"Republika"

	Broj 208-209

*Dogadjanja* Sektastvo protiv sekti Restauracija iskljucivosti Poslednjih godina, sa jacanjem tradicionalistickih snaga oslobodjenih visedecenijskog okova komunizma i institucionalnog ateizma, umnozavaju se zahtevi ne samo za potpunu rehabilitaciju religije i nesmetano ispoljavanje verskih osecanja gradjana, sto treba pozdraviti kao doprinos ucvrscenju demokratskih principa, vec, nazalost, i za jedan retrogradan proces: restauraciju stanja od pre 1945. godine, u smislu institucionalizacije jedne religije (pravoslavlja) i njenog nametanja svim Srbima, »a bogme i sire«. Taj proces prati svojevrsna haranga protiv »verskih sekti« koje se cestim medijskim satanizovanjem pocinju u siroj javnosti smatrati kao »opasne, stetne po pojedinca i po srpsko drustvo«. Premda se najcesce ne navode pravi razlozi za takva tvrdjenja (osim sto se rado zloupotrebljavaju incidenti kriminalnih skupina sirom sveta, pa i kod nas, koje sebe nazivaju »verskom zajednicom«, kao npr. satanisti, Munovi sledbenici ili japanski »trovaci«) istupanja pojedinih crkvenih velikodostojnika na drzavnim i nezavisnim medijima prepuna su ksenofobicnih upozorenja o »ispiranju mozga«, o »stranim uticajima kojima se kvari omladina«, o »novom i smisljenom rasrbljivanju nasega naroda« navodno preko »raznih sekti koje nekaznjeno vrsljaju po Srbiji«. Razrusen sistem vrednosti, dezorijentacija omladine sludjene gotovo nemogucim uslovima zivota, zaposljavanja i formiranja porodice, pogoduju ovakvim tvrdnjama i stvaraju u javnosti sliku kao da brojne verske zajednice koje nemaju visevekovno utemeljenje u srpskom narodu, poput pravoslavlja, zloupotrebljavaju duhovnu prazninu i raspolucenost ljudi i u njihove duse unose nemir, raskol i nesrecu. One su, prema ovim kriticarima, postale zmijsko leglo smutnji i zla koje nanosi nepopravljivu stetu dusi srpskog coveka. Pri tom se, a priori, bez kriticke analize njihove dogmatike, njihovih moralnih nacela i njihovog humanitarnog rada, sve »sekte« stavljaju u istu ravan kao stetne i opasne. Pozivaju se, neretko, nadlezni organi da silom drzavne prinude zabrane rad »verskim sektama«. U tu svrhu se organizuju okrugli stolovi na nekim privatnim televizijama, u goste pozivaju crkveni velikodostojnici ili ugledni teolozi gde je retko ko, ukljuciv i pristrasne voditelje, spreman da se u ime slobodne diskusije odrekne svoje istine. Optuzba za surovanje sa »verskim sektama« postala je u danasnje vreme opasna etiketa, ravna onoj da je neko »nepodoban jer ide u crkvu« iz doba Titovog rezima, bas kao sto je i zelja danasnjeg klera da vidi veronauku kao obavezno stivo u skolskim programima ravna nekadasnjim nastojanjima komunista da to bude predmet koji se zove marksizam. Totalitarnost, iskljucivost, teznja ka kompletnoj dominaciji sopstvenog, uz neuvazavanje osnovnog demokratskog nacela tolerancije bazirane na koegzistenciji razlicitog i drugacijeg, ne mogu se pravdati samo sustinom ucenja ovih ideologija koje zagovaraju sveobuhvatni i jedinospasavajuci pogled na svet, vec pre svega balkanskim mentalitetom njihovih nosilaca. U tom smislu karakteristican je nedavni primer jedne svetske kompanije koja ima nekoliko restorana za brzu hranu u Srbiji, suocene sa »optuzbom« da je finansijski pomagala Adventisticku crkvu u Srbiji. U odgovoru na te optuzbe predstavnica kompanije, inace Srpkinja iz Beograda, ponasala se kao da je optuzena za stvarno necasno delo, pa u jednom dnevnom listu ocajnicki demantuje da je njena kompanija na bilo koji nacin pomagala adventiste »ili neku drugu versku sektu«, stavise, pomoc koju su slali »uvek se odnosila na Srpsku pravoslavnu crkvu i na manastir Hilandar«! Pri tom su i pomenuta predstavnica ove svetske kompanije i borci protiv »sekti« izgubili iz vida da Srbija nije verska drzava i da su sa stanovista Ustava svi, pa i pravoslavni i adventisticki vernici jednakopravni! Ko ce koju versku zajednicu pomagati stvar je licnog afiniteta! Prema ustavima Srbije i SRJ, barem formalno, svim gradjanima su zajamcena ista verska prava. *Zlatoje Martinov*

Posaljite nam vas komentar