom ispisao clanove Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima: »Niko ne sme biti proizvoljno uhapsen, pritvoren niti proteran« i »Svaki covek ima pravo da slobodno ucestvuje u kulturnom zivotu zajednice, da uziva u umetnosti i da ucestvuje u naucnom napretku i u dobrobiti koji otuda proisticu. Svako ima pravo na zastitu moralnih i materijalnih interesa koji proisticu od svakog naucnog, knjizevnog ili umetnickog dela ciji je on tvorac«. Objasnjavajuci motive ovakvog nastupa, Sasa Stojanovic je istakao sledece: »Performans ‘Covek’ je moj nezni nacin protivljenja besmislenom sudskom procesu protiv Nuneta Popovica, kojim se ocigledno ugrozavaju osnovna ljudska i stvaralacka prava. Svojim radom, ja se borim za promenu autoritarne svesti«.
Strah rezima od promena ocito je opravdan.

Jovan Despotovic

 


© 1996 - 1999 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar