Broj 208-209 


Dogadjanja

Tolerancija i kultura

»Interkulturalnost i tolerancija«, priredio Bozidar Jaksic, Republika, 
Biblioteka XX vek, Beograd 1999, 464. str.

U razmatranju odnosa izmedju dva pojma koji su dali naslov ovoj knjizi, teoreticari i istoricari kulture, antropolozi, filozofi, sociolozi i drugi, a pre svega autori priloga koje je sabrao i uredio dr Bozidar Jaksic, organizator istoimenog medjunarodnog naucnog skupa, polaze od pretpostavke o postojanju vise kultura, na odredjenom prostoru i u isto vreme, i odnosa koji izmedju njih postoje: koji se krecu od otvorenog sukoba, preko puke koegzistencije, do aktivne uzajamnosti i pune bliskosti i saradnje. U sirokom spektru stvarnih odnosa izmedju kultura i njihovih poslenika, kao sine qua non svakog odnosa, iskljucujuci odnose sukobljavanja i iskljucivosti, pojavljuje se tolerancija, odnosno trpeljivost jedne kulture prema drugima, bar u onom stepenu koji omogucuje njihov nesmetan razvoj i suzivot.
U sirokom znacenju reci, tolerancija je iskazana volja da se bez protesta prihvati postojanje i praksa drugih u pitanjima rase, etniciteta, religije, jezika, kulture, obicaja i ponasanja. U uzem znacenju reci, tolerancija je aktivan, otvoren i pozitivan odnos prema oblicima, vrednostima, verovanjima i delovanju drugih, koji karakterise duhovna sirina i razumevanje raznovrsnosti ljudskog zivota i kulture. U tom smislu, tolerancija se priblizava pojmu interkulturalnosti i njegovom bitnom sadrzaju izrazenom u saradnji i medjusobnom prozimanju kultura. Upravo je ova slozenost, mnogovrsnost, pojmovna i empirijska isprepletenost, kao i logicke i istorijske granice odnosa tolerancije i kulture predmet ove knjige.
Knjiga sadrzi priloge sa medjunarodnog naucnog skupa, i to sa petog i poslednjeg zasedanja, odrzanog u Beogradu, 2224. maja 1998. godine, pod naslovom »Interkulturalnost i tolerancija«. Na skupu je ucestvovalo sto naucnika, pisaca, novinara i clanova nevladinih organizacija, 30 studenata po pozivu, a pratilo ga je 17 novinara i cetiri posmatraca. Na skupu, koji je radio u plenarnim sednicama i  panel diskusijama, podneta su 63 saopstenja na srpskohrvatskom, u svim varijantama, slovenackom, makedonskom, nemackom, francuskom i engleskom jeziku. Saopstenja su bez prevodjenja uneta u knjigu, sto cini poseban prilog jezickoj toleranciji.
Shodno radu samoga skupa, i knjiga je podeljena u 6 delova, odnosno posebnih celina, u kojima su sabrani prilozi srodne tematike, a osnovne teme/naslovi odeljaka su: Politicka kultura i tolerancija; Kako debalkanizovati Balkan, Kosovo od mrznje do tolerancije?; Tolerancija, kultura i jezik; Religijska tolerancija; Nacije izmedju sukoba i tolerancije.
Dok su prethodeci skupovi bili posveceni osnovnim problemima interkulturalnosti sa akcentom na ratom pogodjene regione Balkana, skup »Interkulturalnost i tolerancija« je, prema recima urednika, predstavljao »pokusaj da se razume buducnost kako da se obezbedi stabilan mir i kako da se organizuje zivot u periodu posle rata«.

Ljubisa Vujosevic
 
 


© 1996 - 1999 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar